Gastro pregled: Realno, Redžepi je realan

I mada stvarno nisam poverovala „na prvu“, izgleda da je stvarno ovog puta.

Zatvara se Noma. Vest koja je odjeknula ovog meseca na svetskoj gastro sceni, a Boga mi i u mojoj glavi jer od tog devetog januara, kada je vest potvrdio lično i šef Rene Redžepi samo razmišljam šta da prodam i u kojoj crkvi da se pomolim ne bih li uspela da probam poslednji meni u najslavnijoj Nomi. Doduše, verovatno mi ni molitva ne bi pomogla, jer će, verovatno, biti nemoguće rezervisati sto u 2024. za kada je i najavljeno zatvaranje. Trenutno, Rene Redžepi i njegov tim nalaze se u Japanu, gde će od marta do maja služiti goste u pop up Nomi, a posle toga, sledi povratak u Kopenhagen i još samo dve sezone Nome kakvu poznajemo do sada.

Upravo tu rečenicu, o kraju Nome kakvu smo do sada imali prilike da vidimo, čula sam već nekoliko puta u kontekstu njenog zatvaranja, pa je to i jedan od razloga što sam možda,
priznajem, i dalje sumnjičava oko tog zatvaranja zauvek, pa i pored navedenih razloga za kraj koji su i više nego opravdani. Redžepi je shvatio da Noma više nije održiva i da ne funkiconiše onako kako bi on želeo, uz to da je i u ovim kriznim vremenima teško platiti sto radnika koliko ih ima zaposlenih, na način na koji to zaslužuju.

I realno, čovek je realan. Da bi tim u jednom restoranu funkcionisao kako treba i bio potpuno predan poslu koji često nema ni radno vreme i koji zahteva nenormalno puno odricanja, i koji sigurno podrazumeva i „malo šefovskog maltretiranja“, ipak nije potrebna samo strast prema kuvanju već i da zaposleni bude dobro plaćen. Radni dani u Nomi jako drugo traju i svi rade sve, a ako radnik ima još veću platu od ove koju ima sada, onda mora da bude i veća cena hrane, koja je u Nomi svakako već visoka… i tako u krug. Zato je tako visoka gastronomija neodrživa u ovom momentu i zato Noma u 2025. godini postaje laboratorija za hranu, odnosno mesto iz koga će se na adrese gostiju isporučivati zanimljivi autorski proizvodi poput garuma koji je već uveliko u Nominom portfoliju.

I bez obzira što u celini i dalje ne prihvatam činjenicu o zatvaranju Nome, potpuno verujem da održavanje Redžepijevih standarda nije moguće i da je zato i najavio kraj. Jednostavno, čovek ne želi da se bruka. I super je što je realan, ali me i teši to što je rekao da će morati iznova da osmisli ceo restoranski biznis, pa eto, možda nekad i ova nepca probaju hranu iz Nome kakvu do sada poznajemo.

Do sledećeg vikenda,
Vidimo se.