En Primeur 2020, četvrti deo: Dominacija desne obale

Sonja Stojić, distributerka vina i velika poznavateljka francuskog vinskog podneblja, u seriji tekstova za Vino & Fino bavi se en primeur sezonom u Bordou i vinima iz berbe 2020, po njenom mišljenju – jedne velike berbe. U današnjem, završnom tekstu ona se bavi vinima iz Soterna, Pesak Leonjana, Pomerola i San Emiliona.

Sezona rasta 2020. slična je 2016, 2018. kao i 2019. u smislu vlažnog proleća i suvog toplog leta, a dobrim delom i suve tople berbe.

2018. godine prinos je, takođe, bio mali, a na to je pretežno uticao grad s proleća. 2020. suša je zaustavila proces sazrevanja grožđa, trajala je pedeset i više dana tokom letnjeg perioda. Usled manjka vode loza pretrpi stres, te zaustavi vegetaciju pokušavajući da se održi u životu. Na taj način bobice grožđa ne napreduju, čak i gube gramažu usled visokih temperatura. Bobice su 2020. bile najmanje u poređenju sa proteklom decenijom, ali jednako slatke kao i 2019. Tokom berbe zabeležene su visoke koncentracije antocijanina, tanina i fenola. Ispostavilo se da je 2020. bila bolja nego što su očekivali.

GRAV

Ispod Medoka, sa leve strane reke Žironde nalazi se apelacija Grav. Dve naročito poznate komune u ovoj apelaciji su Pesak, Lenjan i Sotern. Pesak Lenjan je jednako poznat kako po crvenim, tako i po belim suvim vinima, dok se u Soternu gaje isključivo bele sorte od kojih se pravi suvo i slatko belo vino.

SOTERN

Svaka komuna ima svog rivala u Bordou, osim Soterna. Vina iz ove komune imaju, pored nemačkih slatkih rizlinga, najduži vinski životni vek. U najboljim godinama vina su izuzetno bogate strukture, uljane teksture, predivnog balansa šećera i kiselina, nose ih arome cveća i vinogradarskog voća. Jednom rečju u pitanju je nektar. Ovde se kupažiraju tri sorte: sovinjon blan, semijon i muskadel.

U 2020. kasni razvoj gljivice botritis cinerea, i malo sušnih perioda tokom meseca oktobra, pogodnih za koncentraciju grožđa, rezultiralo je smanjenim prinosom. Međutim, grožđe koje je sačuvano i od kog je vino napravljeno je izuzetno, aromatično i dobrog balansa.

Chateau Doisy-Daene - bogat u teksturi, kremast, na mirisu limun, marcipan i kajsije. Na nepcu pregršt vinogradarskog voća, naročito kajsija, uz citrusne tropske note. Vrlo dobrih kiselina. Ovo vino se, inače, deklariše kao Barsak (vina iz Barsaka po zakonu mogu da biraju da li žele komunu Barsak ili Sotern na etiketi).

Clos des Lunes d’Argent - suvo belo vino, bledo zlatne boje. Na mirisu bagremov cvet, kamilica i citrusi. Na nepcu belo voće, pre svega breskva. Aromatično vino, mineralno, lepih kiselina.

PESAK LEONJAN

Zemljište je peskovito sa dosta šljunka. Prvi vinogradi u Bordou zasađeni su upravo ovde. Papa Klement V zasadio ih je još 1300. godine. Komuna je inače poznata po nepreglednim šumama zasađenih četinara.

Bele sorte 2020. su obrane u poslednjoj dekadi avgusta i prvih dana septembra. Bez obzira što veoma topla leta najčešće nisu naklonjena aromatičnim belim sortama, vina su ipak zadržala dobru svežinu. Bela vina berbe 2020. su dobro balansirana iako manje aromatična u poređenju sa 2019. a semijoni su naročito uspešni. Dozvoliću sebi da kažem da mi se ova berba dopada više od nekih prethodnih, iako vinima nedostaje tipične bordoške kompleksnosti.



L’Esprit de Chevalier Blanc- na mirisu cveće, belo tropsko voće i začinsko bilje. Na nepcu breskva, ananas, sušeno začinsko bilje. Lepih je, živahnih kiselina.

Chateau Carbonnieux Blan - zaista je ovo vino ostavilo utisak. Na mirisu kamilica, bosiljak i citrusi. Na nepcu limun, limeta i zrela kamilica. Odličnih kiselina i izuzetno floralne završnice.

Chateau Latour-Martillac Blanc - mineralno vino, otvara se citrusnim notama na mirisu, dok na nepcu uživamo u stonom voću. Završnica bademasta i sveža.

