04.12.2024.piše: Nenad Kostić
Imamo 500 godina prednosti nad konkurentskim regijama
Ekskluzivni intervju: Aleksis Leven-Mencelopulos, generalni menadžer vinarije Chateau Margaux
Chateau Margaux, jedna od kuća prvog roda Bordoa, predstavlja etalon kvaliteta u vinskom svetu, nezaobilaznu kulturnu referencu, i simbol kontinuiteta izvrsnosti francuskog vina. Margo Hemingvej, unuka Ernesta Hemingveja, promenila je ime iz Margot u Margaux kada je saznala da je začeta uz bocu vina Chateau Margaux. Legenda kaže i da je lično francuski predsednik Valeri Žiskar D’Estenj zaustavio prodaju ovog imanja Koka-Koli. Od početka petnaestog veka do danas, kuća Chateau Margaux verovatno nikada nije uživala u takvim poslovnim uspesima kao danas, kada se nalazi pod efikasnom upravom porodice Mencelopulos. Korin Mencelopulos je vodila vinariju 43 godine, sve do smene generacija krajem prošle godine.
Bilo nam je teško da se odlučimo čime da započnemo ekskluzivni intervju sa Aleksisom Levenom-Mencelopulosom, koji je nedavno posetio sajam Wine Vision by Open Balkan i tamo našao vremena da nam predstavi svoju viziju razvoja kuće Chateau Margaux, jer su se prošle godine dogodile dve vrlo značajne stvari u kući Chateau Margau. Prva je bila dolazak mladog Mencelopulosa na mesto generalnog menadžera, a druga - premijera nove etikete vina u kući koja je za pet vekova postojanja lansirala samo pet etiketa. Počeli smo, ipak, sa smenom generacija.
Aleksis Leven-Mencelopulos je u 31. godini postao prvi čovek kuće čije ime izaziva strahopoštovanje u vinskom svetu, a njegova sestra Aleksandra Peti-Mencelopulos došla je na čelo nadzornog odbora kompanije. Ceo vinski svet očekuje da deca Korin Mencelopulos nastave ono što se bez dileme opisuje kao zlatno doba kuće Chateau Margaux: Stiven Bruk iz Dekantera je 2003. godine, kada je porodica Mencelopulos postala jedini vlasnik vinarije, napisao da je Korin „besprekorni čuvar kuće Chateau Margaux“.
Aleksis kaže za Vino & Fino da neće odstupati od zacrtanog puta koji je kući doneo veliki poslovni uspeh u poslednjim decenijama:
- Glavna ideja je ta da neću sprovoditi revoluciju u vinariji. Radimo ovo što radimo već 500 godina, moja majka je vodila vinariju 43 godine, a ja sam se dve godine pripremao za posao koji sada obavljam. Naravno, svaka nova uprava donosi neke razlike, i postoje određene razlike u tome kako pristupamo poslu na dnevnom nivou. Ali, neće biti revolucije, već ćemo pokušati da kvalitet unapredimo u još većoj meri i da učinimo da Chateau Margaux i dalje blista u vinskom svetu. Imam 31 godinu. Ako neko pomisli da u tim godinama može da dođe u vekovima staru vinariju i da u njoj može da promeni sve, za njega bi rekli da je pomalo lud. Podrazumeva se da poštujem vinariju i njenu istoriju, uz shvatanje da ne smemo da spavamo na lovorikama. To znači – puno razvoja i istraživanja, što je moja majka započela a ja nastavljam. Pokušavamo da budemo privlačniji mlađim konzumentima i da budemo proaktivni, jer imamo jaku konkurenciju u novim vinskim regijama širom sveta, koju nismo imali pre 30 godina. Nećemo da stojimo u mestu već ćemo unapređivati stvari.
Porodica Mencelopulos na okupu (foto: Laura Stevens)
Kako je nastalo vino Pavillon Blanc Second Vin?
