I kadarka je dobila svoj međunarodni dan!

Još jedna značajna sorta vinove loze dobila je svoj međunarodni dan: u Mađarskoj i Srbiji danas se obeležava Svetski dan kadarke, ili Kadarka Wine Day. Prvo izdanje proslave ove regionalne sorte vinove loze odvija se skromno, i više je posredi "ispipavanje terena" za naredne godine: u vinotekama širom Mađarske vina od kadarke biće na popustu, i na taj način biće skrenuta pažnja vinske javnosti na ovu staru, tradicionalnu sortu sa snažnim uporištem u centralnoj Evropi.

Što se naše zemlje tiče, ljudi iz vinarije Tonković, koja je u potpunosti orijentisana na vina od kadarke u širokoj paleti ekspresija, potrudili su se da uz kampanju promocije kadarke na društvenim mrežama, u vinoteke u Beogradu i Novom Sadu odnesu po nekoliko boca kadarke koja će moći da se proba potpuno besplatno, i tako, možda, i stekne prvi uvid o vinima od ove sorte, kod nas još uvek nedovoljno poznate najširoj javnosti.

Kadarka, koja je kod nas poznata i po imenima braničevka i četereška, usko je povezana sa istorijom srpskog naroda i njegovim migracijama: kroz istoriju je u Mađarskoj bila najrasprostranjenija u oblastima naseljenim srpskim življem, od Vilanja do Sentandreje. Usmeno predanje navodi da su Srbi doneli kadarku u Panonsku niziju tokom svojih seoba, tako zauvek povezavši vinske istorije srpskog i mađarskog naroda.

Vina od kadarke elegantna su i nežno obojena, što neizostavno izaziva poređenja sa pino noarom, uostalom kao i činjenica da kadarka najčešće miriše na crveno voće - na višnje, trešnje, brusnice, šljive, maline i jagode, a naročito dok je vino mlado. Odležale kadarke ponekad se odlikuju finim notama zemlje, kao i nagoveštajima mlevene paprike i karanfilića. Vina od kadarke imaju delikatne kiseline, i uvek su sveža, umereno puna i nežnih tanina. Osim crvenih vina, od kadarke se proizvode i dobri rozei, ali i bela vina, pa čak i slatka. Kadarka se u Mađarskoj gaji na oko 650 hektara (1957. godine se u ovoj zemlji gajila na čak 60.000 hektara!) a u Srbiji na svega dvadeset hektara, od čega lavovski deo pripada vinariji Tonković.