Chateau de Fieuzal Blanc-na mirisu greni smit jabuka, kajsije i mango. Na nepcu kandirano žuto voće, dinja i narandžina kora. Lepe kremaste teksture i fine sveže završnice.

Chateau Pape Clement Blanc -na mirisu saće i citrusi. Na nepcu bogato, ukusa zrelog žutog voća. Dobrih kiselina, uljaste teksture, školski primer belog Bordoa.

Chateau Smith-Haut-Lafitte Blanc - većina ljudi kada misli na beli Bordo, misli upravo na ovo vino. U pitanju je čista klasika! Na mirisu cveće, zlatni delišes, đumbir, korijander. Na nepcu stono voće, mango, uz lepe dodire citrusa. Kremaste teksture, predivnih kiselina i biberaste završnice.

Crvena vina u ovoj komuni imaju sočne zrele tanine, zemljane note, arome tobaka, paprati i karamela.

Chateau Le Pape -na mirisu zrelo voće, ribizle i crvene kupine kao dominantne. Na nepcu crveno voće, sladić, duvan, začini. Lepog tela i kiselina, kao i somotnih tanina.

L’Esprit de Chevalier - vrlo intenzivne crvene, skoro crne boje. Zreo nos crvenog voća- jagode, maline, kupine, kao i miris četinara. Na nepcu šumske jagode, začini, borovnice. Dobre strukture.

Chateau Haut Bailly II - na mirisu kasis i crno voće, u ustima džem od jagoda i bobičasto crveno voće. Ispoliranih tanina, dobrog tela, dobre kiseline, duge završnice, ozbiljne strukture za drugo vino. Dobrog potencijala za odležavanje.

Chateau Carbonnieux- iako je ova kuća pre svega prepoznata po belom vinu, ova berba bi mogla da promeni to uverenje. Pregršt tonova kupina i crnih ribizla na nosu, kao i mente. Ukus ponavlja sve ono što je miris već prepoznao. Kiseline, telo i tanini u potpunom balansu!

Chateau Latour-Martillac - intenzivan miris crnih višanja, sladića i začina. U ustima slatko od borovnica i tamna čokolada. Lepog tela, somotnih tanina i fino usklađenih kiselina.

Chateau de Fieuzal- na mirisu kora pomorandže, ruža, sandalovina. Na nepcu plavo voće, nepečeno zrno kafe, kao i zemljani tonovi. Tanini su meki, ispolirani, dobro ukomponovani sa drvetom.

Domaine de Chevalier - kao i uvek, mekan, elegantan, harmoničan, iako je zaista mlad. Puno začina na nosu, kao i zemljanih tonova. Na nepcu vibrantno, šljive, smokve, crni dud. Apsolutno predivne strukture, moćnih, a oblih tanina, kiseline odlične, jednostavno WOW.

Chateau Pape Clement - tamno crvene boje, na mirisu šljive i eukaliptus. U ustima crno zrelo voće, kasis, sladić. Tanini su črsti, struktura je moćna.

Chateau Haut Bailly - tamno ljubičaste boje, miris ljubičica, crnog voća, pre svega crnih zrelih trešanja. Na nepcu crno voće, crne višnje, crni dud, kao i sušeni začini kao što je nana. Punog tela, somotnih tanina, fantastične svežine, završnica je zemljana i traje u beskraj. Jedno od vina degustacije!

Chateau Smith Haut Lafitte- ovaj šato nalazi se na samom jugu komune, i na neki način njena je odrednica. Na mirisu kolač od borovnica, sladić, mareskino višnja. Na nepcu čokoladno, osetimo i karanfiliće i cimet. Tanini su beskrajni,elegantni, i sočni! Kiseline su živahne i prelepe. Završnica je zemljana i duga. Još jedno od najboljih vina ove degustacije!

DESNA OBALA

Na desnoj obali tlo je većim delom glineno i peskovito. To je tip zemljišta koji ima kapicitet da pravi rezerve vode i da lozu snabdeva hranom tokom sušnog perioda. Vinogradi desne obale dominantno su zasađeni merloom, ima i većeg procenta kaberne frana, a manjeg kaberne sovinjona. Da pojasnim, kaberne sovinjon kasnije sazreva, i potreban mu je topao i suv septembar da bi dostigao fenolnu zrelost. Najčešće se sadi na šljunkovitom zemljištu, jer na taj način od kamenja dobija dodatnu svetlost i toplotu. Merlo sazreva ranije, i ova sorta je idealna za glinu i pesak. Kada bi se sadio na šljunkovitom tlu, dobili bismo vino džemastih aroma. Takođe, merlo i kaberne fran su idealne sorte za hladnije pozicije u toplim regijama. Desna obala, a naročito San-Emilion, hladniji su u poređenju sa Medokom jer blizina okeana ovaj deo Bordoa stalno hladi.

