06.03.2016.Aleksandar Grubeša
KAMERA: IDE! TON: IDE!HRANA: IDE!
Kratki vodič kroz najznačajnije gastronomske filmove
Da biste napravili listu najznačajnijih filmova o hrani i sa hranom, odnosno onih u kojima ona igra glavnu ili značajnu sporednu ulogu, nije potrebno da budete filmski kritičar. Izbor nije preširok, ali je veoma dobar. Kao da su oni koji za temu uzimaju gastronomiju operisani od banalnosti i kiča. Većina ostvarenja ovog tipa, osim hranom, bavi se dubljim društvenim odnosima i odnosom pojedinca prema društvenim stegama, hijerarhiji i nametnutim autoritetima. Sve to samo ide u prilog tezi da su ljudi koji istinski promišljaju i vole gastronomiju najčešće veliki umetnici, istinski humanističkih pogleda na svet. Slično bi moglo da se zaključi i o rediteljima i scenaristima koji su ekranizovali vino, ali o tome u nekom drugom tekstu...
Babetina gozba
(Babettes gæstebud /Babette’s Feast )
1987, Danska
režija: Gabrijel Aksel
Ultimativno najbolji i najznačajniji gastronomski film svih vremena! Snimljen je po knjizi Karen Bliksen za koju je ona bila nominovana za Nobelovu nagradu. Film je danski, ali se radnja odvija u norveškoj zabiti u kojoj obitava zatvorena i radikalna verska zajednica u kući dve sestre – ćerke lokalnog sveštenika, koje primaju Babet, izbeglicu iz Francuske, da stanuje i radi kod njih kao domaćica. Film kulminira gozbom na koju je pozvano celo selo i koja jelima, atmosferom i vinima uspeva da pokida okoštale društvene stege, prizove stare ljubavi, izmiri davno posvađane...
Tampopo
1985, SAD
režija: Juzo Itami
Zamislite elegantnog gangstera koji izrešetan leži u naručju svoje drage na pokisloj ulici i koristi poslednje sekunde svog života da joj izdiktira tajni recept za kobasice. To je samo jedna od važnih scena kultnog japanskog filma iz sredine osamdesetih koji daleko prevazilazi žanrovske odrednice, iako je komedija, istovremeno je drama i gastronomski film nabijen dubokim sociološkim značenjima. Priča prati Gora, vozača kamiona koji se na kratko zaustavlja da pojede supu sa nudlama u malom restoranu koji vodi usamljena udovica, da bi se zatim odlučio da u njemu i ostane kako bi pomogao njoj i njenom sinu Tampopu. Film će vas nasmejati, rasplakati, baciti u doboko razmišljanje, ali i naučiti kako se jede japanski ramen.
Ratatuj
(Ratatouille)
2007, SAD
režija: Bred Bird
Crtani film koji oko jednostavnog zapleta gradi ozbiljnu gastronomsku priču, iz koje ponešto mogu da nauče i profesionalci, a kamoli obični ljubitelji gastronomije. Odlično nacrtan, visoko produciran i sjajno režiran, film prati pacova Remija beskrajno naloženog na visoku gastronomiju i maksimalno talentovanog kuvara koji dospeva u restoran i počinje saradnju sa mladim smotanim kuvarom kome pomaže da postane vrhunski šef. I svi su tu: veliki šef Avgust Gusto kao jasna asocijacija na Robušona ili Dukasa, zli kritičar restorana, glupi sanitarni inspektor, sujetna i lepa šefica kuhinje, ljubav, zaplet, tenzija, rasplet, puter, tartufi, povrće, meso, porodična drama. Puštati deci bar dvaput godišnje!
Gradska kuhinja
(Politiki kouzina/Touch of spice)
2003, Grčka
režija: Tasos Bulmestis
Film se u grčkom originalu zove Politiki kouzina, što može da se prevede i kao Gradska, ali i kao Politička kuhinja. Naime, kada na grčkom kažete Grad, misli se na samo jedan grad - na Carigrad. Priča prati sećanja dečaka Fanisa na njegovo odrastanje u Gradu, pre nego što su Grci iz njega proterani. Centralna pozornica tih sećanja je prodavnica začina njegovog dede Vasilisa, u kojoj on uči da koristi začine u hrani, ali i da začinjava svoj i živote ljudi oko sebe. Nakon par decenija, kao odrastao čovek, Fanis se iz Grčke vraća u Grad, linijom pokidanih porodičnih veza i ponovo pronalazi... način da začini svoj život. Posle ovog filma, između ostalog, shvatićete zašto ćufte ne mogu da se prave bez cimeta.
