12.08.2026.
Slovenija: zakon protiv „prirodnih vina“ ili mnogo buke ni oko čega?
U medijima, na društvenim mrežama i među pojedinom vinskim piscima pokrenuta je široka i bučna rapsrava o novom Zakonu o vinu u Sloveniji
Novi slovenački Zakon o vinu obavezuje sve vinare da njihova vina prođu organoleptičku analizu kako bi mogla da izađu na tržište. Deo slovenačkih vinara, pre svega proizvođača „prirodnih“ vina, ovu meru dočekao je „na nož“, uz veliku medijsku prašinu i tvrdnje da će nova pravila ozbiljno ugroziti, pa čak i uništiti, scenu biodinamičkih i low intervention vina. U medijimima, na društvenim mrežama i među pojedinom vinskim piscima pokrenuta je široka i bučna rapsrava koja ne jenjava.
Dok se priča o uništenoj sceni prirodnih vina, brojke pokazuju da je novim Zakonom o vinu koji je u Sloveniji na snazi od marta ove godine stvarno pogođen mali broj proizvođača - a rasprava se, smatra slovenački ekspert Robert Gorjak, odavno vodi bez argumenata.
Do sada su vinari u Sloveniji mogli da prodaju vino bez oznake porekla (GI) samo na osnovu hemijske analize, bez ocene degustacione komisije. Ta opcija je bila uobičajen izlaz za proizvođače „prirodnih” vina koja su zbog nekonvencionalnih vinarskih praksi često mutna, netipične boje i mirisa, neretko i sa manama poput oksidacije, miševine i povišenih isparljivih kiselina, pa su na komisijama redovno odbijana.
Novi zakon tu opciju ukida. Sada i vina bez GI oznake moraju da prođu petočlanu komisiju koju čine predstavnici proizvođača i stručnjaci za vinarstvo, uz hemijsku analizu. Ako komisija oceni vino kao neprikladno, ono se ne sme prodavati u Sloveniji.
Prvi na problem je ukazao vinar Matej Bizjak iz vinarije Santei, čije vino je odbijeno u laboratoriji u Novoj Gorici. Paradoksalno je da je isto vino nekoliko dana kasnije odobreno u laboratoriji u Novom Mestu, koja tada još nije primenjivala novo pravilo. Santei je zbog toga pokrenuo peticiju za ukidanje spornog zakona.
Sajmon Vulf, autor knjige Amber Revolution, prati ovu temu za svoj bilten The Morning Claret. On je zauzeo stav da zakon ukida jedini legalan izlaz koji su proizvođači nekonvencionalnih vina koristili da izbegnu komisije koje sude po konvencionalnim standardima ukusa. Među vinarima koje će ovaj zakon najviše oštetiti su, prema njegovim rečima su i vinarije Blažić, Keltis, Klinec, Dejan Kukanja… Vulf je pozvao svoje pratioce da potpišu peticiju i tvrdi da bi ovakvo rešenje moglo da otera deo scene u ilegalu ili ih preusmeri isključivo na izvoz.
Sa druge strane, Jure Grubar iz Udruženja slovenačkih vinara, brani zakon kao meru protiv sive ekonomije i za bolju sledljivost vina bez GI oznake - u kolumni na portalu Ovinu.si.
Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da je komisija zapravo prednost: vina bez GI oznake sada dobijaju samo status „prikladno/neprikladno“, dok GI vina dobijaju bodovnu ocenu, pa je provera, po njihovom tumačenju, blaža nego što izgleda. Sama komisija u kojoj su i predstavnici proizvođača zamišljena je kao dodatna garancija kvaliteta, ne kao mera usmerena isključivo protiv takozvanih „prirodnih vina“.
Zakon predviđa dvogodišnji prelazni period za sprovođenje, pa se praksa trenutno razlikuje od laboratorije do laboratorije. Ta razlika za sada ostavlja proizvođačima prostor za manevrisanje, ali ne i sigurnost.
Robert Gorjak, najpoznatiji vinski ekspert u Sloveniji i dugogodišnji sudija na Decanter World Wine Awards u izjavi za Vino i Fino povodom ove situacije kaže da sam zakon neće komentarisati, ali da je komunikacija koja je nastala oko njega potpuno nerealna i neistinita. - Koliko slovenačkih vinara je zaista pogođeno ovim zakonom, pogotovo onih poznatih za koje se kaže da su „proslavili Sloveniju”? Većina vinara koji proizvode biodinačka ili low intervention vina imaju geografsko poreklo. Odijum koji je stvoren da se radi o velikom broju vinara, da će ceo taj segment biti uništen - jednostavno ne stoji. Zakon se tiče vrlo malog broja vinara. Argument da su to vina koja su proslavila Sloveniju, a sad se zabranjuje njihova prodaja, jednostavno nije istina. Voleo bih da vidim tačan spisak tih vinara koji su pogođeni novim zakonom. Oni najpoznatiji poput vinarija Simčić, Movia, Burja, Batič - sve imaju vina sa deklarisanim poreklom. Mislim da je u ovoj priči mnogo zavaravanja, emocija, nerealnih interpretacija. Rasprava je otišla van svih okvira, nema prave argumentacije, mnogo je insinuacija koje nemaju baš velike veze sa realnošću. I što je posebno loše jeste da vinari koji se protive zakonu pričaju sami sa sobom, a ne sa drugom stranom. Čini mi se da nastupaju sa pozicije da su oni uništeni, a kad se zakon pripremao nisu bili uključeni, sami se nisu zainteresovali i potrudili da se udruže i komuniciraju na pravi način. Sad imamo samo bombastične klik-bajtove. Dobro bi bilo da se argumentovano uđe u komunikaciju, da se vidi koliko bi vinara zaista bilo pogođeno ovim zakonom. Ako to stavimo na brojke, to je veoma mali broj - zaključuje Gorjak.
