17.11.2022.Piše: Jovana Seničanin - Jankov
Božole nuvo: nepretenciozni dar jeseni
Najčuvenije mlado vino na svetu na današnji dan se pije širom planete, uz tradicionalni poklič Le Beaujolais nouveau est arrivé!
Danas se u restoranima, barovima i vinotekama širom sveta otvaraju prve boce božole nuvoa! Vino napravljeno metodom karbonske maceracije, sa ciljem da dođe na trpeze u najkraćem mogućem roku nakon završene berbe, ponovo će zavesti svet svojom svežinom, voćnim karakterom i izuzetno blagim taninima: ovo vedro, blago vino ne pretenduje na velike nagrade niti mu je ambicija da osvoji kritičare rafiniranim aromama, već je pravljeno da donese radost tokom sezone praznika.
Kada kritičari božole nuvoa kažu da je globalni doček ovog vina sa juga Burgundije samo komercijalni običaj bez dugog utemeljenja u tradiciji, delimično su u pravu – tek 1985 godine je francuski Nacionalni Institut za apelacije (INAO) propisao treći četvrtak u novembru kao zvaničan datum premijere božole nuvoa, i to je bio vrhunac kampanje koja je trajala nekoliko decenija, sa ciljem da se svetkovina dolaska mladog vina iz apelacije Božole pretvori u događaj poznat širom vinskog sveta. Sa druge strane, još u devetnaestom veku, pa i ranije, vinari iz Božolea bili su poznati po naročito veselim proslavama dolaska mladog vina, a gostionice i restorani iz Liona unapred su kupovali burad mladog vina, najčešće napravljenog od sorte game, i koje se tradicionalno služilo u novembru.
Odluka tela Union Interprofessionnelle des Vins du Beaujolais (UIVB) da, godine 1951, ustanovi 15. novembar kao datum premijere mladog božolea – da bi više decenija kasnije ovaj datum postao “pokretan” – formalizovala je priču o božole nuvou i utemeljila njegovu buduću slavu, kao i slavu Božolea koji u tom trenutku nije važio za poznatu vinsku regiju. Trgovci su videli potencijal božole nuvoa kao vina koje daje određeni prestiž barovima i restoranima, ne toliko zbog kvaliteta vina koliko zbog prestiža koji osvajaju oni koji uspeju da posluže božole nuvo baš na dan premijere. Logičan rezultat bile su trke, ponekad i sasvim nebezbedne, sa ciljem da vino bude posluženo gostima što ranije. Poklič “Božole nuvo je stigao!” u to vreme su katkad izgovarali i zadihani vozači automobila i kamioneta koji su doslovce više puta izbegli pogibiju u naporu da na vreme dostave sanduke mladog vina. (Današnja pravila su, na sreću, relaksirana, i vino se unapred šalje u magacine restorana, vinoteka i barova, koji, naravno, smeju da ga posluže tek trećeg četvrtka u novembru). Ogromnu, nezamenjivu ulogu u promociji božole nuvoa imao je Žorž Dibef, negocijant, vinar i veliki zaljubljenik u božole nuvo, koji je do smrti 2020. bio izuzetno ponosan na svoj nadimak “papa Božolea”.
Najlošija godina u istoriji božole nuvoa bila je 2001, kada je više od šest miliona boca moralo da bude uništeno. Tržište je te godine preplavljeno izuzetno lošim božoleom, napravljenim mimo svakih kriterijuma kvaliteta. Javnost u Francuskoj se okrenula protiv božolea nuvo i ogromne količine ostale su neprodate, a reputacija vina, koje i inače često izaziva kisele osmehe kritičara, dugo se oporavljala od ovog udarca.
Još jedan, ali trajniji problem za reputaciju vina božole nuvo jeste i posledica upotrebe selekcionisanog kvasca po imenu 71B, koji se često koristi u proizvodnji mladih vina koja nisu namenjena odležavanju. Kvasac ima brzo i moćno dejstvo, a nusproizvod njegovog dejstva je i izoamil acetat, jedinjenje koje se odlikuje aromom banane. Kritičari božole nuvoa i dalje ponekad koriste izraz Goût de banane (ukus banane) kada žele da se podsmehnu ovom pretencioznom vinu – sasvim nefer u današnje vreme, kada se vinari veoma trude da unaprede aromatsku strukturu božole nuvoa, a ukus banane pao je, kod dobrih verzija vina kojih danas ima sve više, u drugi plan pred voćnim i začinskim aromama.
