Sovinjon blan iz Šumadije na turneji po Srbiji

U novosadskom hotelu Šeraton Udruženje vinara Šumadije predstavilo je u četvrtak, 15. maja reprezentativna vina od sovinjon blana na stručnoj degustaciji nazvanoj Sovinjon blan iz Šumadije. Događaj posvećen predstavljanju vina od te sorte imao je za cilj da se kroz zajedničku degustaciju i razmenu mišljenja sagleda stil, potencijal i perspektiva širenja te sorte u regionu Šumadije. Novosadski HoReCa sektor je prepoznao kvalitet događaja pa je odziv bio odličan, a degustaciona dvorana bila je puna i dve nedelje ranije, u Beogradskom vinskom centru, gde je održan događaj na istu, vrlo aktuelnu vinsku temu.

Predsednik Udruženja vinara Šumadije, Rade Živanović, inače zaposlen u vinariji Radovanović, rekao je u hotelu Šeraton da je namera da, nakon Beograda i Novog Sada, najbolje sovinjone Šumadije predstave u svim većim gradovima Srbije. Tamošnjih dvadeset vinarija u svom asortimanu ima sovinjon blan, najčešće svež i aromatičan, ali ne beže ni od barika. Prisutni su bili u prilici da probaju sovinjone iz Kraljeve vinarije i kuća Radovanović, Aleksandrović, Stari hrast, Dika, Arsenijević, Pirg, Matijašević, Tarpoš, Žir, DeLena, Lastar i Miletić.

Objašnjavajući zašto je sovinjon beli atraktivan novoj vinskog publici, Rade Živanović je rekao da je ta sorta dobra za ulazak u vinski svet, a ovo naročito važi za aromatične i sveže sovinjone.

- Pitki su i imaju lepe kiseline. Na nosu su jako prijatni. Dopadljivi su velikom krugu ljudi. U ovom periodu pred leto su najatraktivniji, mogu da se piju na moru i pored reke a lepo se slažu sa kozijim sirevima, ribom i pastama.



Tehnolog u vinariji Tarpoš Jelena Živanović je na radionici rekla da je sovinjon blan u Šumadiji pronašao svoj drugi dom, i da ovde raste na istoj nadmorskoj visini kao u Loari i Bordou, što je jasno oslikano u aromatskom spektru. U Šumadiji se, objasnila je, sovinjoni gaje na gajnjačama koje imaju 1,5-2% humusa, 5-15% karbonata, pa loza zbog toga nije bujna, a dominira kvalitet.

Tehnolog u vinariji Pirg rekao Slobodan Šaponja rekao je da je, uz pino noar, sovinjon beli „divlja i nepredvidljiva sorta“ na koju najveći uticaj ima teroar. On je konstatovao i da, kada je reč o klonovima, u starim vinogradima vladalo šarenilo, a danas se uz francuske klonove najviše sade italijanski koji često daju vina koja naginju ka voćnim i cvetnim tonovima. Pri tome se, kako je rekao, najviše sadi R3, verovatno najpoznatiji klon sovinjona u ovom delu Evrope.

Tehlolozi su konstatovali da, bez obzira na sve bogatiju ponudu vinskih kvasaca, oni nisu svemogući i da se potencijal za kvalitetna vina ipak pravi u vinogradu.

Podsećajući da Udruženje vinara Šumadije postoji već trinaest godina, Rade Živanović najavljuje da bi nakon sovinjona belog sličan događaj mogli da upriliče za šumadijski šardone.

---

Na srodnom događaju u Beogradu dve nedelje pre Novog Sada, u nedavno otvorenom Beogradskom vinskom centru na Senjaku, čuli smo dosta odgovora na temu šta je sve to što čini sovinjon blan sortom koja u Šumadiji daje sve bolja vina. Uvod u događaj dao je, kao i u Novom Sadu, Rade Živanović, a o šumadijskom sovinjon blanu govorili su i tehnolozi Miloš Nikolić (Despotika) i Darko Bogdanović (Arsenijević/Radovanović), uz veliku pomoć moderatora razgovora, vinskog edukatora Aleksandra Marinkovića (Dnevna doza vina).

Tokom degustacije predstavljeno je 18 etiketa sovinjon blana iz Šumadije, među kojima su se našla vina vinarija Aleksandrović, Arsenijević, Matijašević, Miletić, Pirg, Draganić, Žir, Radovanović, DeLena, Eden, Aleksandrović, Despotika, Aleksandrović, Tarpoš, Stari hrast, Kraljeve vinarija i Despotika.



Aleksandar Marinković, Darko Bogdanović i Miloš Nikolić

Po ocenama iznetim na događaju u Beogradu, kvalitet šumadijskom sovinjon blanu pre svega daju početni uslovi: odličan teroar i klima, sa hladnijim noćima koje čuvaju aromatiku i, u vremenu zrenja ploda, razlika od 10-15 stepeni između noćne i dnevne temperature: masivi Rudnika i Bukulje doprinose svežini vazduha i vinogradi koji su u blizini ovih planina imaju tokom noći uticaj hladnih talasa sa njih.

Kako kaže Miloš Nikolić, enolog vinarije Despotika, ako u toku dva-tri idealna dana ne dođe do berbe, aromatika će biti različita od one koju očekujete.

- Klima se menja iz godine u godinu, leta su sve duža i toplije, i produžava se i period sazrevanja belih sorti. Kada nam trebaju umerenije temperature – 30 do 32 tokom dana, a noću 14-15 stepeni - mi to poslednjih godina više nemamo - kaže Nikolić o sve težoj borbi sa klimatskim promenama.

Kako smo čuli od iskusnih šumadijskih vinara, glavna odlika sovinjon blana je delikatna ravnoteža između „zelenih“, pirazinskih aroma i tropskih, tiolskih aroma koje se formiraju tokom akumulacije šećera u bobici. Veština vinara, i to onog koji ima jasnu sliku o tome šta želi da njegovo vino bude, leži baš u tome da uspostavi taj balans, a u Srbiji postoji sve jasnija svest o tome šta sovinjon blan treba da bude.

Darko Bogdanović iz podruma Radovanović rekao je da nije slučajno što imamo ovoliki broj sovinjona iz Šumadije, sa pretežno glinovitog zemljišta koje je vrlo podesno za ovu sortu.

- Nije slučajno što imamo ovoliki broj sovinjona iz Šumadije - rekao je Bogdanović na događaju koji je označio novu epohu u razvoju identiteta šumadijskog sovinjon blana kao sorte koja na brežuljcima centralne Srbije daje karakterna vina velikog potencijala.