Dok se priča o uništenoj sceni prirodnih vina, brojke pokazuju da je novim Zakonom o vinu koji je u Sloveniji na snazi od marta ove godine stvarno pogođen mali broj proizvođača - a rasprava se, smatra slovenački ekspert Robert Gorjak, odavno vodi bez argumenata.
Do sada su vinari u Sloveniji mogli da prodaju vino bez oznake porekla (GI) samo na osnovu hemijske analize, bez ocene degustacione komisije. Ta opcija je bila uobičajen izlaz za proizvođače „prirodnih” vina koja su zbog nekonvencionalnih vinarskih praksi često mutna, netipične boje i mirisa, neretko i sa manama poput oksidacije, miševine i povišenih isparljivih kiselina, pa su na komisijama redovno odbijana.
Novi zakon tu opciju ukida. Sada i vina bez GI oznake moraju da prođu petočlanu komisiju koju čine predstavnici proizvođača i stručnjaci za vinarstvo, uz hemijsku analizu. Ako komisija oceni vino kao neprikladno, ono se ne sme prodavati u Sloveniji.
Prvi na problem je ukazao vinar Matej Bizjak iz vinarije Santei, čije vino je odbijeno u laboratoriji u Novoj Gorici. Paradoksalno je da je isto vino nekoliko dana kasnije odobreno u laboratoriji u Novom Mestu, koja tada još nije primenjivala novo pravilo. Santei je zbog toga pokrenuo peticiju za ukidanje spornog zakona.
Sajmon Vulf, autor knjige Amber Revolution, prati ovu temu za svoj bilten The Morning Claret. On je zauzeo stav da zakon ukida jedini legalan izlaz koji su proizvođači nekonvencionalnih vina koristili da izbegnu komisije koje sude po konvencionalnim standardima ukusa. Među vinarima koje će ovaj zakon najviše oštetiti su, prema njegovim rečima su i vinarije Blažić, Keltis, Klinec, Dejan Kukanja… Vulf je pozvao svoje pratioce da potpišu peticiju i tvrdi da bi ovakvo rešenje moglo da otera deo scene u ilegalu ili ih preusmeri isključivo na izvoz.
Sa druge strane, Jure Grubar iz Udruženja slovenačkih vinara, brani zakon kao meru protiv sive ekonomije i za bolju sledljivost vina bez GI oznake - u kolumni na portalu Ovinu.si.
Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da je komisija zapravo prednost: vina bez GI oznake sada dobijaju samo status „prikladno/neprikladno“, dok GI vina dobijaju bodovnu ocenu, pa je provera, po njihovom tumačenju, blaža nego što izgleda. Sama komisija u kojoj su i predstavnici proizvođača zamišljena je kao dodatna garancija kvaliteta, ne kao mera usmerena isključivo protiv takozvanih „prirodnih vina“.
Zakon predviđa dvogodišnji prelazni period za sprovođenje, pa se praksa trenutno razlikuje od laboratorije do laboratorije. Ta razlika za sada ostavlja proizvođačima prostor za manevrisanje, ali ne i sigurnost.
Robert Gorjak, najpoznatiji vinski ekspert u Sloveniji i dugogodišnji sudija na Decanter World Wine Awards u izjavi za Vino i Fino povodom ove situacije kaže da sam zakon neće komentarisati, ali da je komunikacija koja je nastala oko njega potpuno nerealna i neistinita. - Koliko slovenačkih vinara je zaista pogođeno ovim zakonom, pogotovo onih poznatih za koje se kaže da su „proslavili Sloveniju”? Većina vinara koji proizvode biodinačka ili low intervention vina imaju geografsko poreklo. Odijum koji je stvoren da se radi o velikom broju vinara, da će ceo taj segment biti uništen - jednostavno ne stoji. Zakon se tiče vrlo malog broja vinara. Argument da su to vina koja su proslavila Sloveniju, a sad se zabranjuje njihova prodaja, jednostavno nije istina. Voleo bih da vidim tačan spisak tih vinara koji su pogođeni novim zakonom. Oni najpoznatiji poput vinarija Simčić, Movia, Burja, Batič - sve imaju vina sa deklarisanim poreklom. Mislim da je u ovoj priči mnogo zavaravanja, emocija, nerealnih interpretacija. Rasprava je otišla van svih okvira, nema prave argumentacije, mnogo je insinuacija koje nemaju baš velike veze sa realnošću. I što je posebno loše jeste da vinari koji se protive zakonu pričaju sami sa sobom, a ne sa drugom stranom. Čini mi se da nastupaju sa pozicije da su oni uništeni, a kad se zakon pripremao nisu bili uključeni, sami se nisu zainteresovali i potrudili da se udruže i komuniciraju na pravi način. Sad imamo samo bombastične klik-bajtove. Dobro bi bilo da se argumentovano uđe u komunikaciju, da se vidi koliko bi vinara zaista bilo pogođeno ovim zakonom. Ako to stavimo na brojke, to je veoma mali broj - zaključuje Gorjak.
