Novi Sad tokom dva dana bio je centar vinske Srbije

Prvi Novosadski salon vina završen je u subotu uveče u hotelu Park! Više desetina domaćih učesnika, gosti iz inostranstva, prelepa Bal dvorana u kojoj je bilo mesta za sve koji su želeli da probaju aktuelne i buduće "hitove" manjih i većih vinarija i odličan, veoma bogat prateći program glavni su utisci minulog salona. Organizatori, inicijativa Wine Identity, magazin Vino & Fino, Udruženje somelijera Vojvodine i sajt Zlatco.com, i partneri salona, proizvođač vrhunskih čaša Riedel, voda Aqua Panna i agencija Craft , kao i generalni sponzor, JVJV Corp, zajedno su priredili posetiocima vinski vikend koji će dugo ostati u sećanju.

Smotra kojom se Novi Sad upisuje na listu gradova u Srbiji koji mogu da se pohvale velikim vinskim salonima počela je u subotu bez pompe i zvaničnog otvaranja, ali uz jedan izuzetan događaj: znalci i ljubitelji vina imali su priliku da, u okviru pratećeg programa Salona i sat vremena pre zvaničnog početka radnog vremena, uživaju u radionici Roda Smita MW, prvog nosioca titule Master of Wine koji je ikada održao radionicu u Novom Sadu.



Rod Smit se opredelio da na radionici diskutuje o srpskim vinima od šardonea. U uvodnoj reči Smit se osvrnuo na raskorak između potencijala srpskih vina i njihovoj zastupljenosti na globalnom tržištu:

- Ne moram ja vam govorim šta je potrebno raditi. Sami znate da 95 odsto vašeg vina ostaje u Srbiji, a 5 odsto se proda van zemlje. A za mene je bilo pravo otkrovenje kada sam video kako su lepe etikete vaših vina, kako dobar dizajn imate - rekao je Smit.

Smit je govorio o sedam srpskih vina od šardonea: degustirani su Trijumf Chardonnay vinarije Aleksandrović, Kovačević Chardonnay, Misija Chardonnay vinarije Janko, Terasa iz vinarije Matalj, Lastar Chardonnay, Chardonnay Zvonko Bogdan, Babaroga iz vinarije Bjelica i Erdevikov Omnibus Lector. Rod Smit je rekao da je u pitanju reprezentativan spektar vina koji pokazuje dve stvari - da Srbija ume da pravi i tradicionalna i savremena vina od šardonea, i da je kod ovih vina odnos cene i kvaliteta takav da mogu da se sa lakoćom bore na svetskom tržištu sa vinima iz Novog sveta.

Dok je Smit govorio i diskutovao sa učesnicima radionice, u Bal dvorani hotela Park odvijale su se poslednje pripreme za početak izlagačkog dela Salona, čija su vrata otvorena tačno u četrnaest časova, kada su gosti, "naoružani" lepim Riedel čašama, počeli da istražuju vina Srbije, regiona i sveta.



Veoma ambiciozan prateći program Salona nastavljen je jednosatnom radionicom o grašcu koju su vodili vinski kritičar Igor Luković i najveći hrvatski stručnjak za ovu sortu, Saša Špiranec. Njih dvojica su proveli publiku kroz sve stilove grašca i na primeru tri vina iz Hrvatske i tri iz Srbije demonstrirali kako sve ova sorta može da izgleda, iznevši podatak da ove dve zemlje povezuje to što je grašac iliti graševina u njima sorta koja se gaji na najvećem broju hektara. Da je zaista došlo vreme da vinska javnost u svetu prepozna ogroman potencijal ove sorte koja daje vina u širokom dijapazonu aromatskih profila, od voćne svežine do temeljnih herbalnih nota, i da je vreme i da se naša javnost oslobodi predrasuda o grašcu, pokazali su vodeći nas kroz degustaciju Italijanskog rizlinga iz Vinuma, Kišovog veoma popularnog Grašca belog, izvanredne, još uvek bezimene graševine iz vinarije Molowinery...

Program Salona obogatila su i svedočenja vinskih novinara, okupljenih na panelu Sasvim lično: 10 vina, 10 novinara. Novinara ipak nije bilo baš deset, ali su Tomislav Ivanović, Igor Luković, Perica Radović i drugi uspeli da prenesu svoje lične, intimne utiske o vinima koja su obeležila njihov život.