Savremeni, a dobri božole nuvo je vino bez velikih ambicija, lagano, lepih voćnih aroma, idealno da se u njemu uživa nakon što se blago rashladi, i uz kremaste francuske sireve – bri, kamamber, rokfor – ili uz suvo voće, kajsije, smokve, pa i suvo grožđe. Možda je proslava dolaska mladog božolea savremeni, komercijalni izum – pa i da jeste, pa šta? ni Nova godina nije daleko od toga, pa je svi slavimo! – i možda ovo vino nije vrhunac francuske vinske tradicije, ali, njegov dolazak je prilika da u turobnom novembru otvorimo vino iz boce sa tradicionalno vedrom, šarenom etiketom, okružimo se đakonijama i nazdravimo za kraj još jedne uspešne berbe.
Kada kritičari božole nuvoa kažu da je globalni doček ovog vina sa juga Burgundije samo komercijalni običaj bez dugog utemeljenja u tradiciji, delimično su u pravu – tek 1985 godine je francuski Nacionalni Institut za apelacije (INAO) propisao treći četvrtak u novembru kao zvaničan datum premijere božole nuvoa, i to je bio vrhunac kampanje koja je trajala nekoliko decenija, sa ciljem da se svetkovina dolaska mladog vina iz apelacije Božole pretvori u događaj poznat širom vinskog sveta. Sa druge strane, još u devetnaestom veku, pa i ranije, vinari iz Božolea bili su poznati po naročito veselim proslavama dolaska mladog vina, a gostionice i restorani iz Liona unapred su kupovali burad mladog vina, najčešće napravljenog od sorte game, i koje se tradicionalno služilo u novembru.
Odluka tela Union Interprofessionnelle des Vins du Beaujolais (UIVB) da, godine 1951, ustanovi 15. novembar kao datum premijere mladog božolea – da bi više decenija kasnije ovaj datum postao “pokretan” – formalizovala je priču o božole nuvou i utemeljila njegovu buduću slavu, kao i slavu Božolea koji u tom trenutku nije važio za poznatu vinsku regiju. Trgovci su videli potencijal božole nuvoa kao vina koje daje određeni prestiž barovima i restoranima, ne toliko zbog kvaliteta vina koliko zbog prestiža koji osvajaju oni koji uspeju da posluže božole nuvo baš na dan premijere. Logičan rezultat bile su trke, ponekad i sasvim nebezbedne, sa ciljem da vino bude posluženo gostima što ranije. Poklič “Božole nuvo je stigao!” u to vreme su katkad izgovarali i zadihani vozači automobila i kamioneta koji su doslovce više puta izbegli pogibiju u naporu da na vreme dostave sanduke mladog vina. (Današnja pravila su, na sreću, relaksirana, i vino se unapred šalje u magacine restorana, vinoteka i barova, koji, naravno, smeju da ga posluže tek trećeg četvrtka u novembru). Ogromnu, nezamenjivu ulogu u promociji božole nuvoa imao je Žorž Dibef, negocijant, vinar i veliki zaljubljenik u božole nuvo, koji je do smrti 2020. bio izuzetno ponosan na svoj nadimak “papa Božolea”.
Najlošija godina u istoriji božole nuvoa bila je 2001, kada je više od šest miliona boca moralo da bude uništeno. Tržište je te godine preplavljeno izuzetno lošim božoleom, napravljenim mimo svakih kriterijuma kvaliteta. Javnost u Francuskoj se okrenula protiv božolea nuvo i ogromne količine ostale su neprodate, a reputacija vina, koje i inače često izaziva kisele osmehe kritičara, dugo se oporavljala od ovog udarca.
Još jedan, ali trajniji problem za reputaciju vina božole nuvo jeste i posledica upotrebe selekcionisanog kvasca po imenu 71B, koji se često koristi u proizvodnji mladih vina koja nisu namenjena odležavanju. Kvasac ima brzo i moćno dejstvo, a nusproizvod njegovog dejstva je i izoamil acetat, jedinjenje koje se odlikuje aromom banane. Kritičari božole nuvoa i dalje ponekad koriste izraz Goût de banane (ukus banane) kada žele da se podsmehnu ovom pretencioznom vinu – sasvim nefer u današnje vreme, kada se vinari veoma trude da unaprede aromatsku strukturu božole nuvoa, a ukus banane pao je, kod dobrih verzija vina kojih danas ima sve više, u drugi plan pred voćnim i začinskim aromama.
Savremeni, a dobri božole nuvo je vino bez velikih ambicija, lagano, lepih voćnih aroma, idealno da se u njemu uživa nakon što se blago rashladi, i uz kremaste francuske sireve – bri, kamamber, rokfor – ili uz suvo voće, kajsije, smokve, pa i suvo grožđe. Možda je proslava dolaska mladog božolea savremeni, komercijalni izum – pa i da jeste, pa šta? ni Nova godina nije daleko od toga, pa je svi slavimo! – i možda ovo vino nije vrhunac francuske vinske tradicije, ali, njegov dolazak je prilika da u turobnom novembru otvorimo vino iz boce sa tradicionalno vedrom, šarenom etiketom, okružimo se đakonijama i nazdravimo za kraj još jedne uspešne berbe.
Povezani unosi
