09.01.2026.
Francuski zaokret od crvenih ka belim vinima
Izazovi klimatskih promena, kao i izmenjene potrošačke navike, navode vinogradare u nekim tradicionalnim regijama da se u većoj meri okrenu belim sortama
Jedan od važnijih vinskih trendova u 2026. godini, smatraju stručnjaci, svakako će ostati zaokret vinske publike ka belim i rozue vinima. U nastojanju da isprate ovaj trend, neki francuski vinski regioni, kako navodi magazin Drinks Business, počeli su da daju prednost sadnji belih sorti u odnosu na crvene..
Kako su prošle godine pokazali podaci o navikama potrošača u Velikoj Britaniji, velikom tradicionalnom uvozniku francuskih vina, u toj zemlji najviše se traže vina od sovinjon blana (31%), merlo je na drugom mestu a šardone na trećem. Pritom, 89% učesnika istraživanja izjavilo je da pije bela vina, u poređenju sa 81% onih koji piju crvena (81% je takođe navelo da pije roze). Dobro dokumentovan globalni pad potrošnje crvenog vina mogao bi u narednim godinama imati ozbiljne posledice za vinograde od istočne Francuske pa sve do Pirineja.
Božole
Među crvenim vinskim regionima koji se okreću povećanju proizvodnje belih vina nalazi se i Božole.
- Ranije sam bio na čelu vinskog odbora Jure – rekao je Olivije Baduro, novi generalni direktor organizacije Inter Beaujolais.
- Za mene je to promena, jer je Jura 80% bela, dok je Božole 94% crven, pa sam promenio boje.
Baduro ima nameru da u narednoj deceniji utrostruči proizvodnju belih vina, povećavši njihov udeo sa 4% na 12% ukupne godišnje proizvodnje regiona.
Ljudi žele da piju lagana, sveža, hrskava bela vina, ali mi nismo počeli da ih pravimo zbog tog trenda - bela vina su se u Božoleu oduvek proizvodila. Ako pogledate AOC specifikacije iz 1936. godine, bela vina su već bila uključena, ali smo ih zadržavali za sebe i fokusirali se na crvena. Danas, međutim, imamo izvanredna bela vina. Da, šardone se gaji širom sveta, ali zbog raznolikosti naših zemljišta, naši šardonei imaju nešto zaista jedinstveno – naveo je Baduro.
Rusijon
Smešten na krajnjem jugu Francuske, blizu španske granice, topli, sušni Rusijon je tradicionalno crveni vinski region koji povećava uzgoj belih sorti. Trenutno nešto više od trećine (38%) zasada čine bele sorte, među kojima su najzastupljenije muskat blan a peti gren (sorta kod nas poznata kao tamjanika), aleksandrijski muskat i makabeo. Na pitanje koja bela sorta ima najveći potencijal u regionu, Erik Arasil, ko-direktor izvoza u CIVR-u, telu za promociju vina ove regije, ukazuje na veliki potncijal pete po zastupljenosti bele sorte, koja se trenutno sadi na nešto više od 1.000 hektara.
- To je sivi grenaš, zbog mogućnosti različitih stilova vinifikacije, kompleksnosti i organoleptičkih svojstava, kao i otpornosti i prilagodljivosti različitim zemljištima i terroirima - što je izuzetno važno u kontekstu klimatskih promena – rekao je Arasil.
Arasil odbacuje ideju da je povećanje sadnje belih sorti samo praćenje trenutnih potrošačkih trendova.
- U Rusijonu svi proizvođači se slažu da bela vina imaju stvarni potencijal u budućnosti i zato ih sade - objasnio je on za Drinks Business.
Provansa
Iako je proizvodnja belih vina u Provansi porasla sa 4% na 6% ukupne proizvodnje između 2022. i 2024. godine, u telu CIVP koje koordiniše promociju provansalskog vinarstva ističu da će fokus ostati na rozeu:
Primećujemo skroman i stabilan rast belih vina, kao odraz promena u interesovanju potrošača. Ovo nije zamena crvenih belima, već strategija diverzifikacije kako bi se ponudila šira paleta vina Provanse. Iako interesovanje za bela vina raste, posebno na izvoznim tržištima i u vinskom turizmu, ne postoji formalno postavljen cilj u pogledu udela ili rokova – govore u Provansi.
Bordo
Okretanje ka belim sortama nije zahvatilo sve tradicionalne regione. U Bordou je situacija čak suprotna, i dodatno usložnjena nizom vrlo teških berbi. U CIVB-u, organizaciji za promociju vina Bordoa, kažu da trenutno ne postoji snažna kolektivna ambicija za povećanje sadnje belih sorti, kao i da je ukupna površina vinograda, uključujući i suva bela vina, opala za oko 14% u poslednjih deset godina.
Umesto ciljanog povećanja belih sorti, svedoci smo nijansiranog pomaka ka većoj ravnoteži i raznovrsnosti proizvoda – navode u CIVB-u, telu koje je, kako bi se region lakše izborio sa klimatskim promenama, odobrio sadnju dodatnih belih sorti, uključujući albarinjon, floreal, sovinjak i sovinje gri.
