09.10.2025.Promo
Bojkovčanka – 40 godina tradicije i inovacije
Sinonim za kvalitet, autentičnost i umetnički pristup pravljenju šljivovice
Četrdeset godina dug put jedne rakije teško je sažeti u nekoliko rečenica. Ipak, ako postoji brend koji svojim postojanjem svedoči o istoriji, kulturi i budućnosti srpske rakije, onda je to Bojkovčanka. Od 1985. godine, kada je postala prva registrovana privatna destilerija u Srbiji, do današnjeg modernog rakijskog centra na Avali, Bojkovčanka je ostavila neizbrisiv trag i postala sinonim za kvalitet, autentičnost i umetnički pristup pravljenju šljivovice
Početak revolucije
Godina 1985. bila je prelomna – ukinut je državni monopol, a Bojkovčanka je prva zakoračila u svet privatne proizvodnje. U malom selu Popadić, podno brda Bojkovac, vizionar Zoran Simić Simke pokrenuo je destileriju sa idejom da šljivovicu vrati na pijedestal koji zaslužuje. Njegova filozofija bila je jasna – rakija mora biti više od pića. Ona je deo identiteta, tradicije i kulture, te je svaka boca Bojkovčanke nosila i poruku o očuvanju srpskog nasleđa.
U tim prvim godinama, umetnici, istoričari i pisci inspirisali su oblik i duh Bojkovčanke. Flaše su bile posebne – dizajnirane prema uzorima iz srednjovekovnih fresaka, a etikete krasile rukopisne replike starih spisa. I sam način zatvaranja boce, klipom kukuruza premazanim voskom, bio je simbol autentičnosti i mistične veze između pića i tradicije.
Kroz decenije, Bojkovčanka je ostala verna starim sortama voća – crvenoj ranki, brezjanki, metlašu, crnošljivi – jer upravo u njima leži ono što Francuzi nazivaju terroir. Svaka kap rakije bila je spoj zemlje, sunca i vremena. Posebnost destilerije bila je i u hrabrim eksperimentima sa odležavanjem – dud, bagrem i beli jasen postali su ponovo deo rakijskog identiteta, dajući aromatski spektar koji malo koja rakija u svetu može da ponudi.
Simića su zvali „šljivin advokat“. On je neumorno promovisao rakiju, slao boce državnicima i umetnicima, organizovao degustacije i skupljao stare predmete za budući muzej. Njegova vizija se ostvarila – Bojkovčanka je postala ambasador srpske šljivovice, stigla do Kremlja, kraljevskih kolekcija i međunarodnih priznanja.
Muzej šljivovice
Jedan od najvrednijih doprinosa Bojkovčanke srpskoj kulturi jeste Muzej šljivovice. Tu su sakupljeni stari kazani, burad, alatke, fotografije i unikatne flaše – svojevrsna hronika narodnog života i umeća. U postavci su i Ginisovi rekordi, poput ogromnih boca poklanjanih svetskim liderima, ali i oslikana burad – jedinstveni spoj umetnosti i zanatstva. Danas je muzej nezaobilazna stanica u okviru rakijskog turizma Srbije.
Novo doba – Avala i rebrending
Druga velika prekretnica desila se 2009. godine, kada destileriju preuzima Miroslav Kuburić. Kao mladi inženjer uneo je novu energiju, modernizovao proizvodnju i preselio pogon na Avalu. Tu je nastao moderan kompleks sa destilerijom, degustacionim salama, podrumima i galerijama, dostojan svetskih standarda.
Kuburićev tim uradio je potpuni rebrending – od redizajna boca i etiketa do savremenog marketinškog nastupa. Rakija je dobila novu publiku, a Bojkovčanka je postala pionir u saradnji sa HORECA sektorom, učeći mlade ugostitelje kako da rakiju pravilno prezentuju i služe. Time je srušena stigma „pića niže klase“, a šljivovica je ponovo postala ponos Srbije.
