04.06.2019.JEDU I PIŠU: STEVICA BIRČANIN, JOVANA SENIČAN JANKOV I IGOR LUKOVIĆ
Apgrejdovani Mediteran
Beogradski restoran Faro je, sasvim izvesno, najveće osveženje na betonskom šetalištu uz Savu
Beton hala Karađorđeva 2 – 4, Beograd
060 0555 150
www.faro.rs
Fiš li je, Zelenish li je, meso li je? Faro je! O restoranu Faro... Čuj mene Fiš & Zelenish... Faro! Dakle, o Faru smo počeli da pišemo dok je još nosio staro ime. Prilikom poslednje posete, saznali smo da je dobio novo. Ipak, koncept je isti, vlasnici i jelovnik takođe, jedino je ime promenjeno. Isprva, restoran otvoren prošle godine, poneo je ime svog novosadskog starijeg brata: Fiš & Zelenish. Početkom maja, dobio je novo ime: Faro.
Zašto?
Ljubazni konobari kažu da je to isključivo jer deo publike nije razumeo da restoran nije samo riblji i samo vegetarijanski, već da se u njemu jede i dobro meso. U jednoj od ranijih prolećnih poseta, najavljena nam je izmena jelovnika, ali ona izgleda nije unela previše novog u ponudu. Mada, što se nas tiče, za sada ni ne mora. Jedino nam je žao što u redovnom jelovniku nisu osvanuli gambori u kadaifu, već ih ima samo ponekad u dnevnoj ponudi. Ali, o njima malo kasnije... Prvo, ambijent. Oni koji su odlazili na ovo mesto dok se zvalo Fish & Zelenish, a poznaju novosadsku varijantu istog, prvi put su sigurno bili iznenađeni odmakom od enterijera izvornog restorana. Ono tamo je mala konoba zatrpana pažljivo odabranim i ručno rađenim detaljima, a inkarnacija u Beton hali je pak moderni restoran, monumentalan, artistički i sveden, a opet nekako topao, udoban i prijemčiv. U svakom slučaju, veoma različit.
Faro se konceptom potpuno uklopio u pravac koji neguju i ostali objekti u Beton hali. To je fuzija autentične, ponegde i autorske kuhinje – kod nekih više, a kod nekih manje dobro izvedene – i mesta za večernji izlazak uz koktel ili bocu vina. To je recept koji neće privući fine dining goste, ali koji je Beton halu lansirao na vrh top liste popularnih mesta u Beogradu, gde udarnim danima nema slobodne stolice na terasama. Faro je ispratio tu priču do kraja, ali sa merom. Tamo ćete se uvek osećati kao pravom restoranu, čak i uveče, kada sa bine krene diskretni džez.
Jelovnik u Faru veoma je uspešna fuzija najboljih momenata iz novosadskih restorana istog autora: Projekat 72 i Fiš & Zelenish, uz, naravno, drugačiju prezentaciju i niz novih jela. Sve u svemu, ponuda izgleda dobro promišljena: ni preduga, ni siromašna. Sva jela imaju mediteranski dodir, čak i kada je meso u pitanju. Na jelovniku dominira dvadesetak jela predviđenih za deljenje, odnosno, manje porcije hladnih i toplih zalogaja, taman dovoljno velike i taman dovoljno razumnih cena da možete da naručite sijaset različitih tanjira koje ćete deliti sa društvom.
Među “velikim tanjirima“ sa ponudom punih porcija su po tri salate, supe, testenine i rižota, četiri mesna i četiri riblja jela, plus slatkiši. Uz sve to, tu je i dnevna ponuda gde se uvek nađe desetak jela kojih nema na jelovniku: drugačije pripremljeni gambori, jezik, sezonska jela, neka divlja riba ili specijalni komadi mesa. Taman dovoljno! Na ovom mestu uvek valja početi sa ribom... Nekoliko puta smo bili obradovani fenomenalnim jelom, mešanim ribljim karpaćom od tune, lososa i brancina, gde je svako parče pre sečenja posebno umotano u nori alge. Na tanjir je sve poslagano tako da čini efektan mozaik, pa diskretno začinjeno, zaliveno solidnim maslinovim uljem (ne i odličnim, na žalost). Jelo se i vizuelno i gustativno ponaša kao savršena fuzija Mediterana i Japana. Bilo da je samostalno kreirano ili od negde prepisano – odlično je! Nažalost, prilikom zadnje posete, nije ga bilo u ponudi.
