24.02.2017.
Gordon Remzi: Da nisam postao kuvar, bio bih specijalac!
Majstor kuhinje rekao je u onlajn intervjuu sa fanovima da se divi pripadnicima jedinice SEAL i da bi verovatno pošao tim putem da ga život nije odveo na drugu stranu
Čuveni kuvar Gordon Remzi, poznat po veoma intenzivnom i agresivnom stilu komunikacije koji mu je doneo reputaciju najveće prznice među TV šefovima odgovarao je na pitanja fanova na sajtu Quora. Tokom ovog onlajn intervjua Gordon Remzi je, pored ostalog, rekao da bi verovatno postao vojnik u specijalnim jedinicama da ga život nije odveo u sasvim drugačije vode:
- Da nisam postao kuvar, verovatno bih bio pripadnik jedinice SEAL (specijalne jedinice mornaričke pešadije, prim. redakcije). To su disciplinovani ljudi. Sreo sam neke od njih i znam šta je potrebno da se postane pripadnik jedinica SAS i SEAL. Njihova obuka je neverovatno teška, svi oni su vrhunski sportisti i divim se njihovoj disciplini.
Remzi za sebe kaže da nije agresivan iz zle namere već da kuvanje doživljava kao takmičenje:
- Ako ste sportista, znate šta se dešava kada se nalazite “u zoni”. Vrlo ste kompetitivni i umirete za pobedom. Za mene je kod kuvanja isto. Kada je ringla uključena i snima se, vi ste pod pritiskom da posao uradite dobro. Nema pripremljenih replika. Ja sam tu u ulozi pravog šefa kuhinje i iskreno govorim o onome što volim i ne volim. A dajem najbolje od sebe kada se nalazim pod reflektorima.
Majstor kuvanja ima odličan savet za restoratere koji, po njegovom mišljenju, previše tragaju za brzom globalnom slavom:
- Novajlije u restoranskom poslu često više razmišljaju o medijskoj pažnji i lovorikama umesto o broju gostiju. Ne treba tragati za slavom već razmišljati o tome da li je vaš restoran popularan u vašem komšiluku. Ako ste najbolji u kraju, doći će vam i Mišlen, i Njujork tajms i Njujorker – rekao je i objasnio koja je razlika između dobrih i velikih kuvara:
- Između dobrih i velikih šefova postoji niz suptilnih razlika. Veliki šefovi imaju veći nivo osetljivosti nepca. Nivo perfekcije na kome se nalaze je jasno definisan. Oni su kadri da izvuku maksimum iz sastojaka koje koriste. Oni umeju da prestanu sa kuvanjem i aranžiranjem kada je to potrebno. Dobri šefovi su ponekad nesigurni i to dovodi do toga da imaju na tanjiru potpuno nepotreban zeleniš i piree.
Pitanje koji savremeni kulinarski trend najviše mrzi dovelo je Remzija do besa:
- Mrzim penu u hrani. Ako želim penu, napuniću kadu na kraju teške radne nedelje. Kada gledate penu u tanjiru, ona posle trideset sekundi počinje da se dezintegriše i pretvara u toksični otpad na površini mrtve bare. Ne želim da jedem penu. Ona ne valja ništa – rekao je Remzi.
Remzi je rekao da se u njegovom domu ne igraju kompjuterske igrice već da cela porodica kuva zajedno:
- Moja deca ne koriste “ajped”, ne igraju igrice na konzolama. Sa pet godina sam ih naveo da počnu da kuvaju kako bi mogli da to radimo zajedno!
- Da nisam postao kuvar, verovatno bih bio pripadnik jedinice SEAL (specijalne jedinice mornaričke pešadije, prim. redakcije). To su disciplinovani ljudi. Sreo sam neke od njih i znam šta je potrebno da se postane pripadnik jedinica SAS i SEAL. Njihova obuka je neverovatno teška, svi oni su vrhunski sportisti i divim se njihovoj disciplini.
Remzi za sebe kaže da nije agresivan iz zle namere već da kuvanje doživljava kao takmičenje:
- Ako ste sportista, znate šta se dešava kada se nalazite “u zoni”. Vrlo ste kompetitivni i umirete za pobedom. Za mene je kod kuvanja isto. Kada je ringla uključena i snima se, vi ste pod pritiskom da posao uradite dobro. Nema pripremljenih replika. Ja sam tu u ulozi pravog šefa kuhinje i iskreno govorim o onome što volim i ne volim. A dajem najbolje od sebe kada se nalazim pod reflektorima.
Majstor kuvanja ima odličan savet za restoratere koji, po njegovom mišljenju, previše tragaju za brzom globalnom slavom:
- Novajlije u restoranskom poslu često više razmišljaju o medijskoj pažnji i lovorikama umesto o broju gostiju. Ne treba tragati za slavom već razmišljati o tome da li je vaš restoran popularan u vašem komšiluku. Ako ste najbolji u kraju, doći će vam i Mišlen, i Njujork tajms i Njujorker – rekao je i objasnio koja je razlika između dobrih i velikih kuvara:
- Između dobrih i velikih šefova postoji niz suptilnih razlika. Veliki šefovi imaju veći nivo osetljivosti nepca. Nivo perfekcije na kome se nalaze je jasno definisan. Oni su kadri da izvuku maksimum iz sastojaka koje koriste. Oni umeju da prestanu sa kuvanjem i aranžiranjem kada je to potrebno. Dobri šefovi su ponekad nesigurni i to dovodi do toga da imaju na tanjiru potpuno nepotreban zeleniš i piree.
Pitanje koji savremeni kulinarski trend najviše mrzi dovelo je Remzija do besa:
- Mrzim penu u hrani. Ako želim penu, napuniću kadu na kraju teške radne nedelje. Kada gledate penu u tanjiru, ona posle trideset sekundi počinje da se dezintegriše i pretvara u toksični otpad na površini mrtve bare. Ne želim da jedem penu. Ona ne valja ništa – rekao je Remzi.
Remzi je rekao da se u njegovom domu ne igraju kompjuterske igrice već da cela porodica kuva zajedno:
- Moja deca ne koriste “ajped”, ne igraju igrice na konzolama. Sa pet godina sam ih naveo da počnu da kuvaju kako bi mogli da to radimo zajedno!