U poslednjim decenijama imamo dosta strožiju selekciju i pravimo manje boca vina. Devedesetih smo godišnje pravili 200.000 – 250.000 boca vina Chateau Margaux, a sada pravimo 100.000 – 120.000 boca. Imamo puno parcela na kojima se ranije pravio Chateau Margaux, a sada se pravi Pavillon Rouge. Sada je kvalitet vina Chateau Margaux viši nego pre, a Pavillon Rouge ne zaostaje puno za njime. Isto je sa vinom Pavillon Blanc. Samo 30-40% ubranog belog grožđa uđe u vino Pavillon Blanc. Ranije se od ostatka grožđa pravilo rinfuzno vino koje se prodavalo na tržištu, naravno bez našeg imena na etiketi. U nekom trenutku smo shvatili da je kvalitet tog vina previsok da bi se prodavalo rinfuzno, a želeli smo i da učinimo uslugu novim generacijama potrošača koje možda nemaju dovoljno novca da bi kupili Pavillon Blanc. Pavillon Blanc Second Vin ima osnovnu cenu kod nas od 75 evra, koja, naravno, poraste dok prođe kroz ceo lanac i stigne do potrošača, ali to je i dalje vino koje mogu da priušte nešto mlađe generacije potrošača i na taj način će početi da se upoznaju sa našim vinima.
Kako biste opisali arome i ukus vašeg novog vina?
Pavillon Blanc je veoma posebno vino za Bordo. Većina sličnih vina u Bordou su kupaže sovinjona blana i semijona, dok je Pavillon Blanc oduvek bio sortni sovinjon blan. To vi ne možete da osetite, i u slepoj degustaciji ćete misliti da u njemu ima malo semijona. Vino ima jak intenzitet i parfemske note, ali i puno kiseline. Gotovo da je slankasto, ali istovremeno i jako osvežava. Zaista ima specifičnu aromu koju je teško opisati dok ga ne probate. Pavillon Blanc Second Vin pravi se u istom stilu, ali uz nešto manje kompleksnosti i intenziteta. To vino se nešto lakše pije. Možda ćemo u Pavillon Blanc Second Vin u narednim godinama inkorporirati grožđe sa još parcela sa kojih sada beremo grožđe za Pavillon Blanc.
Kakav je potencijal za odležavanje novog vina?
Izvanredan! Naravno, manji je nego kod Pavillon Blanc-a, koji je i danas odličan u berbama iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Još ne znamo pun potencijal vina Pavillon Blanc Second Vin, ali mislim da će divno razvijati narednih 10 ili 20 godina.
Tokom pet vekova lansirali ste samo pet etiketa vina, uključujući i Pavillon Blanc Second Vin. Kako se dolazi do tako teške odluke?
To je zaista krupna odluka o kojoj smo dugo razgovarali. Belo vino je sada trendi i odlučili smo da iskoristimo tu činjenicu. Nismo se pokajali. Čak i u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, trgovci su rekli da su sa lakoćom prodali berbu 2022.
Pavillon Blanc Second Vin 2022: vino sa misijom da mlade ljude upozna sa magijom kuće Chateau Margaux
Na koji način se Chateau Margaux hvata ukoštac sa klimatskim promenama?
Globalno zagrevanje definitivno ima uticaja na naš rad. U ovom trenutku, čak crpimo i izvesnu korist od njega. Od 2000. godine imamo više sjajnih berbi nego devedesetih i osamdesetih godina. Grožđe ranije doseže optimalan nivo zrelosti i to nam odgovara. Ne znamo u kom će se to pravcu kretati, i ako temperature nastave da rastu, počeće problemi. Nekih godina smo više izloženi uticaju klimatskih promena, a nekih manje. Recimo, 2022. godina bila je izuzetno suva, dok je 2024. ekstremno kišna. To su prosto činjenice života i rada u Bordou, ne smemo da navodnjavamo i izloženi smo na milost i nemilost vremenskim pojavama i zato imamo velike varijacije iz berbe u berbu. Eksperimentišemo sa novim sortama, koje u apelaciji Margo naravno ne smemo da koristimo u vinima, ali ko zna šta će se dešavati u budućnosti. Menjamo orijentaciju čokota, radimo na zaštiti od sunca, ranije beremo da bismo dobili više svežine i kiselina, eksperimentišemo sa zaklonima...Na duže staze, globalno zagrevanje vrši uticaj na nas, ali se prilagođavamo.
Menjaju se i potrošačke navike. Kako se to odražava na vaš rad?
U toku su ozbiljne promene u ponašanju potrošača, naročito mlađih. Ove promene su slabije izražene kod vina najviše klase. Mlađi ljudi isprobavaju različita pića i sada više piju ona bez alkohola, ali mi se nadamo da će, kada počnu da zarađuju i uđu u porodičan život, poželeti da probaju vina visoke klase. U prodaji vina uvek ima uspona i padova, ekonomija je sada slaba ali verujemo da će se stvari popraviti. U međuvremenu, Chateau Margaux će nastaviti da pravi odlična vina.
Da li su vam nove vinske regije ozbiljna konkurencija?