Ražnjić na kom su lignja, gambor i par fileta različite ribe zapravo ne zavređuje previše pažnje. Korektno, neuzbudljivo i obično. Siguran izbor kojim nećete biti razočarani, ali ovaj jelovnik nudi više od toga, pa je šteta da trošite budžet i nepca. Slično tome, zapečeni brudet je... Pa, sasvim dobar i potpuno pošten. Dovoljno ribe, po koji račić, kolut lignje, sveže školjke i veoma gusta i koncentrisana “čorba“, zapravo više ukuvani paradajz pelat. Sa druge strane, lignje su pravi hit! Da, lignje i da, sa prženim krompirom. Zvuči banalno, da banalnije ne može biti, zar ne? Ali! Krompir su iseckali na tanke žilijen štapiće i ispržili tako da bude beskrajno krckav, pa od njega napravili gnezdo na koje su legli kolutići divno mekanih i sočnih lignji. Konrast dve teksture i poznati comfort ukus... Divota. Ipak, pobedu odnose gambori, odnosno, njihovi diskretno začinjeni repovi, umotani u tanušne rezance za kadaif i tako isprženi.
Po koje zrno krupne soli i jedan štrc limuna pretvaraju ovaj spolja hrskavi, a unutra slasni zalogaj u iskustvo kakvo obično očekujete u pretencioznim fine dining restoranima. Jelovnik u delu sa malim tanjirima ima i par zanimljivih, mediteranskih jela od povrća. Ne preskočite pečene masline. Crne, aromatične i sipkave, poslužene su uz sočne polutke čeri paradajza. Fini, pametno razrađeni mezetluk. Tu je i zapečeni patlidžan koji dolazi sa dobrim belim ovčjim sirom i pratnjom od paradajza: osvežavajuće i baš mediteransko. Pečene filete ribe nismo naručivali, uprkos primamljivim prilozima i sosovima. Nekako, podrazumeva se da je to na ovakvom mestu dobro i pošteno.
Mesa su takođe uzbudljiva. Ako volite tartar biftek – naručite ga ovde. Krupno mleven (ili seckan?), znalački začinjen na tradicionalan način, sa svežim biljnim notama. U jelovniku piše da je pripremljen na dimu od hrasta, ali taj dim je vrlo nežno inkorporiran u jelo, baš kako treba. Uz njega idu slajsevi svežeg hrskavog povrća (krastavci i rotkvice u našem slučaju), kao i začinjeni puter koji je, nažalost, stigao stegnut i hladan. Takođe, uz jelo ne dolazi tost, što je sasvim neobično i nefunkcionalno. Naprosto, puter i tartar ne idu na fokaču. To bi ovde morali pod hitno da poprave! Juneći obraz na pireu od celera rastapa se na jeziku, aromatičan i slastan, sa tamnim sosom na bazi demiglasa i dopunjen kremastom pratnjom u vidu pirea od celera. Šteta što nema veće porcije. Ćuftice od jagnjetine bile su takođe odlične.
Ovde opet treba istaći dobru meru u začinjavanju i kuvara koji ume da meso sačuva sočnim, čak i kad je mleveno. Na stolu su razne vrste soli, kao i osrednje maslinovo ulje. Uz sve to dolaze trouglovi taze ispečene tanke pogače, slične fokači. Pazite da se toga ne prejedete unapred – zarazno je! Vinska karta u Faru je odmerena, dobro kreirana da isprati meni. Akcenat je na lokalnim vinima, malo Mediterana i regiona. Osoblje svaki put ljubazno, dobro obučeno i diskretno profesionalno.
