Da li je Beograd dobio svoju najbolju poslastičarnicu?

Pre par sedmica otvorena je najmanja, ali moguće i najbolja poslastičarnica u Srbiji. Ne znajući šta da očekujemo, prišli smo pritvorenoj beloj kapiji sa brojem 51 u zemunskoj ulici 22. oktobra, iznad koje stoji jajasta tabla sa natpisom Gđa Mirkov pâtisserie. Iza kapije, na zaključanim staklenim vratima, te subote stajao je okačen papir sa tekstom: „Pojeli ste nam sve kolače. Molimo vas, vratite se posle 15h“.

Da budemo zbunjeni ili razočarani? Pošto je kroz vrata izbijao intenzivan miris vanile, a i preporuke koje smo dobili bile su dovoljno jake, rešili smo da se prošetamo uz Dunav i vratimo posle tri. Isplatilo se.

Iza projekta male poslatičarnice, zapravo prave zanatske radnje u čijem prednjem delu su vitrina, polica i tek jedan sto, stoji Nina Babić, poznato lice kreativne industrije i idejni tvorac nekih od najznačajnijih kulturnih događaja u Beogradu, sada strastveno posvećena ideji ultimativno kvalitetnih i ukusnih, ručno rađenih kolača. Zapravo, znajući Ninin bekgraund, uopšte ne čudi što baš ona stoji iza brenda Gđa Mirkov.

U radionici rade njih dve, Nina i Tamara, svakim danom sem nedelje, od podneva do osam uveče. Ponuda je svedena, svega desetak poslastica proizašlih iz tradicije najbolje klasične francusko – belgijske patisserie škole. Njihov šu – šu (igra rečima, od pâte à choux – čita se pat a šu – laganog testa za princes krofne, eklere, profiterole...) nestvarno lagan, savršeno okrugao i nežno hrskave gornje kore, napunjen je baršunastim puter kremom u nekoliko verzija – pistaći, vanila, čokolada, bela čokolada... Čokoladni tart ima fil koji je esencija dobrog kakaoa i najkvalitetnijeg putera, sa prhkim testom koje ga nosi, otapajući se na jeziku. Nismo odoleli da probamo i voćne tartove: tog dana nudile su se verzije sa limunom i limetom, gde je u, ponovo beskrajno svilenkastom kremu, pogođen pravi odnos slasti i svežine citrusnog voća.



Apsolutni superstar u vitrini je Paris – Brest, kolač od pomenutog divno vazdušastog choux testa, obilato punjen klasičnim, svilenkastim poslastičarskim puter kremom, armiranim pravim, ručno rađenim nugatom od pečenih lešnika i badema. Naprosto, ne može bolje! To su izgleda prepoznale i mušterije, jer smo se za svoj komad jedva izborili, a sa tacne su nestali bukvalno odmah. Da, kroz malu poslastičarnicu kupci prolaze kao na traci i tako mora da ostane!

Maloj poslastičarnici sada su neophodna dodatna mesta za sedenje, ali pošto je u najavi letnja bašta, to bi trebalo da bude rešeno. Isto tako, dve osobe iza pulta i u radionici, očito nisu dovoljne, pošto se, uz svo razumevanje, neće svaka mušterija vratiti posle tri. Gđa Mirkov naprosto mora da uspe, jer su artizanske radnje iza kojih stoji pravi kvalitet, a ne samo dobro dizajnirani hipsterluk, i neophodna je domaćoj gastro sceni kao putokaz u kom pravcu treba ići.

Držimo palčeve, i uvek ćemo se vratiti posle tri!