Početna»Vino»Reportaže»300 dana sunca
12.03.2016.

300 dana sunca

Izlet u vinariju Tikveš

reportaza 300 dana sunca vinski magazin vino fino
Moram da priznam da me je poetična teza iz pesme grupe Time o suncu koje u Makedoniji večno sja, stalno navodila na pomisao da tu zemlju jednom naprosto moram da istražim. Volim sunce, šta ću. Konačno se ukazala prilika za upoznavanje sa Makedonijom, i to na najbolji mogući način: putovanje kroz njene vinograde i vina. A šta je vino nego sunce pretočeno u čašu? Vina su najlepši mogući biometrijski pasoš lokalnog teroara koji možete da zamislite!

Tako je grupa stvarno pažljivo odabranih novinara i vinskih eksperata iz Srbije krenula na jug u organizaciji vinarije Tikveš. Prvu noć proveli smo u Skoplju, gde ni umor od putovanja nije mogao da nas spreči da se iste večeri stuštimo u furiozno razgledanje makedonske prestonice, s posebnim osvrtom na megalomanski projekat „Skoplje 2014“ koji je ovaj grad pretvorio u svojevrsni arhitektonski Diznilend. Ipak, Skoplje je uprkos modernim aktuelnim urbanističkim tendencijma uspelo da sačuva sav šarm autentične gradske celine u koju su svoje nasleđe utkali i Orijent i Evropa. Naš vodič Dimče pokazao nam je najlepše lice tog grada. Krenuvši sa Kalea, skopske tvrđave, proveo nas je kroz šarmantnu, staru skopsku čaršiju, najveću na Balkanu i tri puta prostraniju od čuvene Baščaršije u Sarajevu i jednako živopisnu od prvog do poslednjeg uglačanog kamena iz doba vladavine. Obišli smo crkvu Svetog Spasa, nesvakidašnju po tome što je do polovine ukopana u zemlju, što je bio domišljat način da se suštinski izvrdaju pravila otomanskih vlasti po kojima crkve nisu smele biti više od džamija i u čijm se dvorištu nalazi sarkofag sa posmrtnim ostacima čuvenog makedonskog revolucionara Goce Delčeva. Obišli smo zatim izuzetno očuvani karavanski konak i stecište trgovaca Kapan han, koji je jedno vreme služio i kao istražni zatvor, baroknu Murat-pašinu džamiju, prelepi Daut-pašin hamam i poslušali zanimljivu priču o neobičnom Čifte hamamu, u kojem su muškarci i žene, za ona vremena potpuno nečuveno, mogli da se kupaju istovremeno, istina u potpuno zasebnim krajevima zdanja jer „čifte“ na turskom znači dupli ili dvostruki; te na kraju čuveni Kameni most preko Vardara, velelepni simbol Skoplja koji datira iz VI veka i koji je tokom epoha više puta oštećen i obnavljan ali je bio jedna od retkih građevina koje su preživele razorni zemljotres iz 1963. godine.

Već sutradan upustili smo se u vinsku avanturu zbog koje smo se i zaputili u Makedoniju. Na sat i po vožnje od Skoplja nalazi se Barovo, jedan od Tikvešovih najimpresivnijih vinograda, koji je svojim specifičnostima zaslužio zasebnu vinsku etiketu, a vina postavila nove standarde zadajući ozbiljan domaći zadatak svim vinarima u regionu. Vulkansko tlo bogato mineralima, nadmorska visina od 650 metara, specifična ruža vetrova i razlika između suve dnevne i sveže noćne temperature od 20 stepeni Celzijusa, pri čemu ovde gotovo nikada ne pada sneg, daje ovom prostoru izuzetan potencijal za izvlačenje maksimuma iz grožđa i stvaranje zaista izuzetnih vina. Naravno, sve to uz puno stručne magije vinogradara i tehnologa koji vinu daju završni pečat osobenosti.

U Barovu smo imali priliku da osetimo vinograd pod prstima i pokušamo da se uživimo u tipičan radni dan vinogradara u jeku berbe grožđa. Odmah po izlasku iz autobusa dočekala nas je sva potrebna oprema. Domaćini ništa nisu prepuštali slučaju i dobro su nas zaštitili i od sunčanice i od flekanja, podelivši nam šešire, kecelje, rukavice i, naravno, makaze pomoću kojih ćemo skidati zrele grozdove. Na moje oduševljenje, zašli smo u zasade granaš blana, odnosno belana, meni omiljene bele sorte ove vinarije. Čim je postalo jasno da većina nas ima jednako iskustva s berbom vinograda kao i sa šetnjom u otvorenom svemiru, usledila je kratka pokazna vežba i takmičenje je moglo da počne. Ko prvi napuni poveću gajbu, dobija na poklon bocu vina po izboru! Odlično inspirisani, svi smo smesta prionuli na posao ali avaj, nismo imali nikakve šanse jer, dok smo mi neiskusno oprezno pipkajući svaki grozd, napunili jedva po trećinu gajbe, beogradski somelijer Mihajlo Kostić uveliko je napunio celu i navalio na sledeću, prošavši kroz vinograd brže od traktora na raketnom gorivu. Ipak, sasvim sigurno nikad neću zaboraviti da sam svoju prvu gajbu grožđa samostalno nabrao upravo u najprestižnijem vinogradu vinarije Tikveš! Za utešnu nagradu, Lijana Lazova, žena koja upravlja Barovom, povela nas je u ugodnu šetnju nedavno prokrčenim putem na najvišu kotu ovog kraja, odakle puca predivan pogled na svih 145 hektara vinograda Barova s čak 14 sorti grožđa, mahom belih, kojima ovaj lokalitet daje izuzetan karakter. U poverenju nam je rekla da smo bili prvi izvan Tikveša kojima je ovo omogućeno.



