Početna»Vino»Reportaže»I CRVENO I CRNO
06.03.2016.

I CRVENO I CRNO

Cahors – velika vina neotkrivenog bisera Francuske

reportaza i crveno i crno vinski magazin vino fino
Kada pomislimo na francuska vina, retko ko će se od nas setiti regije kao što je Kaor. Jednostavno, istorija mu je namenila sudbinu da večito bude u senci većih regija sa boljom reputacijom. Smešten je na jugozapadu Francuske između dva vinska diva: sa zapada Bordo sa vinima kojima nije potrebna naročita reklama, a sa južne strane Langedok-Rusijon sa količinama proizvedenog vina od kojih će vas uhvatiti vrtoglavica.

KAOR UKRATKO:
» 15.aprila 1971. godine proglašena apelacija AOC Cahors
» 100% vina pod apelacijom AOC Cahors su crvena odnosno „crna“ vina
» Maksimalni prinos: 50hl/ha
» Minimalni procenat malbeka u vinima: 70%
» Kaor = 10% ukupne proizvodnje malbeka u svetu
» AOC Kaor = 4.300 hektara vinograda
» 75% vina iz Kaora se proda u Francuskoj, 25% se izveze
» 16% vina iz Kaora koje se proda u Francuskoj kupuju potrošači mlađi od 35 godina, dok je generalno za crvena vina u Francuskoj taj procenat 8% (dakle, mladi vole da piju malbek iz Kaora)
» Prema podacima iz 2013. godine, glavna izvozna tržišta za malbek iz Kaora su: Kanada, SAD, Velika Britanija, Belgija, Kina.

