24.06.2021.
Klimatske promene donose teške dane za vinogradare
Naučnici su utvrdili da je globalno zagrevanje odgovorno za katastrofalni aprilski mraz u Francuskoj, i upozorili da će takvih događaja biti sve više
Pozni mraz koji je u aprilu odneo trećinu berbe vinove loze i naneo štetu od dve milijarde evra direktan je rezultat klimatskih promena, utvrdili su naučnici. Za samo dve noći najvažnije vinske oblasti u Francuskoj pogođene su događajem koji je ministar za poljoprivredu Žilijen Denormandi nazvao “najvećom poljoprivrednom katastrofom u ovom veku”, a međunarodna organizacija World Weather Attribution upozorila je da nije posredi izolovan događaj i da će ovakve katastrofe u budućnosti biti sve češće.
Istraživači iz WWA analizirali su podatke iz vinograda u Burgundiji, Šampanji i dolini Loare i napravili 132 numeričke simulacije vremenskih prilika, zaključivši da je sve toplija klima u Zapadnoj Evropi uvećala mogućnost za ovakve pozne mrazeve za čak 60 procenata.
Koautor studije, Rober Votar sa Laplasovog klimatološkog instututa kaže da je ovo samo početna brojka:
- Očekujem da će se verovatnoća povećati za dodatnih 40 procenata – rekao je tokom onlajn konferencije za štampu na kojoj su predstavljeni rezultati studije.
Sasvim u skladu sa trendovima koji se osećaju i u našoj zemlji, aprilski mraz usledio je nakon perioda izuzetno toplog vremena u martu tokom koga je vegetacija bila u punom jeku. Pupljenje cvetova vinove loze dešava se sve ranije, upozorili su naučnici.
- Od osamdesetih godina prošlog veka termin pupljenja pomerio se za petnaest dana – rekao je NIkola Viov, koautor studije.
Još jedan koautor studije, Markus Rajhštajn sa Instituta Mark Plank, istakao je da će u bliskoj budućnosti biti izuzetno važno za vinogradare da imaju na raspolaganju alate za predviđanje ovako važnih vremenskih pojava.
- U ekonomskom smislu, to će za njih biti pitanje opstanka – rekao je.
Istraživači iz WWA analizirali su podatke iz vinograda u Burgundiji, Šampanji i dolini Loare i napravili 132 numeričke simulacije vremenskih prilika, zaključivši da je sve toplija klima u Zapadnoj Evropi uvećala mogućnost za ovakve pozne mrazeve za čak 60 procenata.
Koautor studije, Rober Votar sa Laplasovog klimatološkog instututa kaže da je ovo samo početna brojka:
- Očekujem da će se verovatnoća povećati za dodatnih 40 procenata – rekao je tokom onlajn konferencije za štampu na kojoj su predstavljeni rezultati studije.
Sasvim u skladu sa trendovima koji se osećaju i u našoj zemlji, aprilski mraz usledio je nakon perioda izuzetno toplog vremena u martu tokom koga je vegetacija bila u punom jeku. Pupljenje cvetova vinove loze dešava se sve ranije, upozorili su naučnici.
- Od osamdesetih godina prošlog veka termin pupljenja pomerio se za petnaest dana – rekao je NIkola Viov, koautor studije.
Još jedan koautor studije, Markus Rajhštajn sa Instituta Mark Plank, istakao je da će u bliskoj budućnosti biti izuzetno važno za vinogradare da imaju na raspolaganju alate za predviđanje ovako važnih vremenskih pojava.
- U ekonomskom smislu, to će za njih biti pitanje opstanka – rekao je.
