12.02.2026.Piše: Jelena Stojčić
Mišlen je potvrda da radimo dobru stvar
Intervju: Mitar Stanojević, operativni direktor Hotela Indigo & Cveća Zla
Ovo je intervju koji sigurno ne liči na one na koje ste navikli kada su hotelijeri u pitanju. Ali ni naš sagovornik ne liči na klasičnog hotelskog direktora. Mitar Stanojević jedan je od najmlađih direktora hotela u Srbiji – ležeran i neposredan u komunikaciji, zabavan, drugačiji, a u isto vreme istinski profesionalac. Baš kakav je i hotel u kom radi. Menadžerski tim hotela Indigo jedan je od najmlađih u okviru Delta grupe - prosečna starost zaposlenih je oko 27 godina i Mitar je jedan od najmlađih operativnih direktora hotela u svim Indigo hotelima u Evropi. Zanimljivo je da se u hotelskoj industriji našao - sasvim slučajno. Završio je finansije na University of San Antonio u Teksasu, gde je igrao i košarku. Nakon Amerike otišao je u Evropu, u Englesku, na master studije na Durham University, jednoj od 40 najboljih škola za finansije na svetu prema Fajnenšl tajmsu. Potom se desila korona, i bez velikog plana i jasne ideje o zaposlenju usred globalne pandemije, vratio se u Beograd.
U hotel Indigo došao je pre pet godina, a od 2024. nalazi se na poziciji operativnog direktora hotela Indigo i restorana Cveće Zla – etabliranog beogradskog restorana koji je danas integralni deo hotela.
- Kada sam se vratio u Srbiju, jedino što sam sigurno znao bilo je da neću raditi u firmama svog oca. On je uvek imao mantru da deca u firmama u kojima je suvlasnik treba da dođu kao pojačanje, a ja, vrlo svestan toga, sa nula iskustva nisam mogao da budem nikakvo pojačanje. Sa druge strane, nikada nisam ni pomislio da ću raditi u ugostiteljstvu. Više sam sebe video kao nekoga ko će samo uživati u kafanama – što nam je, nekako, porodično u krvi. Kada sam se vratio, bez plate i bez ikakvog iskustva, prvo sam počeo da radim u maloj investicionoj kući kod porodičnih prijatelja. U jednom trenutku, sestra Nevena me je prijavila na Deltin program Mladi lideri i tako sam završio ovde, radeći i sarađujući sa dve hodajuće enciklopedije u svom poslu – našim generalnim direktorom Delta Hospitality, Andrejem Sovrovićem i sa Vladimirom Melentijevićem. Posebno sam srećan što imam priliku da od njih učim i baš sa njima sarađujem – objašnjava Mitar Stanojević, operativni director hotela Indigo.
Ipak, niste odmah došli u hotel – prvo ste bili u Delta Agraru?
Sestra je prijavila i sebe i mene, ali je ona odustala u trećem krugu jer je dobila posao na drugom mestu. Ja sam prošao sve krugove razgovora i ostao mi je još samo završni intervju sa Marijom Desivojević Cvetković. Prošao sam intervju i dobio posao u Delta Agraru, u sektoru berzanskog poslovanja, što zapravo, nema veze sa berzom onako kako je mi zamišljamo. Imao sam mentorku koja me je polako uvodila u posao, jer, iako se zvalo berza, o tome nisam znao apsolutno ništa. To je bila čista trgovina strateškim proizvodima. Bio sam na najnižem nivou, ali sam od Andreja, koji je tada bio direktor berzanskog poslovanja, dobio priliku da vodim neke klijente, i to mi se jako svidelo. To poverenje mi je mnogo značilo i upravo je to razlog zašto sam u Delti. Godinu dana sam radio taj posao, a onda nas je Andrej okupio i rekao da preuzima vođenje hotela u Delti. Pozvao me i pitao da li bih krenuo sa njim.
I vi, pretpostavljam, kažete da?
