25.03.2026.
Vino kao šal od svile: sećanja na Mišela Rolana
Od prvog “letećeg enologa” oprostili su se veliki svetski kritičari i pisci, ali i vinari i eksperti iz našeg regiona na čiji rad je ostavio veliki uticaj
Smrt Mišela Rolana, oca “leteće enologije”, neumornog svetskog putnika koji je uticao na nebrojene vinarije i protagoniste ponekad žučnih polemika o globalizaciji vinarstva koje će se nastaviti i nakon njegovog odlaska, izazvala je nebrojeno mnogo reakcija kolega, vinara, vinskih pisaca i novinara.
Sve ove reakcije pomažu da se, posle više decenija tokom kojih je Rolanov uticaj bez prestanka rastao i granao se širom sveta, počne sa pravljenjem rekapitulacije kolosalnog Rolanovog dela, kao čoveka čija su vina, kako je to sumirao Erik Asimov u Njujork tajmsu, bila - “raskošna, voćna i zavodljiva, sa mekim, podatnim teksturama, visokim sadržajem alkohola i niskim kiselinama, obavijena aromama novih hrastovih buradi”: ukratko, vina pravljena u maniru koji danas prepoznajemo u nebrojenim etiketama širom sveta, i u vinarijama na čiji rad je direktno uticao, i u onima koje su sledile, a i dalje slede, trendove koje je Rolan zacrtao. U oproštajnim tekstovima i izjavama o Rolanu možemo pronaći i odjeke polemika o Rolanovom radu, i ogromno poštovanje za njegov rad, i iskrenu ljubav prema čoveku koji je sa vinskim svetom komunicirao neposredno, srčano, duhovito i, pre svega, konzistentno i beskompromisno braneći svoj vinski stil.
Džejms Sakling, jedan od najuticajnijih vinskih kritičara na svetu, oprostio se od Rolana rečima u kojima je sa velikim poštovanjem ukazao i na dobro poznate razlike između njegovog i Rolanovog shvatanja vinarstva:
-
Na sajtu Džensis Robinson (JancisRobinson.com), urednički tim okupljen oko čuvene vinske spisateljice oprostio se od Rolana tekstom koji je uz puno topline, ali bez zadrške podsetio na polemike o Rolanovom uticaju na svet vina – one će, po svemu sudeći, trajati još jako dugo nakon njegovog odlaska.
- Kako se njegov uspon poklopio sa Parkerovom erom, često je bio kritikovan zbog podsticanja ujednačenosti u vinima, zasnovane na niskim prinosima i dugom zadržavanju grožđa na čokotu u potrazi za koncentracijom i velikom zrelošću. Međutim, kako je rekao Džensis, sebe je doživljavao više kao lekara, koji daje savete prilagođene konkretnom podneblju i sorti. (Znao je to da kaže i sažetije: među Rolanovim načelima koje je Džensis navela u „The World According to Rolland“ nalazi se i: „Glupost: mišljenje da uvek tragamo za prezrelim grožđem.“) Bez obzira na mišljenja o njegovom stilu, nema sumnje da je skrenuo pažnju na vinske regione širom sveta koje su drugi zanemarivali, i time doneo i znanje i dostupnost. Njegove veštine u kupažiranju izazivale su divljenje širom sveta – navodi se na sajtu.
Rolanov odlazak odjeknuo je i u našem regionu. Hrvatski vinski pisac i sudija Saša Špiranec je u tekstu za Jutarnji list preneo reči Ernesta Tolja iz vinarije Saints Hill na Pelješcu, sa kojom je Rolan sarađivao od 2009. do smrti:
-Bio je sušta suprotnost od slike koja se o njemu često stvarala, jer je bio društvena, strastvena i topla osoba koja voli život i koja je vječno gladna novih spoznaja. Kada sam ga pri kraju prvog posjeta pitao što ćemo napraviti s našim vinima, rekao je: Ne znam, jer, Erneste, nikada ništa ne znamo unaprijed, nego sve naučimo putem – rekao je Tolj, koji je naveo i da je na Dingaču Mišel Rolan, impresioniran potencijalom regije, rekao: “‘Ako tu ne napravimo svjetsko vino, ja ću promijeniti profesiju”.
