18.01.2026.
Kerolajn Gilbi MW: Grašac treba da ima jedinstveno ime
Vodeća stručnjakinja za vina naše regije smatra da samo ime inicijative GROW nudi rešenje za dugotrajnu krizu identiteta jedne od najvažnijih sorti Centralne Evrope
Detalj sa ocenjivanja grašaca GROW du Monde na jezeru Balaton 2024. godine
Vebsajt GuildSomm objavio je, pod naslovom GROW: A Grape with an Identity Crisis,
izuzetno detaljan članak Kerolajn Gilbi MW, velike promoterke vinarstva našeg dela sveta, o grašcu kao sorti koja, po njenom mišljenju, zaslužuje da ima jedinstveno ime - predlažući akronim GROW kao rešenje za ono što vidi kao dugotrajnu krizu identiteta sorte.
Grašac je, po rečima Kerolajn Gilbi MW, “najbolja bela sorta za koju gotovo niko nije čuo i krije svoj sjaj iza zbunjujućeg mnoštva imena”. Nastavak izuzetno informativnog teksta donosi i pregled imena grašca u različitim državama: Olaszrizling, graševina, italijanski rizling, Welschriesling, laški rizing, Rizling Vlašský, Ryzlink Vlašský, uz objašnjenje da ne postoji saglasnost oko glavnog imena sorte i podatak da su u Srbiji nedavno pronađeni snažni dokazi da je grašac najstarije istorijsko ime sorte.
U članku na sajtu GuildSomm Kerolajn Gilbi navodi da još uvek mlada inicijativa GROW nudi sjajno rešenje za ono što ona zove krizom identiteta sorte:
- Trojica vinskih prijatelja, Igor Luković iz Srbije, Saša Špiranec iz Hrvatske i Zoltán Győrffy iz Mađarske, osmislili su pre nekoliko godina elegantno rešenje za problem identiteta ove sorte. Nazvali su je GROW, objedinujući najvažnija imena (Graševina/Grašac, Olaszrizling i Welschriesling), i pokrenuli takmičenje GROW du Monde sa ciljem da podignu njen ugled i pokažu koliki potencijal za vrhunski kvalitet ima u pravim rukama – navodi stručnjakinja, dodajući i da su ljudi ipak izuzetno vezani za lokalna imena grašca.
- Ujedinjeni identitet pod imenom GROW dugoročno bi trebalo da opravda trud potreban da se novo ime prihvati. Reč je o izuzetno svestranoj sorti, sposobnoj da daje kvalitet u širokom spektru stilova. Pokazala je potencijal da bude smatrana velikom sortom: proizvodi odlična vina i ume da prenese snažan osećaj mesta. GROW izlazi iz burne prošlosti, ali je i dalje izgubljen iza složene krize identiteta. Vreme je da se to promeni – navodi Kerolajn Gilbi u zaključku teksta.
Veliki deo teksta posvećen je radu sa grašcem u pojedinačnim zemljama: Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj, Hrvatskoj, Italiji i Srbiji. U odeljku o našoj zemlji, autorka je posebno istakla vinariju Vinčić kao proizvođača vrhunskih grašaca, kao i druge vinare koji od ove sorte prave izvrsna vina: Erdevik, Frug, Trivanović, Imperator, Šijački, Veritas, Verkat, Fruškogorski vinogradi i Vinum.
Grašac – u Kini odmah iza šardonea!