Zvao se ovako ili onako, Faro je, sasvim izvesno, najveće osveženje na betonskom šetalištu uz Savu.
060 0555 150
www.faro.rs
Fiš li je, Zelenish li je, meso li je? Faro je! O restoranu Faro... Čuj mene Fiš & Zelenish... Faro! Dakle, o Faru smo počeli da pišemo dok je još nosio staro ime. Prilikom poslednje posete, saznali smo da je dobio novo. Ipak, koncept je isti, vlasnici i jelovnik takođe, jedino je ime promenjeno. Isprva, restoran otvoren prošle godine, poneo je ime svog novosadskog starijeg brata: Fiš & Zelenish. Početkom maja, dobio je novo ime: Faro.
Zašto?
Ljubazni konobari kažu da je to isključivo jer deo publike nije razumeo da restoran nije samo riblji i samo vegetarijanski, već da se u njemu jede i dobro meso. U jednoj od ranijih prolećnih poseta, najavljena nam je izmena jelovnika, ali ona izgleda nije unela previše novog u ponudu. Mada, što se nas tiče, za sada ni ne mora. Jedino nam je žao što u redovnom jelovniku nisu osvanuli gambori u kadaifu, već ih ima samo ponekad u dnevnoj ponudi. Ali, o njima malo kasnije... Prvo, ambijent. Oni koji su odlazili na ovo mesto dok se zvalo Fish & Zelenish, a poznaju novosadsku varijantu istog, prvi put su sigurno bili iznenađeni odmakom od enterijera izvornog restorana. Ono tamo je mala konoba zatrpana pažljivo odabranim i ručno rađenim detaljima, a inkarnacija u Beton hali je pak moderni restoran, monumentalan, artistički i sveden, a opet nekako topao, udoban i prijemčiv. U svakom slučaju, veoma različit.
Faro se konceptom potpuno uklopio u pravac koji neguju i ostali objekti u Beton hali. To je fuzija autentične, ponegde i autorske kuhinje – kod nekih više, a kod nekih manje dobro izvedene – i mesta za večernji izlazak uz koktel ili bocu vina. To je recept koji neće privući fine dining goste, ali koji je Beton halu lansirao na vrh top liste popularnih mesta u Beogradu, gde udarnim danima nema slobodne stolice na terasama. Faro je ispratio tu priču do kraja, ali sa merom. Tamo ćete se uvek osećati kao pravom restoranu, čak i uveče, kada sa bine krene diskretni džez.
Jelovnik u Faru veoma je uspešna fuzija najboljih momenata iz novosadskih restorana istog autora: Projekat 72 i Fiš & Zelenish, uz, naravno, drugačiju prezentaciju i niz novih jela. Sve u svemu, ponuda izgleda dobro promišljena: ni preduga, ni siromašna. Sva jela imaju mediteranski dodir, čak i kada je meso u pitanju. Na jelovniku dominira dvadesetak jela predviđenih za deljenje, odnosno, manje porcije hladnih i toplih zalogaja, taman dovoljno velike i taman dovoljno razumnih cena da možete da naručite sijaset različitih tanjira koje ćete deliti sa društvom.
Među “velikim tanjirima“ sa ponudom punih porcija su po tri salate, supe, testenine i rižota, četiri mesna i četiri riblja jela, plus slatkiši. Uz sve to, tu je i dnevna ponuda gde se uvek nađe desetak jela kojih nema na jelovniku: drugačije pripremljeni gambori, jezik, sezonska jela, neka divlja riba ili specijalni komadi mesa. Taman dovoljno! Na ovom mestu uvek valja početi sa ribom... Nekoliko puta smo bili obradovani fenomenalnim jelom, mešanim ribljim karpaćom od tune, lososa i brancina, gde je svako parče pre sečenja posebno umotano u nori alge. Na tanjir je sve poslagano tako da čini efektan mozaik, pa diskretno začinjeno, zaliveno solidnim maslinovim uljem (ne i odličnim, na žalost). Jelo se i vizuelno i gustativno ponaša kao savršena fuzija Mediterana i Japana. Bilo da je samostalno kreirano ili od negde prepisano – odlično je! Nažalost, prilikom zadnje posete, nije ga bilo u ponudi.