Usledila je okrepljujuća zakuska uz probrane boce Tikvešovih vina na šarmantno rustičnoj terasi vinogradske kuće, što nam je obnovilo energiju taman dovoljno za nastavak putovanja do nove Tikvešove premijum vinarije Domaine Lepovo. Naime, vinarija Tikveš upravlja nad preko 1.000 hektara vinograda, kako sopstvenih tako i onih u kojima kooperanti grožđe gaje prema njihovim preciznim uputstvima i održavaju jednak nivo kvaliteta, što im omogućava preradu više od 22 miliona kilograma grožđa godišnje. Sve to im je, nažalost, uprkos fascinantnom podizanju pristupa u pravljenu vina, tehnologije i na kraju i visokog ukupnog kvaliteta, i dalje ostavilo pečat industrijskog vina još iz vremena SFRJ, što su odavno uspešno prevazišli. I zato je, dok mnogi vinari u regionu sanjaju da jednog dana budu veliki makar upola kao Tikveš, ova ogromna vinarija odlučila da tu priču okrene naglavačke i da se, uprkos veličini, uspešno okuša i u svetu manjih, takozvanih „butik vinarija“, sa ograničenim serijama vina dobijenih sa malih i strogo kontrolisanih parcela.

Domaine Lepovo je njihov prvi takav iskorak koji se odmah pokazao kao pun pogodak. Francuski naziv za gazdinstvo u imenu vinarije ukazuje na čisto francusku školu stvaranja vina na istom posedu sa kojeg potiče grožđe, uz najbržu moguću preradu, kako bi se na kraju dobio izuzetan kvalitet po receptu jednog od najpriznatijih vinskih stručnjaka na svetu Filipa Kambija, koji je bio stručni konsultant u svakom segmentu ovog projekta. Na projektu Lepova još će se raditi jer je u planu da se sadašnja zgrada vinarije preuredi u restoran sa vinotekom i nekoliko soba za spavanje kako bi se kompletirala ponuda vinskog turizma. Sam teroar Lepova pokazao se kao izuzetan za gajenje visokokvalitetnog grožđa i pravljenje vrhunskih vina. Na nadmorskoj visini od 230 metara, klima je ugodno mediteranska, pirka prijatan povetarac sa juga, a zemljište čine pesak i glina i baš tu su stručnjaci odlučili da razbaškare vinograd od svega devet hektara, a za sorte odabrali šardone, pino noar, kaberne sovinjon, merlo i vranac. Prvo se na tržištu pojavio šardone i odmah pobrao lovorike svojim finim aromama koje mu osim teroara daje i elegantni uticaj najboljeg francuskog hrasta. Usledio je pino za koji smo se složili da je trenutno još uvek mlad, te da ima odličan potencijal da u bocama provede još neku godinu pre nego što postigne punu zrelost i na kraju vrhunac portfolija poseda Lepovo - Domaine Lepovo Grand Cuvee, spektakularna kupaža vranca, kabernea i merloa. Ukoliko još niste bili u prilici da probate vino s etiketom Domaine Lepovo, znajte da to neće ni biti lak zadatak jer su u pitanju zaista male količine, od svega 5.000 boca šardonea i pinoa po berbi, rezervisanih za mali broj elitnih restorana i vinoteka. Nas je jedna boca ovog šardonea dočekala već na vratima vinarije, mora da smo bili baš dragi gosti...



Obilazak smo završili u impresivnom kompleksu same vinarije Tikveš, gde smo probali širu novog belana i tamjanike i prošli kroz čitav proces proizvodnje vina, od traktora sa grožđem na ulazu do finalnog flaširanja, u društvu generalnog direktora Igora Ilijevskog i nadarenog glavnog enologa vinarije Marka Stojakovića, inače francuskog đaka i najboljeg Kambijevog učenika na ovim prostorima. Na licu mesta mogli smo se uveriti da su se u Tikvešu vratili maceraciji grožđa u betonskim tankovima što, kako kažu, daje izuzetne rezultate. Za sada je jedan veliki betonski tank zamenjen sa nekoliko manjih, kako bi enolozi mogli da garantuju da će grožđe sa svake parcele macerirati samo za sebe i već dogodine ćemo videti premijerne rezultate ove inovacije.



Naravno, poseta ozbiljnih gostiju ozbiljnoj vinariji završena je ozbiljnom degustacijom. Sjajnu večeru u zanimljivom enterijeru VIP restorana u vinskom podrumu vinarije upotpunila je spektakularna horizontala najboljeg dela bogatog portfolija Tikveša, etiketu po etiketu. Marko Stojaković se svojski potrudio da nam opiše osobenosti svakog serviranog vina, u čemu mu je pomogao i glasoviti vinoljubac Dušan Jelić na svoj prepoznatljivo poetski način. Poseban deo večeri bila je paralelna degustacija identičnih kupaža sa različitih teroara gde smo probali Belu vodu i Barovo iz istih i različitih berbi. Usledila su vina iz Domaine Lepovo i kao krunski dragulj ove priče, novi Domaine Lepovo Grand Cuvee. Ali ipak ne! Za sam kraj otvorili smo osedelu bocu furminta iz daleke 1962, koju smo prethodno iskopali iz paučine bogate arhive vinarije duboko pod zemljom. Kako je ova sorta karakteristična za Tokaj, ali i neka vinogorja Slovenije i Hrvatske, dospela ovde, te zašto je zasađena, ubrana, prerađena i flaširana u Tikvešu, niko od prisutnih nije znao da nam kaže, ali smo se složili da je ovo vino čak i posle pola veka zadržalo karakter pobednika koji zna šta hoće i ume to i da ostvari, baš kao i vinarija Tikveš.