Jedan od ljudi u Srbiji koji su puno sarađivali sa Mišelom Rolanom je Stevan Rajta, somelijer i direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, koji je, kako kaže, poznavao Rolana duže od 20 godina i prvi uvezao vina iz linije Rolland Collection. U razgovoru za Vino & Fino Rajta kaže da je Rolan želeo da pravi vina u kojima se lako uživa.
- Voleo je ljude koji žele da sprovedu njegovu viziju, to mu je bilo jako važno jer je želeo da stvori nešto novo. Bilo mu je važno da vino bude svileno – kao šal, kao ešarpa, i da vino može da se “žvaće” i ima dobru postojanost. Govorio mi je da, ako vino osećaš u ustima 25-30 sekundi, onda je to veliko i dobro sređeno vino.
Rolan, kao istinski “leteći enolog”, bio je, kaže Rajta, neprekidno u pokretu i komunikaciji, odlučnog temperamenta i neverovatnih radnih navika, ali uvek pristupačan i ljubazan
.
- Pamtiću ga kao čoveka koji me je prihvatio kao čoveka koji voli vino i radovalo ga je to što sam na našem podneblju plasirao njegova vina u vreme kada za njega ovde niko nije znao. Bio je iskren, dobar i radan čovek kome se moglo prići. Puno mi je pomogao i otvorio mnoga vrata.
Po Rajtinim rečima, Rolanov pristup teroaru, grožđu, vinariji i samom vinaru bio je sveobuhvatan i temeljan:
- Govorio je da prvo moraš da upoznaš zemljište, teroar, da moraš da upoznaš vlasnika vinarije i njegov način rada, tehnologiju koju koristi, i da li želi da pravi vina za dugo odležavanje ili ona koja će se konzumirati u naredne dve ili tri godine – kaže Rajta o čoveku koji je, kao malo ko pre njega, zaogrnuo velika crvena vina u sasvim novo ruho.
Sve ove reakcije pomažu da se, posle više decenija tokom kojih je Rolanov uticaj bez prestanka rastao i granao se širom sveta, počne sa pravljenjem rekapitulacije kolosalnog Rolanovog dela, kao čoveka čija su vina, kako je to sumirao Erik Asimov u Njujork tajmsu, bila - “raskošna, voćna i zavodljiva, sa mekim, podatnim teksturama, visokim sadržajem alkohola i niskim kiselinama, obavijena aromama novih hrastovih buradi”: ukratko, vina pravljena u maniru koji danas prepoznajemo u nebrojenim etiketama širom sveta, i u vinarijama na čiji rad je direktno uticao, i u onima koje su sledile, a i dalje slede, trendove koje je Rolan zacrtao. U oproštajnim tekstovima i izjavama o Rolanu možemo pronaći i odjeke polemika o Rolanovom radu, i ogromno poštovanje za njegov rad, i iskrenu ljubav prema čoveku koji je sa vinskim svetom komunicirao neposredno, srčano, duhovito i, pre svega, konzistentno i beskompromisno braneći svoj vinski stil.
Džejms Sakling, jedan od najuticajnijih vinskih kritičara na svetu, oprostio se od Rolana rečima u kojima je sa velikim poštovanjem ukazao i na dobro poznate razlike između njegovog i Rolanovog shvatanja vinarstva:
-
Na sajtu Džensis Robinson (JancisRobinson.com), urednički tim okupljen oko čuvene vinske spisateljice oprostio se od Rolana tekstom koji je uz puno topline, ali bez zadrške podsetio na polemike o Rolanovom uticaju na svet vina – one će, po svemu sudeći, trajati još jako dugo nakon njegovog odlaska.