- Ne postoji zvanični cilj da se poveća udeo belih vina u odnosu na crvena. Cilj je bolje usklađivanje proizvodnog potencijala i potražnje, uz fokus na diverzifikaciju. Crveni vinogradi se sve češće krče, kao što pokazuje smanjenje od 7.100 hektara crvenih PDO vinograda u 2024, ali to se ne pretvara direktno u nove zasade belih sorti – navode u Bordou.
Kako su prošle godine pokazali podaci o navikama potrošača u Velikoj Britaniji, velikom tradicionalnom uvozniku francuskih vina, u toj zemlji najviše se traže vina od sovinjon blana (31%), merlo je na drugom mestu a šardone na trećem. Pritom, 89% učesnika istraživanja izjavilo je da pije bela vina, u poređenju sa 81% onih koji piju crvena (81% je takođe navelo da pije roze). Dobro dokumentovan globalni pad potrošnje crvenog vina mogao bi u narednim godinama imati ozbiljne posledice za vinograde od istočne Francuske pa sve do Pirineja.
Božole
Među crvenim vinskim regionima koji se okreću povećanju proizvodnje belih vina nalazi se i Božole.
- Ranije sam bio na čelu vinskog odbora Jure – rekao je Olivije Baduro, novi generalni direktor organizacije Inter Beaujolais.
- Za mene je to promena, jer je Jura 80% bela, dok je Božole 94% crven, pa sam promenio boje.
Baduro ima nameru da u narednoj deceniji utrostruči proizvodnju belih vina, povećavši njihov udeo sa 4% na 12% ukupne godišnje proizvodnje regiona.
Ljudi žele da piju lagana, sveža, hrskava bela vina, ali mi nismo počeli da ih pravimo zbog tog trenda - bela vina su se u Božoleu oduvek proizvodila. Ako pogledate AOC specifikacije iz 1936. godine, bela vina su već bila uključena, ali smo ih zadržavali za sebe i fokusirali se na crvena. Danas, međutim, imamo izvanredna bela vina. Da, šardone se gaji širom sveta, ali zbog raznolikosti naših zemljišta, naši šardonei imaju nešto zaista jedinstveno – naveo je Baduro.
Rusijon
Smešten na krajnjem jugu Francuske, blizu španske granice, topli, sušni Rusijon je tradicionalno crveni vinski region koji povećava uzgoj belih sorti. Trenutno nešto više od trećine (38%) zasada čine bele sorte, među kojima su najzastupljenije muskat blan a peti gren (sorta kod nas poznata kao tamjanika), aleksandrijski muskat i makabeo. Na pitanje koja bela sorta ima najveći potencijal u regionu, Erik Arasil, ko-direktor izvoza u CIVR-u, telu za promociju vina ove regije, ukazuje na veliki potncijal pete po zastupljenosti bele sorte, koja se trenutno sadi na nešto više od 1.000 hektara.
- To je sivi grenaš, zbog mogućnosti različitih stilova vinifikacije, kompleksnosti i organoleptičkih svojstava, kao i otpornosti i prilagodljivosti različitim zemljištima i terroirima - što je izuzetno važno u kontekstu klimatskih promena – rekao je Arasil.
Arasil odbacuje ideju da je povećanje sadnje belih sorti samo praćenje trenutnih potrošačkih trendova.
- U Rusijonu svi proizvođači se slažu da bela vina imaju stvarni potencijal u budućnosti i zato ih sade - objasnio je on za Drinks Business.
Provansa
Iako je proizvodnja belih vina u Provansi porasla sa 4% na 6% ukupne proizvodnje između 2022. i 2024. godine, u telu CIVP koje koordiniše promociju provansalskog vinarstva ističu da će fokus ostati na rozeu:
Primećujemo skroman i stabilan rast belih vina, kao odraz promena u interesovanju potrošača. Ovo nije zamena crvenih belima, već strategija diverzifikacije kako bi se ponudila šira paleta vina Provanse. Iako interesovanje za bela vina raste, posebno na izvoznim tržištima i u vinskom turizmu, ne postoji formalno postavljen cilj u pogledu udela ili rokova – govore u Provansi.
Bordo
Okretanje ka belim sortama nije zahvatilo sve tradicionalne regione. U Bordou je situacija čak suprotna, i dodatno usložnjena nizom vrlo teških berbi. U CIVB-u, organizaciji za promociju vina Bordoa, kažu da trenutno ne postoji snažna kolektivna ambicija za povećanje sadnje belih sorti, kao i da je ukupna površina vinograda, uključujući i suva bela vina, opala za oko 14% u poslednjih deset godina.
Umesto ciljanog povećanja belih sorti, svedoci smo nijansiranog pomaka ka većoj ravnoteži i raznovrsnosti proizvoda – navode u CIVB-u, telu koje je, kako bi se region lakše izborio sa klimatskim promenama, odobrio sadnju dodatnih belih sorti, uključujući albarinjon, floreal, sovinjak i sovinje gri.
- Ne postoji zvanični cilj da se poveća udeo belih vina u odnosu na crvena. Cilj je bolje usklađivanje proizvodnog potencijala i potražnje, uz fokus na diverzifikaciju. Crveni vinogradi se sve češće krče, kao što pokazuje smanjenje od 7.100 hektara crvenih PDO vinograda u 2024, ali to se ne pretvara direktno u nove zasade belih sorti – navode u Bordou.