Ono što nikada nije menjano jeste kvalitet. Bojkovčanka i dalje insistira na odležavanju od pet do deset godina, bez žurbe i bez veštačkih dodataka. Strpljenje je deo filozofije – jer rakija mora da sazri u dudovom, hrastovom ili bagremovom buretu da bi pokazala punu raskoš. Tako nastaju rakije koje osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima i nalaze svoje mesto na svetskim policama.
Rakijski turizam i društvena odgovornost
Bojkovčanka danas nije samo destilerija – ona je i kulturno-turistički centar. Hiljade posetilaca iz celog sveta obilaze muzej, degustiraju rakije, uče o starim sortama i procesima. Poseban utisak ostavlja činjenica da destilerija koristi solarnu energiju, pionirski povezujući tradiciju i ekološku svest.
Brend ulaže i u umetnost i muziku – projekti poput „Oslikanih buradi“ ili podrška mladoj frulašici Nedi Nikolić pokazuju da Bojkovčanka ostaje verna svojoj umetničkoj dimenziji. Na isti način kao što čuva stare sorte voća, ona čuva i kulturno nasleđe Srbije.
Rezerva – nova boca za jubilej
Povodom 40 godina postojanja, Bojkovčanka predstavlja specijalnu jedinstvenu seriju. To je simbol svih decenija strpljenja, posvećenosti i vizije. Nova boca, dizajnirana tako da spoji srpski identitet i moderni izraz, nosi u sebi najfiniju šljivovicu koja je odležavala u pažljivo biranim buradima. Jedinstvena serija u samo 400 primeraka, pravljena isključivo za ovaj jubilej, namenjena je ljubiteljima koji razumeju da je prava vrednost u vremenu – u svakoj deceniji sazrevanja, u svakoj nijansi boje i mirisa.
Pogled unapred
Četrdeset godina je prošlo, a čini se da Bojkovčanka tek ulazi u svoju zrelu fazu. Vizija je jasna – očuvanje autentičnih sorti, ulaganje u nauku i tehnologiju, razvoj rakijskog turizma i stalno podizanje svesti o kulturi konzumacije rakije. Ono što je počelo kao hrabra ideja jedne grupe entuzijasta danas je brend sa međunarodnim ugledom, ali i čuvar srpskog identiteta.
Bojkovčanka je više od rakije. Ona je istorija i budućnost u isto vreme, boca u kojoj su sadržani i narodna pesma i umetnički katalog, i dedina tradicija i inženjerska preciznost. Četrdeset godina kasnije, ostaje poruka – strpljenje rađa kvalitet, a Bojkovčanka rađa ponos Srbije.
Početak revolucije
Godina 1985. bila je prelomna – ukinut je državni monopol, a Bojkovčanka je prva zakoračila u svet privatne proizvodnje. U malom selu Popadić, podno brda Bojkovac, vizionar Zoran Simić Simke pokrenuo je destileriju sa idejom da šljivovicu vrati na pijedestal koji zaslužuje. Njegova filozofija bila je jasna – rakija mora biti više od pića. Ona je deo identiteta, tradicije i kulture, te je svaka boca Bojkovčanke nosila i poruku o očuvanju srpskog nasleđa.
U tim prvim godinama, umetnici, istoričari i pisci inspirisali su oblik i duh Bojkovčanke. Flaše su bile posebne – dizajnirane prema uzorima iz srednjovekovnih fresaka, a etikete krasile rukopisne replike starih spisa. I sam način zatvaranja boce, klipom kukuruza premazanim voskom, bio je simbol autentičnosti i mistične veze između pića i tradicije.
Kroz decenije, Bojkovčanka je ostala verna starim sortama voća – crvenoj ranki, brezjanki, metlašu, crnošljivi – jer upravo u njima leži ono što Francuzi nazivaju terroir. Svaka kap rakije bila je spoj zemlje, sunca i vremena. Posebnost destilerije bila je i u hrabrim eksperimentima sa odležavanjem – dud, bagrem i beli jasen postali su ponovo deo rakijskog identiteta, dajući aromatski spektar koji malo koja rakija u svetu može da ponudi.
Simića su zvali „šljivin advokat“. On je neumorno promovisao rakiju, slao boce državnicima i umetnicima, organizovao degustacije i skupljao stare predmete za budući muzej. Njegova vizija se ostvarila – Bojkovčanka je postala ambasador srpske šljivovice, stigla do Kremlja, kraljevskih kolekcija i međunarodnih priznanja.