Pa da, kažem - da. Ali kažem još i da sam čovek koji nikada u životu nije napravio rezervaciju za hotel, niti sam se bavio ugostiteljstvom, čak nisam ni znao nekog ko “drži” lokal. Andrej mi je rekao – nema veze, naučićeš! Prvo sam bio menadžer prodaje, što je vrlo specifičan posao. Nije isto voditi butik hotel sa 46 soba i hotel poput Crowne Plaze koji je naša centrala, sa više od 400 soba. U Indigu je sve dosta senzitivno – cena, tržište, gosti. Malo po malo, preuzimao sam poslove oko vođenja hotela, i pre dve godine sam tako i postao operativni direktor hotela.
Kada ste vi došli u hotel, u tom trenutku je došlo i Cveće zla?
Tada su se desile tektonske promene. Presedan je da Delta, dogovorom Andreja i Vlade, preuzme već afirmisani gradski restoran i preseli ga u hotel. To kod nas do tada nije postojalo – ni sa hotelske, ni sa ugostiteljske strane. Obično je F&B u hotelima tu da podrži hotel. Ovde imamo ozbiljan gradski restoran zbog kojeg gosti dolaze i ako nisu hotelski gosti. Posebno mi je drago što gosti biraju da ostanu u Cveću umesto da idu u druge restorane. Kao turista, obično jedva čekaš da izađeš iz hotela, a kod nas je situacija obrnuta.
Vaš posao uključuje i mnoga putovanja i edukacije, koliko su ona značajna za vas?
Putovanja i edukacije bi trebalo da budu standard u ovom poslu. Iza svakog putovanja desi se neko novo jelo, neki hotel, neka ideja koju možeš odmah da primeniš ili bar da zapamtiš za kasnije. Šire se vidici, a Delta za sve te stvari baš ima sluha.
Možemo li reći da je upravo to najlepša strana rada u hotelijerstvu?
Najlepša stvar u hotelskom poslu je vođenje objekta kao živog sistema. Radni dan ima rutinu samo ujutru, na sastancima. Posle toga – sve zavisi od problema koji se pojave i koje treba rešiti. Moja uloga je upravo to - rešavanje problema, uz deo prodaje i odnosa sa klijentima. Dan je kreativni haos, ali samo u pozitivnom smislu.
Indigo je uvršten u Mišlenov vodič. Kako ste reagovali na tu vest?
Jeste, i to smo saznali potpuno slučajno. Naš šef kuhinje Stevan Zečević javio mi se iz Baskije, kada se vraćao sa Gastronomike, i poslao link. Rekao sam mu da verovatno nije dobro video. Nisam ni znao da Mišlen rangira hotele. To što nas je Mišlen u prvoj godini uvrstio u hotelski vodič, to jeste potvrda da radimo dobru stvar. Znači nam to mesto u vodiču, jer želimo da gostu damo dodatnu vrednost. Ipak, svesni smo da je najvažnija preporuka „od usta do usta“, a pre svega, odnos sa gostom koji je ključ. Sve ostalo, naravno može da pomogne. Zapravo, Mišlen nama pomaže psihološki, olakšava uspostavljanje tog prvog klika sa gostom, kada mu nudimo ovakav restoran i celokupno iskustvo. Brend Indigo globalno nosi krilaticu Stay like a local. Fokus je na lokalnom vajbu – sobe su inspirisane istorijom Beograda i brutalizmom, zgrada je pod zaštitom spomenika kulture. Lokalni identitet ovde nije dekor, već suština brenda.
MITRA RAKIJA - HOBI KOJI JE PRERASTAO U BIZNIS
Mitar je osim što je uspešan hotelijer, sa roditeljima, pokrenuo destileriju Stanojević. Mitra rakija nova je na tržištu, ali je priča o destileriji Stanojević počela ranije – kao hobi, koji je vremenom prerastao u ozbiljnu priču.