Čak i za mnoge poznavaoce grašca veliko iznenađenje je podatak da je grašac u Kini druga bela sorta po zastupljenosti, odmah iza šardonea:
- Njegova istorija u Kini počinje 1892. godine, kada je industrijalac Žang Biši osnovao vinariju Čangju u Jantaiju i pozvao barona M. von Baba, konzula Austrougarske, za glavnog vinara. Na Babov savet, Žang Biši je u Kinu uvezao više od 100 vinskih sorti, uključujući i grašac, čije ime na kineskom jeziku doslovno znači “plemeniti miris“ – piše Kerolajn Gilbi, navodeći da se kineski grašac proizvodi u rasponu stilova od poluslatkih do slatkih, pri čemu je polusuvi stil posebno popularan među kineskim potrošačima.
izuzetno detaljan članak Kerolajn Gilbi MW, velike promoterke vinarstva našeg dela sveta, o grašcu kao sorti koja, po njenom mišljenju, zaslužuje da ima jedinstveno ime - predlažući akronim GROW kao rešenje za ono što vidi kao dugotrajnu krizu identiteta sorte.
Grašac je, po rečima Kerolajn Gilbi MW, “najbolja bela sorta za koju gotovo niko nije čuo i krije svoj sjaj iza zbunjujućeg mnoštva imena”. Nastavak izuzetno informativnog teksta donosi i pregled imena grašca u različitim državama: Olaszrizling, graševina, italijanski rizling, Welschriesling, laški rizing, Rizling Vlašský, Ryzlink Vlašský, uz objašnjenje da ne postoji saglasnost oko glavnog imena sorte i podatak da su u Srbiji nedavno pronađeni snažni dokazi da je grašac najstarije istorijsko ime sorte.
U članku na sajtu GuildSomm Kerolajn Gilbi navodi da još uvek mlada inicijativa GROW nudi sjajno rešenje za ono što ona zove krizom identiteta sorte:
- Trojica vinskih prijatelja, Igor Luković iz Srbije, Saša Špiranec iz Hrvatske i Zoltán Győrffy iz Mađarske, osmislili su pre nekoliko godina elegantno rešenje za problem identiteta ove sorte. Nazvali su je GROW, objedinujući najvažnija imena (Graševina/Grašac, Olaszrizling i Welschriesling), i pokrenuli takmičenje GROW du Monde sa ciljem da podignu njen ugled i pokažu koliki potencijal za vrhunski kvalitet ima u pravim rukama – navodi stručnjakinja, dodajući i da su ljudi ipak izuzetno vezani za lokalna imena grašca.
- Ujedinjeni identitet pod imenom GROW dugoročno bi trebalo da opravda trud potreban da se novo ime prihvati. Reč je o izuzetno svestranoj sorti, sposobnoj da daje kvalitet u širokom spektru stilova. Pokazala je potencijal da bude smatrana velikom sortom: proizvodi odlična vina i ume da prenese snažan osećaj mesta. GROW izlazi iz burne prošlosti, ali je i dalje izgubljen iza složene krize identiteta. Vreme je da se to promeni – navodi Kerolajn Gilbi u zaključku teksta.
Veliki deo teksta posvećen je radu sa grašcem u pojedinačnim zemljama: Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj, Hrvatskoj, Italiji i Srbiji. U odeljku o našoj zemlji, autorka je posebno istakla vinariju Vinčić kao proizvođača vrhunskih grašaca, kao i druge vinare koji od ove sorte prave izvrsna vina: Erdevik, Frug, Trivanović, Imperator, Šijački, Veritas, Verkat, Fruškogorski vinogradi i Vinum.
Grašac – u Kini odmah iza šardonea!
Čak i za mnoge poznavaoce grašca veliko iznenađenje je podatak da je grašac u Kini druga bela sorta po zastupljenosti, odmah iza šardonea:
- Njegova istorija u Kini počinje 1892. godine, kada je industrijalac Žang Biši osnovao vinariju Čangju u Jantaiju i pozvao barona M. von Baba, konzula Austrougarske, za glavnog vinara. Na Babov savet, Žang Biši je u Kinu uvezao više od 100 vinskih sorti, uključujući i grašac, čije ime na kineskom jeziku doslovno znači “plemeniti miris“ – piše Kerolajn Gilbi, navodeći da se kineski grašac proizvodi u rasponu stilova od poluslatkih do slatkih, pri čemu je polusuvi stil posebno popularan među kineskim potrošačima.
