Početna»Novosti»Šato Lafit krči deo zasada i odustaje od monokulture
14.01.2022.

Šato Lafit krči deo zasada i odustaje od monokulture

Saskija de Rotšild rekla je da u čuvenoj bordovskoj kući smatraju da su ove promene neophodne radi prilagođavanja na posledice globalnog zagrevanja

novost Šato lafit krči deo zasada i odustaje od monokulture vinski magazin vino fino

Istorijska bordovska vinarija Domaines Barons de Rothschild Lafite u narednom peridu ulazi u ozbiljne promene u vinogradima: četiri hektara vinove loze na najdragocenijim položajima na planeti biće iskrčeno kako bi se tu posadile druge kulture. Ovaj veliki odmak od monokulture najavila je predsednica kuće Saskija de Rotšild u intervjuu koji je dala italijanskoj Republici. Ona je obrazložila odluku shvatanjem da samo prirodna ravnoteža može da pospeši prilagođavanje i otpornost vinograda na posledice klimatskih promena, rekla je za Republiku a prenela je Plava Kamenica.

- Voćke i druge kulture nužne su za uspostavljanje prirodne ravnoteže. Naši vinogradi više ne mogu biti monokultura. Želimo ponovno uspostaviti prirodnu ravnotežu i na neki način vinograde vratiti u nekadašnje stanje - rekla je predsednica jedne od najvažnijih vinarija na svetu, koja u Medoku ima 107 hektara vinograda, sa sortimentom koji se sastoji od 70% kaberne sovinjona, 25% merloa, 3% kaberne frana i 2% peti verdoa.

Saskija de Rotšild najavila je i promene u brendovima ove kuće, uz očekivanje da će se smanjiti udeo sorti koje su najosetljivije na globalno zagrevanje - pre svega merloa.

- Merlo je fantastična sorta ali moraćemo da promenimo njegov udeo - rekla je Saskija de Rotšild.

Zaokret čuvene kuće ka ekološkoj održivosti samo je jedan od pokazatelja da se vinski svet postepeno odmiče od monokulture. Na konferenciji u vinariji Chateau Giraud - soternskoj kući prvog roda - vinari iz celog Bordoa razgovarali su o perspektivama vinogradarstva u svetlu klimatskih promena, potrebe za biodiverzitetom i sve veće želje tržišta da participira u ekološkim inicijativama.Agronom Erne Kove je na toj konferenciji podsetio učesnike da monokultura ne odgovara prirodnom poretku stvari i istakao različite prednosti koje različite biljne i životinjske vrste mogu doneti vinogradima - od kojih je za vinogradare možda i najvažnije privlačenje ptica koje mogu da posluže kao "prirodni pesticidi".

Sa druge strane Atlantika, Džon Vilijams, vlasnik vinarije Frogs Leap iz doline Napa, jedan je od retkih kalifornijskih vinara koji su se odrekli monokulture. On je posvetio oko 7 procenata zemljišta biljnim vrstama koje rastu u sinergiji sa vinovom lozom, i to na tlu na kome cena jednog hektara u proseku iznosi oko milion dolara.

- Ovde govorimo o životu! Konvencionalni sistemi uzgoja izbacuju život iz vinograda. Moramo da razgovaramo o povratku života u naše vinograde i da razbijemo monokulture, koje nikada nisu zdrave - rekao je Vilijams, sa kojim se slaže i Mihael Ges-Encenberg, vlasnik vinarije Manincor u severnoj Italiji,:

- Život podrazumeva životinje, mikroorganizme u tlu, semenke biljaka, sve što privlači insekte i ptice. U naše vinograde vraćaju se ptice, koje dugo nismo videli. Na našu zemlju vratio se život i to je za nas najvažnije.