Điro sanja suši
(Jiro dreams of sushi)
2012, Danska
režija: Dejvid Gelb
Ovo nije igrani film, već dokumentarac i to ne previše skup. Međutim, sveden je na pravu meru da potpuno verno, atmosferom i filmskim jezikom prenese i dočara svedenost, savršenstvo i preciznost najboljeg sušija na svetu. Điro, asketa monolitnih principa, u svom restoranu u tokijskoj Ginza ulici koji je sve samo ne glamurozan, pravi savršen suši i nosi čak tri Mišelinove zvezdice, iako restoran nema čak ni toalet za goste. Kako se bira riba, kako se godinama uči samo da se skuva pirinač, kako se višesatnim masiranjem omekšava hobotnica, kako se pronalazi smisao u životu... Priča o upornosti, savršenstvu, tradiciji i Japanu kao takvom.
Velika noć
(Big night)
1996/SAD
režija: Skot Kembel
Opušten i veseo film, vrlo jasan, ali nabijen i nafilovan dobrim ukusima i mirisima. Zaplet se gradi na sudaru kultura, odnosno nerazumevanju dvojice autentičnih Italijana o načinu na koji funkcioniše američko potrošačko društvo. Braća Sekondo i Primo otvaraju restoran, ali stvari ne idu kako su zamislili, pa na kraju moraju da naprave kompromis sa konkurentom koga se zapravo gnušaju. Od ishoda saradnje, odnosno svojevrsnog okršaja u kuhinji, zavisi budućnost njihovog posla... Scene pripremanja i serviranja hrane su takve da će vam doći da zagrizete ekran. Film koji ćete često citirati.
Čokolada
(Chocolat)
2000, SAD
režija: Las Halstrom
Ah, ta Žilijet Binoš... U ovom filmu igra mladu, lepu i slobodoumnu ženu koja se sa ćerkom doseljava u gradić u kom otvara prodavnicu najfinijih čokoladnih pralina. Pojavom, stavom i otvorenošću ubrzo podiže prašinu u mestu čije rigidne konzervativne stege pucaju po šavovima. Film o borbi protiv lažnog morala, zatucanosti i nametnutih autoriteta, sa univerzalnom porukom o slobodi i jednakosti. Istinski levičarska priča ispričana kroz nepatvorenu lepotu glavne glumice i mirisa najfinijih zrna kakaoa.
Babetina gozba
(Babettes gæstebud /Babette’s Feast )
1987, Danska
režija: Gabrijel Aksel
Ultimativno najbolji i najznačajniji gastronomski film svih vremena! Snimljen je po knjizi Karen Bliksen za koju je ona bila nominovana za Nobelovu nagradu. Film je danski, ali se radnja odvija u norveškoj zabiti u kojoj obitava zatvorena i radikalna verska zajednica u kući dve sestre – ćerke lokalnog sveštenika, koje primaju Babet, izbeglicu iz Francuske, da stanuje i radi kod njih kao domaćica. Film kulminira gozbom na koju je pozvano celo selo i koja jelima, atmosferom i vinima uspeva da pokida okoštale društvene stege, prizove stare ljubavi, izmiri davno posvađane...
Tampopo
1985, SAD
režija: Juzo Itami
Zamislite elegantnog gangstera koji izrešetan leži u naručju svoje drage na pokisloj ulici i koristi poslednje sekunde svog života da joj izdiktira tajni recept za kobasice. To je samo jedna od važnih scena kultnog japanskog filma iz sredine osamdesetih koji daleko prevazilazi žanrovske odrednice, iako je komedija, istovremeno je drama i gastronomski film nabijen dubokim sociološkim značenjima. Priča prati Gora, vozača kamiona koji se na kratko zaustavlja da pojede supu sa nudlama u malom restoranu koji vodi usamljena udovica, da bi se zatim odlučio da u njemu i ostane kako bi pomogao njoj i njenom sinu Tampopu. Film će vas nasmejati, rasplakati, baciti u doboko razmišljanje, ali i naučiti kako se jede japanski ramen.