Već sam o tome pisala, a sad je već savim jasno, 2020. bila godina desne obale!

SAN-EMILION

San-Emilion možemo podeliti na dve podapelacije koje se nalaze na tri različita zemljišta. Prvi su vinogradi na platou severno i zapadno od gradića San-Emilion. Ovde je zemljište propusno, većinom šljunak i krečnjak, idealni za kaberne fran. Druga podapelacija nalazi se južno i istočno od gradića na glinenom tlu koje je prožeto krečnjakom, idealnom, naravno, za merlo.
Vina su ovde bogata, a najbolja su suvoj i toploj godini. Alkohol je uvek veći u poređenju sa Medokom. U 2020. prosek alkohola u vinima desne obale je 14,5%, iako se uopšte ne oseti prilikom testiranja. Udeo kaberne frana u kupažama ove berbe je visok, i rezultat je sjajan!

Chateau Laroque- čak 99% procenata ovog vina nosi merlot, a samo 1% kaberne fran. Tamno ljubičaste boje, mirisa crnih višnja i karija, dok na nepcu osetimo crnu čokoladu, crni dud i sušenu mentu. Punog tela, somotnih ispoliranih tanina, visokog alkohola i kiselina, rekla bih da ovo vino ima potencijal za dugo odležavanje u boci.

Chateau Grand Mayne - ljubičaste boje sa nijansama opeke, na mirisu crne zrele šljive, sladić i koža. U ustima crno voće, naročito borovnice. Srednjeg tela, zrelih okruglih tanina i lepe kiseline.

Chateau La Gaffeliere - na mirisu borovnice, zrele šljive uz malo grafita. Na nepcu arome crnog voća, svežeg mesa i crnog bibera. Izuzetno lepi svileni tanini, dobro telo i dobre kiseline ukazuje na dug potencijal odležavanja.

POMEROL

Pomerol je mala komuna, veličine San-Žulijena. Tlo je sastavljeno od gline i peska sa šljunkovitim nanosima. Vinarije su malih kapaciteta, po pravilu porodične. Šatoi su skromne kuće, ne postoji gradić koji je centar komune, čak i crkva izgleda kao mala vinarija, a cela komuna nema klasifikaciju. Pa ipak, Pomerol je poslednje dve decenije zvezda Bordoa. Neka vina, kao što su Petrus i Le Pin ostvaruju daleko veću cenu nego vina Medoka (Le Pin je, inače, vlasnik i moje omiljene Pomerol kuće Vieux Chateau Certan).

Merlo je ovde kralj i zauzima 70% svih kupaža, druga sorta je najčešće kaberne fran. Vina Pomerola su najelegantnija vina Bordoa.

Chateau Gazin - na mirisu crne šljive, mrvljeni biber, masline. Na nepcu kompotasto crveno voće i sladić. Izuzetno strukturno vino punog tela, čvrstih tanina sa puno svežine. Wow.

UMESTO ZAKLJUČKA

Usled globalnog zagrevanja proizvođači su morali da prilagode i usavrše svoja znanja, naročito u smislu vinogradarskog menadžmenta donošenja odluka. 2020. je dala dobra bela vina, pojedina izvrsna slatka, a sasvim sigurno strukturna i balansirana crvena vina sa dugim potencijalom za odležavanje. Uspeli su da postignu da 2020. berba stilski bude klasična i tradicionalna u strukturi, a da istovremeno vina budu moderno voćna u aromama i svežini.

Ostajem u uverenju da je ovo treća za redom uspešna berba u Bordou. Biće sjajnih vina berbe 2020. Kvalitet crvenih vina naročito je neupitan. S obzirom da je zbog suše grožđe gubilo 1% zapremine tečnosti dnevno, koncentracija vina je fenomenalna. Visok udeo kaberne frana u San-Emilionu i viši udeo peti verdoa u Medoku, čini mi se, bio je presudan izbor. Ovakve kupaže dale su pravi izraz teroaru svake komune ponaosob.

Bez obzira što bih svima savetovala da kupuju pre svega vina Pujaka, San-Estefa i naravno, San-Emiliona kao naročitog nosioca berbe 2020, moram da priznam da je moj favorit Margo. Kompleksno, strukturno, a ispolirano i elegantno, podseća me na berbu 1990.

Ostaje još da vidimo cene. U svakom slučaju, nadam se da neće biti veće od petogodišnjeg proseka. Međutim, opravdana bojazan postoji da će se to upravo to i desiti. Naime, bez obzira na Bregzit, funta jača u odnosu na euro, dok je nova američka administracija ukinula carine na francuska vina koje su bile na snazi u poslednje dve godine. Svi dobro znamo da kad raste potražnja, raste i cena.