- Hteli smo da se bavimo industrijom hrane i pića, a znali smo da želimo nekvarljivu robu. Opcije su bile med, senf ili alkohol – prva dva smo odmah isključili. Onda smo shvatili da volimo spirite, ali ne znamo da pravimo rakiju, pa je rešenje došlo u vidu Vladimira Vučetića, jednog od najvažnijih tehnologa na domaćoj rakijskoj sceni. To je kao da je Partizan doveo Kristijana Ronalda - entuzijasti su dobili najjačeg mogućeg igrača – govori Mitar Stanojević.
Destilerija danas ima kapacitet prerade oko 800 tona voća godišnje. Rakije od šljiva, dunja i kajsija su trenutno na tržištu, etiketa je smela i drugačija, i možete je naći na policama vinoteka u Beogradu, i naravno, u Cveću Zla.
U hotel Indigo došao je pre pet godina, a od 2024. nalazi se na poziciji operativnog direktora hotela Indigo i restorana Cveće Zla – etabliranog beogradskog restorana koji je danas integralni deo hotela.
- Kada sam se vratio u Srbiju, jedino što sam sigurno znao bilo je da neću raditi u firmama svog oca. On je uvek imao mantru da deca u firmama u kojima je suvlasnik treba da dođu kao pojačanje, a ja, vrlo svestan toga, sa nula iskustva nisam mogao da budem nikakvo pojačanje. Sa druge strane, nikada nisam ni pomislio da ću raditi u ugostiteljstvu. Više sam sebe video kao nekoga ko će samo uživati u kafanama – što nam je, nekako, porodično u krvi. Kada sam se vratio, bez plate i bez ikakvog iskustva, prvo sam počeo da radim u maloj investicionoj kući kod porodičnih prijatelja. U jednom trenutku, sestra Nevena me je prijavila na Deltin program Mladi lideri i tako sam završio ovde, radeći i sarađujući sa dve hodajuće enciklopedije u svom poslu – našim generalnim direktorom Delta Hospitality, Andrejem Sovrovićem i sa Vladimirom Melentijevićem. Posebno sam srećan što imam priliku da od njih učim i baš sa njima sarađujem – objašnjava Mitar Stanojević, operativni director hotela Indigo.
Ipak, niste odmah došli u hotel – prvo ste bili u Delta Agraru?
Sestra je prijavila i sebe i mene, ali je ona odustala u trećem krugu jer je dobila posao na drugom mestu. Ja sam prošao sve krugove razgovora i ostao mi je još samo završni intervju sa Marijom Desivojević Cvetković. Prošao sam intervju i dobio posao u Delta Agraru, u sektoru berzanskog poslovanja, što zapravo, nema veze sa berzom onako kako je mi zamišljamo. Imao sam mentorku koja me je polako uvodila u posao, jer, iako se zvalo berza, o tome nisam znao apsolutno ništa. To je bila čista trgovina strateškim proizvodima. Bio sam na najnižem nivou, ali sam od Andreja, koji je tada bio direktor berzanskog poslovanja, dobio priliku da vodim neke klijente, i to mi se jako svidelo. To poverenje mi je mnogo značilo i upravo je to razlog zašto sam u Delti. Godinu dana sam radio taj posao, a onda nas je Andrej okupio i rekao da preuzima vođenje hotela u Delti. Pozvao me i pitao da li bih krenuo sa njim.
I vi, pretpostavljam, kažete da?
Pa da, kažem - da. Ali kažem još i da sam čovek koji nikada u životu nije napravio rezervaciju za hotel, niti sam se bavio ugostiteljstvom, čak nisam ni znao nekog ko “drži” lokal. Andrej mi je rekao – nema veze, naučićeš! Prvo sam bio menadžer prodaje, što je vrlo specifičan posao. Nije isto voditi butik hotel sa 46 soba i hotel poput Crowne Plaze koji je naša centrala, sa više od 400 soba. U Indigu je sve dosta senzitivno – cena, tržište, gosti. Malo po malo, preuzimao sam poslove oko vođenja hotela, i pre dve godine sam tako i postao operativni direktor hotela.
Kada ste vi došli u hotel, u tom trenutku je došlo i Cveće zla?