Druge vinske regije jačaju velikom brzinom. Pre dvadeset godina, imali ste Bordo i Burgundiju. Sada imamo Čile, Španiju, Kaliforniju i mnogo drugih regija koje prave odlična vina. No, i dalje stoji činjenica da imamo 500 godina prednosti nad njima. Mi smo u poziciji da probamo vina iz naših davnih berbi – iz 1961, 1953, 1945...To je magija kuće Chateau Margaux i to ljude uvek privlači. Kada ljudi osete svežinu, arome i teksturu vina starog 80 godina, zaljube se u našu kuću i uvek će želeti da nam se vrate.
Kako je počela vaša ljubav prema vinu?
Prvo sam se zaljubio u sam Chateau Margaux, pa tek onda u vino! Kao dete nisam, naravno, pio vino, ali sam osetio energiju tog mesta, i putujući sa majkom video sam kako se ljudi odnose prema našoj kući. Shvatio sam da je to nešto zaista posebno i zaljubio se u sve ono što Chateau Margaux predstavlja. Kasnije sam zavoleo i vino.
Šta je za vaš najvažniji deo duge tradicije kuće Chateau Margaux?
Chateau Margaux je mnogo više od vina. On je značajan za arhitekturu, za kulturu u celini, prikazan je u mnogim knjigama i filmovima...Naša kuća razlikuje se od drugih vinarija prvog roda po tome što je u potpunosti porodično imanje. Moje sestre, moja majka i ja – i to je sve. Imamo i to prelepo zdanje, koje se izdvaja čak i u Bordou koji ima puno veličanstvenih imanja. Naša elegantna, mirisna vina distribuiraju se u više od 100 zemalja na svetu.
Kada govorimo o elegantnim i impresivnim vinima, državnik Tomas Džeferson rekao je da je berba 1787. dala najbolje vino na svetu. Koje berbe smatrate najboljim?
Mnogo ih je, a sa ovim globalnim otopljavanjem biće ih još više. 2015. je bila odlična, 2010, 2009, 2000, 1996, 1990, 1989, 1986, 1985...(smeh). Berba 1953, koja koincidira sa rođendanom moje majke, bila je zaista izuzetna, kao i starije berbe iz 1945, 1928 i 1900, kod kojih čovek ima utisak da pije samu istoriju. Naše najstarije boce su iz 1848. godine. Kada su Fridriha Engelsa pitali šta je za njega definicija sreće, rekao je – Chateau Margaux iz 1848! Pri svemu tome, moja majka nikada nije želela da se naša vina opisuju kao luksuzni proizvod. Vina su poljoprivredni proizvod. Ili, preciznije, to je jedini luksuz koji je namenjen deljenju. Kada kupite sat, on je samo za vas, a bocu vina Chateau Margaux želećete da podelite.
Bilo nam je teško da se odlučimo čime da započnemo ekskluzivni intervju sa Aleksisom Levenom-Mencelopulosom, koji je nedavno posetio sajam Wine Vision by Open Balkan i tamo našao vremena da nam predstavi svoju viziju razvoja kuće Chateau Margaux, jer su se prošle godine dogodile dve vrlo značajne stvari u kući Chateau Margau. Prva je bila dolazak mladog Mencelopulosa na mesto generalnog menadžera, a druga - premijera nove etikete vina u kući koja je za pet vekova postojanja lansirala samo pet etiketa. Počeli smo, ipak, sa smenom generacija.
Aleksis Leven-Mencelopulos je u 31. godini postao prvi čovek kuće čije ime izaziva strahopoštovanje u vinskom svetu, a njegova sestra Aleksandra Peti-Mencelopulos došla je na čelo nadzornog odbora kompanije. Ceo vinski svet očekuje da deca Korin Mencelopulos nastave ono što se bez dileme opisuje kao zlatno doba kuće Chateau Margaux: Stiven Bruk iz Dekantera je 2003. godine, kada je porodica Mencelopulos postala jedini vlasnik vinarije, napisao da je Korin „besprekorni čuvar kuće Chateau Margaux“.