Ratatuj
(Ratatouille)
2007, SAD
režija: Bred Bird
Crtani film koji oko jednostavnog zapleta gradi ozbiljnu gastronomsku priču, iz koje ponešto mogu da nauče i profesionalci, a kamoli obični ljubitelji gastronomije. Odlično nacrtan, visoko produciran i sjajno režiran, film prati pacova Remija beskrajno naloženog na visoku gastronomiju i maksimalno talentovanog kuvara koji dospeva u restoran i počinje saradnju sa mladim smotanim kuvarom kome pomaže da postane vrhunski šef. I svi su tu: veliki šef Avgust Gusto kao jasna asocijacija na Robušona ili Dukasa, zli kritičar restorana, glupi sanitarni inspektor, sujetna i lepa šefica kuhinje, ljubav, zaplet, tenzija, rasplet, puter, tartufi, povrće, meso, porodična drama. Puštati deci bar dvaput godišnje!
Gradska kuhinja
(Politiki kouzina/Touch of spice)
2003, Grčka
režija: Tasos Bulmestis
Film se u grčkom originalu zove Politiki kouzina, što može da se prevede i kao Gradska, ali i kao Politička kuhinja. Naime, kada na grčkom kažete Grad, misli se na samo jedan grad - na Carigrad. Priča prati sećanja dečaka Fanisa na njegovo odrastanje u Gradu, pre nego što su Grci iz njega proterani. Centralna pozornica tih sećanja je prodavnica začina njegovog dede Vasilisa, u kojoj on uči da koristi začine u hrani, ali i da začinjava svoj i živote ljudi oko sebe. Nakon par decenija, kao odrastao čovek, Fanis se iz Grčke vraća u Grad, linijom pokidanih porodičnih veza i ponovo pronalazi... način da začini svoj život. Posle ovog filma, između ostalog, shvatićete zašto ćufte ne mogu da se prave bez cimeta.
Điro sanja suši
(Jiro dreams of sushi)
2012, Danska
režija: Dejvid Gelb
Ovo nije igrani film, već dokumentarac i to ne previše skup. Međutim, sveden je na pravu meru da potpuno verno, atmosferom i filmskim jezikom prenese i dočara svedenost, savršenstvo i preciznost najboljeg sušija na svetu. Điro, asketa monolitnih principa, u svom restoranu u tokijskoj Ginza ulici koji je sve samo ne glamurozan, pravi savršen suši i nosi čak tri Mišelinove zvezdice, iako restoran nema čak ni toalet za goste. Kako se bira riba, kako se godinama uči samo da se skuva pirinač, kako se višesatnim masiranjem omekšava hobotnica, kako se pronalazi smisao u životu... Priča o upornosti, savršenstvu, tradiciji i Japanu kao takvom.
Velika noć
(Big night)
1996/SAD
režija: Skot Kembel
Opušten i veseo film, vrlo jasan, ali nabijen i nafilovan dobrim ukusima i mirisima. Zaplet se gradi na sudaru kultura, odnosno nerazumevanju dvojice autentičnih Italijana o načinu na koji funkcioniše američko potrošačko društvo. Braća Sekondo i Primo otvaraju restoran, ali stvari ne idu kako su zamislili, pa na kraju moraju da naprave kompromis sa konkurentom koga se zapravo gnušaju. Od ishoda saradnje, odnosno svojevrsnog okršaja u kuhinji, zavisi budućnost njihovog posla... Scene pripremanja i serviranja hrane su takve da će vam doći da zagrizete ekran. Film koji ćete često citirati.
Čokolada
(Chocolat)
2000, SAD
režija: Las Halstrom
Ah, ta Žilijet Binoš... U ovom filmu igra mladu, lepu i slobodoumnu ženu koja se sa ćerkom doseljava u gradić u kom otvara prodavnicu najfinijih čokoladnih pralina. Pojavom, stavom i otvorenošću ubrzo podiže prašinu u mestu čije rigidne konzervativne stege pucaju po šavovima. Film o borbi protiv lažnog morala, zatucanosti i nametnutih autoriteta, sa univerzalnom porukom o slobodi i jednakosti. Istinski levičarska priča ispričana kroz nepatvorenu lepotu glavne glumice i mirisa najfinijih zrna kakaoa.