Tada su se desile tektonske promene. Presedan je da Delta, dogovorom Andreja i Vlade, preuzme već afirmisani gradski restoran i preseli ga u hotel. To kod nas do tada nije postojalo – ni sa hotelske, ni sa ugostiteljske strane. Obično je F&B u hotelima tu da podrži hotel. Ovde imamo ozbiljan gradski restoran zbog kojeg gosti dolaze i ako nisu hotelski gosti. Posebno mi je drago što gosti biraju da ostanu u Cveću umesto da idu u druge restorane. Kao turista, obično jedva čekaš da izađeš iz hotela, a kod nas je situacija obrnuta.
Vaš posao uključuje i mnoga putovanja i edukacije, koliko su ona značajna za vas?
Putovanja i edukacije bi trebalo da budu standard u ovom poslu. Iza svakog putovanja desi se neko novo jelo, neki hotel, neka ideja koju možeš odmah da primeniš ili bar da zapamtiš za kasnije. Šire se vidici, a Delta za sve te stvari baš ima sluha.
Možemo li reći da je upravo to najlepša strana rada u hotelijerstvu?
Najlepša stvar u hotelskom poslu je vođenje objekta kao živog sistema. Radni dan ima rutinu samo ujutru, na sastancima. Posle toga – sve zavisi od problema koji se pojave i koje treba rešiti. Moja uloga je upravo to - rešavanje problema, uz deo prodaje i odnosa sa klijentima. Dan je kreativni haos, ali samo u pozitivnom smislu.
Indigo je uvršten u Mišlenov vodič. Kako ste reagovali na tu vest?
Jeste, i to smo saznali potpuno slučajno. Naš šef kuhinje Stevan Zečević javio mi se iz Baskije, kada se vraćao sa Gastronomike, i poslao link. Rekao sam mu da verovatno nije dobro video. Nisam ni znao da Mišlen rangira hotele. To što nas je Mišlen u prvoj godini uvrstio u hotelski vodič, to jeste potvrda da radimo dobru stvar. Znači nam to mesto u vodiču, jer želimo da gostu damo dodatnu vrednost. Ipak, svesni smo da je najvažnija preporuka „od usta do usta“, a pre svega, odnos sa gostom koji je ključ. Sve ostalo, naravno može da pomogne. Zapravo, Mišlen nama pomaže psihološki, olakšava uspostavljanje tog prvog klika sa gostom, kada mu nudimo ovakav restoran i celokupno iskustvo. Brend Indigo globalno nosi krilaticu Stay like a local. Fokus je na lokalnom vajbu – sobe su inspirisane istorijom Beograda i brutalizmom, zgrada je pod zaštitom spomenika kulture. Lokalni identitet ovde nije dekor, već suština brenda.
MITRA RAKIJA - HOBI KOJI JE PRERASTAO U BIZNIS
Mitar je osim što je uspešan hotelijer, sa roditeljima, pokrenuo destileriju Stanojević. Mitra rakija nova je na tržištu, ali je priča o destileriji Stanojević počela ranije – kao hobi, koji je vremenom prerastao u ozbiljnu priču.
- Hteli smo da se bavimo industrijom hrane i pića, a znali smo da želimo nekvarljivu robu. Opcije su bile med, senf ili alkohol – prva dva smo odmah isključili. Onda smo shvatili da volimo spirite, ali ne znamo da pravimo rakiju, pa je rešenje došlo u vidu Vladimira Vučetića, jednog od najvažnijih tehnologa na domaćoj rakijskoj sceni. To je kao da je Partizan doveo Kristijana Ronalda - entuzijasti su dobili najjačeg mogućeg igrača – govori Mitar Stanojević.
Destilerija danas ima kapacitet prerade oko 800 tona voća godišnje. Rakije od šljiva, dunja i kajsija su trenutno na tržištu, etiketa je smela i drugačija, i možete je naći na policama vinoteka u Beogradu, i naravno, u Cveću Zla.
