29.01.2026.
Francuska će dozvoliti dodavanje šećera u vina sa zaštićenim poreklom?
Konačna reč o zaslađivanju vina nakon fermentacije biće doneta 12. februara, a cilj predložene mere je da se vina učine privlačnijim savremenim potrošačima
foto: Messe Düsseldorf / ctillmann
Vinska scena mogla bi uskoro da doživi jednu od značajnijih regulatornih promena u poslednjih nekoliko decenija. Predlog koji je trenutno u proceduri predviđa da se u mirna vina sa zaštićenom oznakom porekla (AOP) dozvoli dodavanje do 9 grama šećera po litru – i to nakon završene fermentacije. Očekuje se da o toj odluci konačnu reč da Comité National des Appellations d’Origine relatives aux Vins (CNAOV) 12. februara 2026. godine.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se francusko vinarstvo suočava sa padom potrošnje, pritiskom niskih cena u maloprodaji i sve većim finansijskim problemima proizvođača. Cilj predložene mere je da se vina učine pitkijim i privlačnijim savremenim potrošačima, ali bez odustajanja od osnovnih principa porekla i kvaliteta.
Za razliku od klasične šaptalizacije, koja podrazumeva dodavanje šećera tokom fermentacije radi povećanja sadržaja alkohola, nova praksa bi omogućila blago zaslađivanje vina tek nakon fermentacije, isključivo radi korekcije ukusa. Prema objašnjenju Instituta za poreklo i kvalitet (INAO), za tu svrhu smeju se koristiti samo proizvodi dobijeni od grožđanog mošta koji je u skladu sa pravilima konkretne apelacije, čime se čuva veza vina sa njegovim teroarom.
Predlog je razmatran krajem novembra 2025. godine na sastanku posvećenom modernizaciji vinskih propisa, tehničkim izmenama i inovacijama. Inao naglašava da se radi o pokušaju prilagođavanja specifikacija vina savremenim ekonomskim, klimatskim i tehnološkim okolnostima, bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Pravila predviđaju strogu kontrolu: ukupna količina fermentabilnih šećera (glukoza i fruktoza) ne sme preći 9 g/l. Ukoliko neka apelacija propiše limit između 4 i 9 g/l, ukupna kiselost vina mora biti najmanje 2 g/l viša od sadržaja šećera. Važno je i to da mogućnost zaslađivanja neće automatski važiti za sve – dostupna će biti samo onim organizacijama proizvođača (Organismes de Défense et de Gestion) koje je izričito zatraže i uključe u svoja pravila.
Očekivano, predlog je izazvao podeljena mišljenja u vinskim krugovima. Jedni ga vide kao realan i nužan odgovor na promene ukusa potrošača i teške tržišne uslove, dok drugi strahuju da bi ovakav potez mogao da naruši ugled francuskih vina sa zaštićenim poreklom, koja su decenijama simbol strogih pravila i tradicionalnog pristupa.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se francusko vinarstvo suočava sa padom potrošnje, pritiskom niskih cena u maloprodaji i sve većim finansijskim problemima proizvođača. Cilj predložene mere je da se vina učine pitkijim i privlačnijim savremenim potrošačima, ali bez odustajanja od osnovnih principa porekla i kvaliteta.
Za razliku od klasične šaptalizacije, koja podrazumeva dodavanje šećera tokom fermentacije radi povećanja sadržaja alkohola, nova praksa bi omogućila blago zaslađivanje vina tek nakon fermentacije, isključivo radi korekcije ukusa. Prema objašnjenju Instituta za poreklo i kvalitet (INAO), za tu svrhu smeju se koristiti samo proizvodi dobijeni od grožđanog mošta koji je u skladu sa pravilima konkretne apelacije, čime se čuva veza vina sa njegovim teroarom.
Predlog je razmatran krajem novembra 2025. godine na sastanku posvećenom modernizaciji vinskih propisa, tehničkim izmenama i inovacijama. Inao naglašava da se radi o pokušaju prilagođavanja specifikacija vina savremenim ekonomskim, klimatskim i tehnološkim okolnostima, bez kompromisa po pitanju kvaliteta.
Pravila predviđaju strogu kontrolu: ukupna količina fermentabilnih šećera (glukoza i fruktoza) ne sme preći 9 g/l. Ukoliko neka apelacija propiše limit između 4 i 9 g/l, ukupna kiselost vina mora biti najmanje 2 g/l viša od sadržaja šećera. Važno je i to da mogućnost zaslađivanja neće automatski važiti za sve – dostupna će biti samo onim organizacijama proizvođača (Organismes de Défense et de Gestion) koje je izričito zatraže i uključe u svoja pravila.
Očekivano, predlog je izazvao podeljena mišljenja u vinskim krugovima. Jedni ga vide kao realan i nužan odgovor na promene ukusa potrošača i teške tržišne uslove, dok drugi strahuju da bi ovakav potez mogao da naruši ugled francuskih vina sa zaštićenim poreklom, koja su decenijama simbol strogih pravila i tradicionalnog pristupa.