Ražnjić na kom su lignja, gambor i par fileta različite ribe zapravo ne zavređuje previše pažnje. Korektno, neuzbudljivo i obično. Siguran izbor kojim nećete biti razočarani, ali ovaj jelovnik nudi više od toga, pa je šteta da trošite budžet i nepca. Slično tome, zapečeni brudet je... Pa, sasvim dobar i potpuno pošten. Dovoljno ribe, po koji račić, kolut lignje, sveže školjke i veoma gusta i koncentrisana “čorba“, zapravo više ukuvani paradajz pelat. Sa druge strane, lignje su pravi hit! Da, lignje i da, sa prženim krompirom. Zvuči banalno, da banalnije ne može biti, zar ne? Ali! Krompir su iseckali na tanke žilijen štapiće i ispržili tako da bude beskrajno krckav, pa od njega napravili gnezdo na koje su legli kolutići divno mekanih i sočnih lignji. Konrast dve teksture i poznati comfort ukus... Divota. Ipak, pobedu odnose gambori, odnosno, njihovi diskretno začinjeni repovi, umotani u tanušne rezance za kadaif i tako isprženi.
Po koje zrno krupne soli i jedan štrc limuna pretvaraju ovaj spolja hrskavi, a unutra slasni zalogaj u iskustvo kakvo obično očekujete u pretencioznim fine dining restoranima. Jelovnik u delu sa malim tanjirima ima i par zanimljivih, mediteranskih jela od povrća. Ne preskočite pečene masline. Crne, aromatične i sipkave, poslužene su uz sočne polutke čeri paradajza. Fini, pametno razrađeni mezetluk. Tu je i zapečeni patlidžan koji dolazi sa dobrim belim ovčjim sirom i pratnjom od paradajza: osvežavajuće i baš mediteransko. Pečene filete ribe nismo naručivali, uprkos primamljivim prilozima i sosovima. Nekako, podrazumeva se da je to na ovakvom mestu dobro i pošteno.
Mesa su takođe uzbudljiva. Ako volite tartar biftek – naručite ga ovde. Krupno mleven (ili seckan?), znalački začinjen na tradicionalan način, sa svežim biljnim notama. U jelovniku piše da je pripremljen na dimu od hrasta, ali taj dim je vrlo nežno inkorporiran u jelo, baš kako treba. Uz njega idu slajsevi svežeg hrskavog povrća (krastavci i rotkvice u našem slučaju), kao i začinjeni puter koji je, nažalost, stigao stegnut i hladan. Takođe, uz jelo ne dolazi tost, što je sasvim neobično i nefunkcionalno. Naprosto, puter i tartar ne idu na fokaču. To bi ovde morali pod hitno da poprave! Juneći obraz na pireu od celera rastapa se na jeziku, aromatičan i slastan, sa tamnim sosom na bazi demiglasa i dopunjen kremastom pratnjom u vidu pirea od celera. Šteta što nema veće porcije. Ćuftice od jagnjetine bile su takođe odlične.
Ovde opet treba istaći dobru meru u začinjavanju i kuvara koji ume da meso sačuva sočnim, čak i kad je mleveno. Na stolu su razne vrste soli, kao i osrednje maslinovo ulje. Uz sve to dolaze trouglovi taze ispečene tanke pogače, slične fokači. Pazite da se toga ne prejedete unapred – zarazno je! Vinska karta u Faru je odmerena, dobro kreirana da isprati meni. Akcenat je na lokalnim vinima, malo Mediterana i regiona. Osoblje svaki put ljubazno, dobro obučeno i diskretno profesionalno.
Zvao se ovako ili onako, Faro je, sasvim izvesno, najveće osveženje na betonskom šetalištu uz Savu.