Kroz istoriju, Kaor je bio blisko vezan za Bordo i bilo je logično da njihova vina nalaze put do potrošača širom Evrope, a naročito u Engleskoj, vodenim putem kroz reke Lot i Garonu do Bordoa. Vinari iz Kaora sa ponosom ističu da je u srednjem veku njihovo vino korišćeno za kupažiranje sa vinima iz Bordoa kojima je tako dodavana ekstraktivnost i intenzivnija boja.
Sve do 1971. godine, proizvodnja vina u Kaoru nije imala utvrđena pravila. Ipak, u vinogradima su se najčešće mogle naći sorte kao što su malbek (koji se u Francuskoj još naziva i kot ili okseroa), zatim merlo i tanat. Krajem šezdesetih, svi vinari Kaora seli su da zajedno definišu pravila igre u svojoj regiji i to na osnovu vinogradarskih i vinarskih praksi koje su do tada bile važeće. Dakle, upravo ono što se sada dešava kod nas u Srbiji. Zajedno su definisali jasna pravila koja će pritom biti lako razumljiva i potrošačima i proizvođačima. Kuriozitet u svemu je da se vina iz Kaora tradicionalno nazivaju crnim, umesto crvenim, kako je u svim ostalim delovima Francuske, pa nemojte da se iznenadite kada na bocama vidite Vin noir de Cahors. Procenat malbeka u vinima iz Kaora mora da bude bar 70%, mada je danas upadljiva tendencija da se prave sortna vina od te sorte. Za premijum vina iz Kaora dozvoljeno je koristiti isključivo i samo malbek, bez kupaže sa drugim sortama. Zbog toga se zasadi tanata i merloa sve više krče, a umesto njih niču mladi zasadi malbeka. Razlog je to što su vinari shvatili da nije potrebno kupažirati malbek sa tanatom jer on i ovako kao sorta ima dovoljno raskošnih tanina i ekstrakta koji mu garantuju dugovečnost, a aromatski je superioran.
Kaor je još po jednoj stvari sličan Srbiji, jer tamo više od 80% vina proizvode male porodične vinarije dok se ostatak proizvodi u lokalnoj vinskoj zadruzi. Zbog toga je jedini način da se vinarije iz Kaora izbore za svoje mesto na tržištu konstantno insistiranje na kvalitetu.
Još jedna važna lekcija koju bi naši vinari mogli da primene jeste način zajedničke promocije Kaora kao vinske regije. Tamo je na trgu u strogom centru grada lokalna turistička organizacija ustupila deo svojih prostorija Udruženju vinara Kaora. Na taj način je nastao „Cahors Malbec Lounge“, vinski bar i izložbeni prostor koji svakom turisti služi kao polazna tačka u otkrivanju vina ove regije. U tom centru vinske kulture Kaora može da se proba selekcija lokalnih vina i nauče osnovne karakteristike regije. Međutim, ukoliko poželite da saznate nešto više ili da kupite vino, onda ćete dobiti i mapu sa ucrtanim svim vinarijama u regiji, ima ih oko dve stotine, a koje možete posetiti da bi upotpunili svoja znanja u praksi. Malbec Cahors Lounge izgleda poput najmodernijih klubova i kafea u Parizu ili Njujorku. Namera je da se pokaže da je malbek u trendu, odnosno kako je „in“ piti vino iz Kaora i približiti ga mlađoj publici.
Marketinški pristup koji Udruženje vinara iz Kaora sada primenjuje jeste maksimalno korišćenje reputacije malbeka koji je postala sinonim za kvalitetna vina iz Argentine. Ta reputacija nastala je prvenstveno u SAD, a potom se prenela i u Evropu. Zbog toga je poruka koju šalju vinarije iz ove regije da treba probati malbek iz Kaora, iako se vina iz te dve regije znatno razlikuju. Naime, malbek u toplijim klimatskim zonama daje aromatski profil kojim dominiraju šljive, kupine, džem i kuvano voće. Sa druge strane, malbek iz Kaora je prepoznatljiv po mirisima ribizle, višnje, maline, sladića i ljubičice. Takođe, argentinski malbek sadrž niži nivo kiselina nego francuski. Zbog sadržaja kiselina i količine tanina, francuski malbek je pogodniji za duže odležavanje.
Naši vinari često misle da samo naša ministarstva i državne institucije svojim birokratskim procedurama i propisima guše poslovanje i usporavaju razvoj vinskog sektora u celini. Međutim, u celoj Evropskoj uniji teži se kreiranju uniformnih pravila, mada to ponekad dovodi do apsurdnih situacija. Pomenimo samo nedavnu opomenu koju je vinarija Chateau Chambert iz Kaora (najveća biodinamička vinarija u toj regiji koja obrađuje 65 hektara vinograda) dobila u skladu sa propisima francuskog Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Naime, mediji su preneli vest da je ova vinarija organizovala promotivni događaj kako bi proslavili početak berbe, a na koji su pozvane istaknute ličnosti iz javnog života Francuske. Nakon simbolične berbe, usledila je i zakuska u vinogradu za sve prisutne. Međutim, na osnovu članaka u medijima, reagovalo je pomenuto Ministarstvo i uputilo zvanično upozorenje vinariji da po zakonima Francuske nije moguće imati berače u vinogradu za koje nisu plaćeni socijalni doprinosi i porezi, te da vinarija rizikuje plaćanje kazne zbog angažovanja 65 radnika na crno.
Ovo jeste ekstreman primer, ali i inače su vinari iz Kaora morali da pronađu način da usklade zakonsku regulativu sa željama i očekivanjima potrošača. To je jedini način da se uspe pri čemu kontinuirano održavanje kvaliteta vina mora biti prioritet. Sa obzirom na to da vinari prema pravilima za apelaciju mogu da proizvode samo crvena vina, a da tržište zahteva od vinarija da u ponudi imaju i bela i roze vina, vinarije iz Kaora su započele i proizvodnju vina koja ne nose oznaku apelacije AOC Cahors. Prvo roze vino u regiji je proizvedeno 2003. godine, a tamo se takođe mogu naći i mladi zasadi belih sorti kao što su vermentino, šenin blan, šardone, sovinjon blan i semijon. Međutim, svaka vinarija kao svoj glavni adut ima vina od sorte malbek.