Muzej šljivovice
Jedan od najvrednijih doprinosa Bojkovčanke srpskoj kulturi jeste Muzej šljivovice. Tu su sakupljeni stari kazani, burad, alatke, fotografije i unikatne flaše – svojevrsna hronika narodnog života i umeća. U postavci su i Ginisovi rekordi, poput ogromnih boca poklanjanih svetskim liderima, ali i oslikana burad – jedinstveni spoj umetnosti i zanatstva. Danas je muzej nezaobilazna stanica u okviru rakijskog turizma Srbije.
Novo doba – Avala i rebrending
Druga velika prekretnica desila se 2009. godine, kada destileriju preuzima Miroslav Kuburić. Kao mladi inženjer uneo je novu energiju, modernizovao proizvodnju i preselio pogon na Avalu. Tu je nastao moderan kompleks sa destilerijom, degustacionim salama, podrumima i galerijama, dostojan svetskih standarda.
Kuburićev tim uradio je potpuni rebrending – od redizajna boca i etiketa do savremenog marketinškog nastupa. Rakija je dobila novu publiku, a Bojkovčanka je postala pionir u saradnji sa HORECA sektorom, učeći mlade ugostitelje kako da rakiju pravilno prezentuju i služe. Time je srušena stigma „pića niže klase“, a šljivovica je ponovo postala ponos Srbije.
Ono što nikada nije menjano jeste kvalitet. Bojkovčanka i dalje insistira na odležavanju od pet do deset godina, bez žurbe i bez veštačkih dodataka. Strpljenje je deo filozofije – jer rakija mora da sazri u dudovom, hrastovom ili bagremovom buretu da bi pokazala punu raskoš. Tako nastaju rakije koje osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima i nalaze svoje mesto na svetskim policama.
Rakijski turizam i društvena odgovornost
Bojkovčanka danas nije samo destilerija – ona je i kulturno-turistički centar. Hiljade posetilaca iz celog sveta obilaze muzej, degustiraju rakije, uče o starim sortama i procesima. Poseban utisak ostavlja činjenica da destilerija koristi solarnu energiju, pionirski povezujući tradiciju i ekološku svest.
Brend ulaže i u umetnost i muziku – projekti poput „Oslikanih buradi“ ili podrška mladoj frulašici Nedi Nikolić pokazuju da Bojkovčanka ostaje verna svojoj umetničkoj dimenziji. Na isti način kao što čuva stare sorte voća, ona čuva i kulturno nasleđe Srbije.
Rezerva – nova boca za jubilej
Povodom 40 godina postojanja, Bojkovčanka predstavlja specijalnu jedinstvenu seriju. To je simbol svih decenija strpljenja, posvećenosti i vizije. Nova boca, dizajnirana tako da spoji srpski identitet i moderni izraz, nosi u sebi najfiniju šljivovicu koja je odležavala u pažljivo biranim buradima. Jedinstvena serija u samo 400 primeraka, pravljena isključivo za ovaj jubilej, namenjena je ljubiteljima koji razumeju da je prava vrednost u vremenu – u svakoj deceniji sazrevanja, u svakoj nijansi boje i mirisa.
Pogled unapred
Četrdeset godina je prošlo, a čini se da Bojkovčanka tek ulazi u svoju zrelu fazu. Vizija je jasna – očuvanje autentičnih sorti, ulaganje u nauku i tehnologiju, razvoj rakijskog turizma i stalno podizanje svesti o kulturi konzumacije rakije. Ono što je počelo kao hrabra ideja jedne grupe entuzijasta danas je brend sa međunarodnim ugledom, ali i čuvar srpskog identiteta.
Bojkovčanka je više od rakije. Ona je istorija i budućnost u isto vreme, boca u kojoj su sadržani i narodna pesma i umetnički katalog, i dedina tradicija i inženjerska preciznost. Četrdeset godina kasnije, ostaje poruka – strpljenje rađa kvalitet, a Bojkovčanka rađa ponos Srbije.
