18.04.2017.
Najstarija vinarija na svetu nalazi se u Jermeniji!
Oprema koja je pronađena na lokalitetu Vajoc Džor gotovo je ista kao ona koju su jermenski vinari koristili sve do devetnaestog veka
Jermenija, država u kojoj su otkriveni arheološki ostaci najstarijih vinarija na planeti, namerava da neke od pećina u kojima su nađeni najstariji tragovi pravljenja vina izda u najam kako bi skrenula pažnju svetskoj turističkoj industriji na istorijsko blago ovog regiona. Ova vest je koincidirala sa naporom jermenskih vlasti da ukažu svetu na činjenicu da se u oblasti Jermenije po imenu Vajoc Džor vino pravi u kontinuitetu već 6.100 godina.
Kompleks pećina Areni-1 pre šest godina privukao je pažnju jermenskih arheologa, a tokom poslednjih nekoliko meseci nastao je konsenzus da je na ovom lokalitetu pravljeno vino četiri milenijuma pre Hrista i da ostaci iz tog vremena nude neposredne dokaze o celokupnom tehnološkom ciklusu pravljenja vina u toj epohi. Oprema koja je pronađena na ovom lokalitetu gotovo je ista kao ona koju su jermenski vinari koristili sve do devetnaestog veka, a botaničari su uvereni da je u proizvodnji vina korišćena vrsta Vitis vinifera, ista ona koja i danas ima lavovski udeo u globalnoj proizvodnji vina.
Grigori Arešijan, jedan od arheologa koji predvode iskopavanja na ovom lokalitetu, kaže da je, po njegovom mišljenju, vino iz ove oblasti bilo veoma nalik na današnja nefiltrirana crvena vina i da je imalo sličan ukus kao današnje vino od sorte merlo.
- Proizvodnja vina u to vreme predstavljala je vrhunac tehnologije, zato što je objedinjavala detaljno poznavanje ciklusa navodnjavanja, rezidbe, suzbijanja gamadi i fermentacije, i bila je daleko sofisticiranija od proizvodnje piva - rekao je Arešijan.
Arheolozi još uvek ne znaju detalje o ljudima koji su ovo vino pravili i pili, ali im je jasno da je vino korišćeno u ceremonijalne svrhe, jer je vinarija bila smeštena na groblju i stoga smatraju da se vino upotrebljavalo kao deo posrmrtnih obreda.
O značaju ovog otkrića dovoljno govori činjenica da je do nalaza na lokalitetu Areni-1 najstarija poznata vinarija bila mlađa čak 4.500 godina: lokalitet u Izraelu na kome se nalazi druga najstarija vinarija na svetu bio je aktivan 1.600 godina pre naše ere.
Kompleks pećina Areni-1 pre šest godina privukao je pažnju jermenskih arheologa, a tokom poslednjih nekoliko meseci nastao je konsenzus da je na ovom lokalitetu pravljeno vino četiri milenijuma pre Hrista i da ostaci iz tog vremena nude neposredne dokaze o celokupnom tehnološkom ciklusu pravljenja vina u toj epohi. Oprema koja je pronađena na ovom lokalitetu gotovo je ista kao ona koju su jermenski vinari koristili sve do devetnaestog veka, a botaničari su uvereni da je u proizvodnji vina korišćena vrsta Vitis vinifera, ista ona koja i danas ima lavovski udeo u globalnoj proizvodnji vina.
Grigori Arešijan, jedan od arheologa koji predvode iskopavanja na ovom lokalitetu, kaže da je, po njegovom mišljenju, vino iz ove oblasti bilo veoma nalik na današnja nefiltrirana crvena vina i da je imalo sličan ukus kao današnje vino od sorte merlo.
- Proizvodnja vina u to vreme predstavljala je vrhunac tehnologije, zato što je objedinjavala detaljno poznavanje ciklusa navodnjavanja, rezidbe, suzbijanja gamadi i fermentacije, i bila je daleko sofisticiranija od proizvodnje piva - rekao je Arešijan.
Arheolozi još uvek ne znaju detalje o ljudima koji su ovo vino pravili i pili, ali im je jasno da je vino korišćeno u ceremonijalne svrhe, jer je vinarija bila smeštena na groblju i stoga smatraju da se vino upotrebljavalo kao deo posrmrtnih obreda.
O značaju ovog otkrića dovoljno govori činjenica da je do nalaza na lokalitetu Areni-1 najstarija poznata vinarija bila mlađa čak 4.500 godina: lokalitet u Izraelu na kome se nalazi druga najstarija vinarija na svetu bio je aktivan 1.600 godina pre naše ere.