- Kako se njegov uspon poklopio sa Parkerovom erom, često je bio kritikovan zbog podsticanja ujednačenosti u vinima, zasnovane na niskim prinosima i dugom zadržavanju grožđa na čokotu u potrazi za koncentracijom i velikom zrelošću. Međutim, kako je rekao Džensis, sebe je doživljavao više kao lekara, koji daje savete prilagođene konkretnom podneblju i sorti. (Znao je to da kaže i sažetije: među Rolanovim načelima koje je Džensis navela u „The World According to Rolland“ nalazi se i: „Glupost: mišljenje da uvek tragamo za prezrelim grožđem.“) Bez obzira na mišljenja o njegovom stilu, nema sumnje da je skrenuo pažnju na vinske regione širom sveta koje su drugi zanemarivali, i time doneo i znanje i dostupnost. Njegove veštine u kupažiranju izazivale su divljenje širom sveta – navodi se na sajtu.
Rolanov odlazak odjeknuo je i u našem regionu. Hrvatski vinski pisac i sudija Saša Špiranec je u tekstu za Jutarnji list preneo reči Ernesta Tolja iz vinarije Saints Hill na Pelješcu, sa kojom je Rolan sarađivao od 2009. do smrti:
-Bio je sušta suprotnost od slike koja se o njemu često stvarala, jer je bio društvena, strastvena i topla osoba koja voli život i koja je vječno gladna novih spoznaja. Kada sam ga pri kraju prvog posjeta pitao što ćemo napraviti s našim vinima, rekao je: Ne znam, jer, Erneste, nikada ništa ne znamo unaprijed, nego sve naučimo putem – rekao je Tolj, koji je naveo i da je na Dingaču Mišel Rolan, impresioniran potencijalom regije, rekao: “‘Ako tu ne napravimo svjetsko vino, ja ću promijeniti profesiju”.
Jedan od ljudi u Srbiji koji su puno sarađivali sa Mišelom Rolanom je Stevan Rajta, somelijer i direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, koji je, kako kaže, poznavao Rolana duže od 20 godina i prvi uvezao vina iz linije Rolland Collection. U razgovoru za Vino & Fino Rajta kaže da je Rolan želeo da pravi vina u kojima se lako uživa.
- Voleo je ljude koji žele da sprovedu njegovu viziju, to mu je bilo jako važno jer je želeo da stvori nešto novo. Bilo mu je važno da vino bude svileno – kao šal, kao ešarpa, i da vino može da se “žvaće” i ima dobru postojanost. Govorio mi je da, ako vino osećaš u ustima 25-30 sekundi, onda je to veliko i dobro sređeno vino.
Rolan, kao istinski “leteći enolog”, bio je, kaže Rajta, neprekidno u pokretu i komunikaciji, odlučnog temperamenta i neverovatnih radnih navika, ali uvek pristupačan i ljubazan
.
- Pamtiću ga kao čoveka koji me je prihvatio kao čoveka koji voli vino i radovalo ga je to što sam na našem podneblju plasirao njegova vina u vreme kada za njega ovde niko nije znao. Bio je iskren, dobar i radan čovek kome se moglo prići. Puno mi je pomogao i otvorio mnoga vrata.
Po Rajtinim rečima, Rolanov pristup teroaru, grožđu, vinariji i samom vinaru bio je sveobuhvatan i temeljan:
- Govorio je da prvo moraš da upoznaš zemljište, teroar, da moraš da upoznaš vlasnika vinarije i njegov način rada, tehnologiju koju koristi, i da li želi da pravi vina za dugo odležavanje ili ona koja će se konzumirati u naredne dve ili tri godine – kaže Rajta o čoveku koji je, kao malo ko pre njega, zaogrnuo velika crvena vina u sasvim novo ruho.
