30.04.2021.Piše: Jelena Stojčić
Borba protiv gladi je borba protiv sistema
U Solidarnoj kuhinji kažu da svi ljudi imaju pravo na kvalitetan i ukusan obrok i da je to osnova dostojanstvenog života
Prošle godine u sred vanrednog stanja i policijskog časa, na inicijativu šestoro humanih ljudi nastala je Solidarna kuhinja. Pozvali su svoje prijatelje i poznanike, kuvali su svakodnevno, rasli zajedno, a o gastronomiji učili u hodu. Danas, godinu dana kasnije, iza Solidarne kuhinje stoji više od dvesta aktivista koji pomažu najugroženijim Beograđanima.
- To je bio naš način da reagujemo na sve veće probleme siromaštva i gladi u našoj zemlji koji su posebno došli do izražaja tokom pandemije. Generalno, odnos države, lokalnih vlasti i nadležnih institucija prema najugroženijim građanima i van krize je loš, a sada je samo primetnije koliko oni kojima je to najpotrebnije nemaju nikakvu podršku sistema i društva - kaže za Vino & Fino Jelena Radivojević, aktivistkinja Solidarne kuhinje.
Solidarni kuvari pripremaju obroke tri puta nedeljno, sredom, subotom i nedeljom kada ih i dele onima kojima je to potrebno. Finansiraju se isključivo putem donacija solidarnih pojedinaca, dok se sve aktivnosti zasnivaju na radu aktivista. Oni su podeljeni u tri grupe, vozači, kuvari i terenci, a veliki deo posla obavlja i logistika. Kuva se u četiri ili pet kuhinja jednog dana, u kućnim uslovima gde svako pripremi onoliko obroka koliko misli da je izvodljivo. Dan ili dva ranije, vozači kuvarima donose sve neophodne namirnice, lonce i ambalažu za pakovanje jela.
Imaju li siromašni pravo na skupa jela?
Na meniju Solidarne kuhinje nalaze se bolonjeze, karbonara, pasulj, grašak, boranija, jela sa sočivom, leblebijom, sarme, podvarak, dok je nedelja, po pravilu, rezervisana za malo drugačiji “nedeljni ručak” uz obavezne kolače. Spremali su i srneći gulaš i testeninu sa lososom i kruške u šlagu što je izazvalo poprilično burne reakcije među nekima od pratilaca rada Solidarne kuhinje. Neverovatno, ali zamerano im je što pripremaju “skupa jela” za siromašne.
- Naša borba protiv gladi je borba protiv sistema koji stvara siromaštvo i oduzima ljudima dostojanstvo i upravo zato ne pravimo razliku između hrane koju jedemo mi i koju delimo sa ljudima na punktu. Ne smatramo da bismo bili solidarni ukoliko bismo spremali lošije obroke za sugrađane koji se trenutno nalaze u goroj ekonomskoj situaciji od nas. Tužno je to što se mnogo onih kojima smeta losos na meniju žali jer nisu u mogućnosti da sebi priušte jedan takav ručak, ali ne prepoznaju da problem leži baš u tome što od svog rada ne možemo da pojedemo kvaltetan ručak, već krivca traže u Solidarnoj kuhinji i siromašnim sugrađanima – objašnjava Jelena.
Među solidarnim kuvarima je i dosta profesionalnih kuvara, ali budući da se koncept same organizacije zasniva pre svega na solidarnosti među ljudima, odnosno pojedincima, aktivisti nemaju direktnu komunikaciju sa restoranima. Iako se, kaže Jelena, često dešava da kompletni radni kolektivi restorana kuvaju za ugrožene.
- Pravimo izuzetak oko saradnje sa restoranima i proizvođačima hrane samo kada je reč o namirnicama koji su pred istekom roka ili koju neko ne može da iskoristi. Kada nam je logistički izvodljivo, trudimo se da uzimamo te viškove koje restorani prave. Bacanje hrane nije samo etički i ekonomski problem, već predstavlja i trošenje ograničenih prirodnih resursa. Osim toga, u budućnosti planiramo da se mnogo ozbiljnije pozabavimo problemom bacanja hrane i zakonskim okvirom za isti - zaključuje Jelena Radivojević iz Solidarne kuhinje.