Poslednji segment prvog dana Salona bila je radionica o portu, koju je vodio Žoao Alfonso iz kuće Pocas Junior, tradicionalne vinarije iz oblasti Duro u Portugaliji. Alfonso je, sa primerima, objasnio šta jedan porto čini vrhunskim, i rekao da klimatske promene ugrožavaju proizvodnju vina u Portugaliji:

- Leta su sve vrelija i berbe sve ranije. To porto ne ugrožava puno, ali veoma ugrožava proizvodnju klasičnih crvenih i belih vina - rekao je Alfonso.

Drugog dana, vrata salona otvorena su u dva popodne, a prateći program ponovo je počeo nešto ranije, već u podne, kada je počela panel diskusija Identitet vinske regije. Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Nataša Pavlović, direktor Turističke organizacije Vojvodine, Zoltan Đerfi, urednik časopisa Pecsi Borozo i Žoao Alfonso, direktor portugalske vinarije Pocas Junior razgovarali su o značaju regionalnog vinskog identiteta, a prisutni su se obavestili i o različitim procedurama koje je država predvidela za podršku vinarima koji zastupaju svoj kraj na srpskom i međunarodnom vinskom tržištu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je da je udruživanje domaćih proizvodjača vina i zaštita geografskog porekla domaćih vina preduslov za pozicioniranje na svetskoj mapi vina.

Radojević je rekao da se u Srbiji poslednjih godina povećava površina pod zasadima vinove loze, kao i broj proizvođača koji investiraju u preradne kapacitete i podižu porodične vinarije, po ugledu na zemlje iz razvijenih vinskih regija.Podsetio je da je Pokrajinska vlada prošle godine iz budžetskih rezervi obezbedila oko 17 miliona dinara za laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, čije će analize raditi novosadski Poljoprivredni fakultet.

Na radionici pod nazivom Superfruškogorci - velika vina Fruške gore Igor Luković postarao se da razbije predrasude o fruškogorskom teroaru kao podesnom isključivo za stvaranje vrhunskih belih vina, i, napravivši paralelu sa supertoskanskim vinima, predstavio osam fruškogorskih vina koja se prave od međunarodnih sorti - sedam crvenih i jedno belo dezertno. Degustirani su nova crvena kupaža iz Deurića iz berbe 2016 koja još uvek nema ime a sastavljena je od probusa, peti verdoa, marselana i merloa, Grand Trianon 2015 iz Erdevika, potom Fabula Lagum 2015 iz garažne vinarije Chichateau, Bjeličino vino Graffiti 2015, potpuno dozrelo Alma Mons 2013 koje je, po oceni Lukovića, u ovom trenutku apsolutni best buy u svojoj kategoriji, lepršavi i veoma aromatični Qvintillvs 2012 organske vinarije Imperator, vino koje, nažalost, više nije u prodaji u trenutku kada se nalazi na svom vrhuncu, otmeni merlo Aurelius R Edition vinarije Kovačević i, za kraj, traminac iz kasne berbe Tri sunca vinarije Quet. Na svoj način, svako od ovih vina ispričalo je priču o tome kako se fruškogorski teroar može staviti u funkciju stvaranja vina od međunarodno poznatih i priznatih sorti, ali sa jasnim lokalnim pečatom.

- Autentična vina su i ona koja predstavljaju lokalni izraz internacionalnih sorti - zaključio je Luković.

Prateći program nastavljen je radionicama o veoma aromatičnim vinima, domaćim i stranim: Tomislav Ivanović predstavlja je Sve tajne temjanike, a Zoltan Đerfi održao je radionicu Tokaj: raskoš jednog teroara, na kojoj je ovaj veliki poznavalac tokajskih vina proveo učesnike kroz svet vina koje predstavlja najsnažniji izraz mađarskog teroara, ali, nažalost, ni u Mađarskoj ni u svetu nije zastupljeno onoliko koliko njegov kvalitet i bogata, zanimljiva istorija zaslužuju.

Kako smo se svi zajedno proveli na Salonu, pogledajte u galeriji fotografija koje je napravio naš fotograf Martin Candir.