EU: Navike mladih potrošača značajno utiču na pad potrošnje vina

Kriza na evropskom vinskom tržištu neće biti bitno ublažena u godinama pred nama, jer iza nje leže strukturne promene sa dugoročnim posledicama, ističu stručnjaci u EU angažovani da analiziraju trendove za desetogodišnji period pred nama.

Mlađi potrošači piju manje alkohola, a širi zaokret ka umerenosti verovatno će dovesti do strukturnog pada potrošnje i proizvodnje vina u Evropskoj uniji, navodi se u nedavno objavljenom poljoprivrednom izveštaju Evropske komisije.

Kako prenosi sajt Drinks Business, potrošnja vina u EU će nastaviti da opada tokom naredne decenije, zajedno sa promenama navika konzumenata, smanjenjem unosa alkohola kod mlađih potrošača, i sve jačom konkurencijom drugih pića.

Poljoprivredni trendovi u EU za period 2025–2035. predviđaju da će se potrošnja vina u Uniji smanjivati po stopi od 0,9% godišnje do 2035. godine, čime bi prosečna potrošnja pala na oko 19,3 litra po glavi stanovnika do kraja tog perioda – što je pad od 9% u odnosu na prosek iz perioda 2021–2025. Posebno se ističe da mlađi konzumenti piju znatno manje alkohola, uz širi trend okretanja ka „premijum“ vinima.

Pad potrošnje nije ujednačen u celoj EU, ali zemlje sa tradicionalno visokom potrošnjom vina, poput Francuske i Nemačke, beleže neke od najizraženijih padova, prenosi Drinks Business.

Pića koja su direktna alternativa tradicionalnom vina, kao što su bezalkoholna vina i ona sa niskim sadržajem alkohola, i dalje nisu snažna konkurencija vinu i Komisija očekuje da će obim njihove prodaje ostati mali u narednoj deceniji.

Slabija domaća potrošnja, u kombinaciji sa manjom tražnjom na ključnim izvoznim tržištima, trebalo bi da utiče na smanjenje proizvodnje u EU. Izveštaj predviđa da će proizvodnja opadati po stopi od 0,5% godišnje, na oko 138 miliona hektolitara do 2035. godine.

Komisija takođe ukazuje i na „projektovano smanjenje vinogradarskih površina od 0,6% godišnje između sada i 2035. godine“, za koje navodi da bi moglo biti glavni razlog“ budućeg pada proizvodnje, „pod pretpostavkom da vremenski uslovi, a time i prosečni prinosi, ostanu stabilni“.

Više zemalja proizvođača već se suočava sa viškovima zaliha i pozvalo je EU da podrži programe krčenja vinograda, među njima Francuska i Nemačka. U decembru su poslanici Evropskog parlamenta i Evropskog saveta postigli preliminarni dogovor o merama podrške vinskom sektoru, uključujući korišćenje sredstava EU za prenamenu površina pod vinovom lozom.