Rad Solidarne kuhinje možete da podržite donacijom namirnica ili uplatom novčanih sredstava na račun organizacije.
https://solidarnakuhinja.org/solidarna-kuhinja-donacije/
- To je bio naš način da reagujemo na sve veće probleme siromaštva i gladi u našoj zemlji koji su posebno došli do izražaja tokom pandemije. Generalno, odnos države, lokalnih vlasti i nadležnih institucija prema najugroženijim građanima i van krize je loš, a sada je samo primetnije koliko oni kojima je to najpotrebnije nemaju nikakvu podršku sistema i društva - kaže za Vino & Fino Jelena Radivojević, aktivistkinja Solidarne kuhinje.
Solidarni kuvari pripremaju obroke tri puta nedeljno, sredom, subotom i nedeljom kada ih i dele onima kojima je to potrebno. Finansiraju se isključivo putem donacija solidarnih pojedinaca, dok se sve aktivnosti zasnivaju na radu aktivista. Oni su podeljeni u tri grupe, vozači, kuvari i terenci, a veliki deo posla obavlja i logistika. Kuva se u četiri ili pet kuhinja jednog dana, u kućnim uslovima gde svako pripremi onoliko obroka koliko misli da je izvodljivo. Dan ili dva ranije, vozači kuvarima donose sve neophodne namirnice, lonce i ambalažu za pakovanje jela.
Imaju li siromašni pravo na skupa jela?
Na meniju Solidarne kuhinje nalaze se bolonjeze, karbonara, pasulj, grašak, boranija, jela sa sočivom, leblebijom, sarme, podvarak, dok je nedelja, po pravilu, rezervisana za malo drugačiji “nedeljni ručak” uz obavezne kolače. Spremali su i srneći gulaš i testeninu sa lososom i kruške u šlagu što je izazvalo poprilično burne reakcije među nekima od pratilaca rada Solidarne kuhinje. Neverovatno, ali zamerano im je što pripremaju “skupa jela” za siromašne.
- Naša borba protiv gladi je borba protiv sistema koji stvara siromaštvo i oduzima ljudima dostojanstvo i upravo zato ne pravimo razliku između hrane koju jedemo mi i koju delimo sa ljudima na punktu. Ne smatramo da bismo bili solidarni ukoliko bismo spremali lošije obroke za sugrađane koji se trenutno nalaze u goroj ekonomskoj situaciji od nas. Tužno je to što se mnogo onih kojima smeta losos na meniju žali jer nisu u mogućnosti da sebi priušte jedan takav ručak, ali ne prepoznaju da problem leži baš u tome što od svog rada ne možemo da pojedemo kvaltetan ručak, već krivca traže u Solidarnoj kuhinji i siromašnim sugrađanima – objašnjava Jelena.
Među solidarnim kuvarima je i dosta profesionalnih kuvara, ali budući da se koncept same organizacije zasniva pre svega na solidarnosti među ljudima, odnosno pojedincima, aktivisti nemaju direktnu komunikaciju sa restoranima. Iako se, kaže Jelena, često dešava da kompletni radni kolektivi restorana kuvaju za ugrožene.
- Pravimo izuzetak oko saradnje sa restoranima i proizvođačima hrane samo kada je reč o namirnicama koji su pred istekom roka ili koju neko ne može da iskoristi. Kada nam je logistički izvodljivo, trudimo se da uzimamo te viškove koje restorani prave. Bacanje hrane nije samo etički i ekonomski problem, već predstavlja i trošenje ograničenih prirodnih resursa. Osim toga, u budućnosti planiramo da se mnogo ozbiljnije pozabavimo problemom bacanja hrane i zakonskim okvirom za isti - zaključuje Jelena Radivojević iz Solidarne kuhinje.
Rad Solidarne kuhinje možete da podržite donacijom namirnica ili uplatom novčanih sredstava na račun organizacije.
https://solidarnakuhinja.org/solidarna-kuhinja-donacije/