Aleksis kaže za Vino & Fino da neće odstupati od zacrtanog puta koji je kući doneo veliki poslovni uspeh u poslednjim decenijama:
- Glavna ideja je ta da neću sprovoditi revoluciju u vinariji. Radimo ovo što radimo već 500 godina, moja majka je vodila vinariju 43 godine, a ja sam se dve godine pripremao za posao koji sada obavljam. Naravno, svaka nova uprava donosi neke razlike, i postoje određene razlike u tome kako pristupamo poslu na dnevnom nivou. Ali, neće biti revolucije, već ćemo pokušati da kvalitet unapredimo u još većoj meri i da učinimo da Chateau Margaux i dalje blista u vinskom svetu. Imam 31 godinu. Ako neko pomisli da u tim godinama može da dođe u vekovima staru vinariju i da u njoj može da promeni sve, za njega bi rekli da je pomalo lud. Podrazumeva se da poštujem vinariju i njenu istoriju, uz shvatanje da ne smemo da spavamo na lovorikama. To znači – puno razvoja i istraživanja, što je moja majka započela a ja nastavljam. Pokušavamo da budemo privlačniji mlađim konzumentima i da budemo proaktivni, jer imamo jaku konkurenciju u novim vinskim regijama širom sveta, koju nismo imali pre 30 godina. Nećemo da stojimo u mestu već ćemo unapređivati stvari.
Porodica Mencelopulos na okupu (foto: Laura Stevens)Kako je nastalo vino Pavillon Blanc Second Vin?
U poslednjim decenijama imamo dosta strožiju selekciju i pravimo manje boca vina. Devedesetih smo godišnje pravili 200.000 – 250.000 boca vina Chateau Margaux, a sada pravimo 100.000 – 120.000 boca. Imamo puno parcela na kojima se ranije pravio Chateau Margaux, a sada se pravi Pavillon Rouge. Sada je kvalitet vina Chateau Margaux viši nego pre, a Pavillon Rouge ne zaostaje puno za njime. Isto je sa vinom Pavillon Blanc. Samo 30-40% ubranog belog grožđa uđe u vino Pavillon Blanc. Ranije se od ostatka grožđa pravilo rinfuzno vino koje se prodavalo na tržištu, naravno bez našeg imena na etiketi. U nekom trenutku smo shvatili da je kvalitet tog vina previsok da bi se prodavalo rinfuzno, a želeli smo i da učinimo uslugu novim generacijama potrošača koje možda nemaju dovoljno novca da bi kupili Pavillon Blanc. Pavillon Blanc Second Vin ima osnovnu cenu kod nas od 75 evra, koja, naravno, poraste dok prođe kroz ceo lanac i stigne do potrošača, ali to je i dalje vino koje mogu da priušte nešto mlađe generacije potrošača i na taj način će početi da se upoznaju sa našim vinima.
Kako biste opisali arome i ukus vašeg novog vina?
Pavillon Blanc je veoma posebno vino za Bordo. Većina sličnih vina u Bordou su kupaže sovinjona blana i semijona, dok je Pavillon Blanc oduvek bio sortni sovinjon blan. To vi ne možete da osetite, i u slepoj degustaciji ćete misliti da u njemu ima malo semijona. Vino ima jak intenzitet i parfemske note, ali i puno kiseline. Gotovo da je slankasto, ali istovremeno i jako osvežava. Zaista ima specifičnu aromu koju je teško opisati dok ga ne probate. Pavillon Blanc Second Vin pravi se u istom stilu, ali uz nešto manje kompleksnosti i intenziteta. To vino se nešto lakše pije. Možda ćemo u Pavillon Blanc Second Vin u narednim godinama inkorporirati grožđe sa još parcela sa kojih sada beremo grožđe za Pavillon Blanc.
Kakav je potencijal za odležavanje novog vina?
Izvanredan! Naravno, manji je nego kod Pavillon Blanc-a, koji je i danas odličan u berbama iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Još ne znamo pun potencijal vina Pavillon Blanc Second Vin, ali mislim da će divno razvijati narednih 10 ili 20 godina.
Kako vam izgleda vinska Srbija?
Sajam koji sam posetio ima veliku energiju, to se videlo još pri dolasku sa aerodroma, sa sajamskim zastavama pored puta. Imao sam priliku još ranije da degustiram više srpskih vina, i znam koliko su vaši vinari posvećeni i ambiciozni. Pred vama su sjajne stvari.
Sajam koji sam posetio ima veliku energiju, to se videlo još pri dolasku sa aerodroma, sa sajamskim zastavama pored puta. Imao sam priliku još ranije da degustiram više srpskih vina, i znam koliko su vaši vinari posvećeni i ambiciozni. Pred vama su sjajne stvari.
Tokom pet vekova lansirali ste samo pet etiketa vina, uključujući i Pavillon Blanc Second Vin. Kako se dolazi do tako teške odluke?
To je zaista krupna odluka o kojoj smo dugo razgovarali. Belo vino je sada trendi i odlučili smo da iskoristimo tu činjenicu. Nismo se pokajali. Čak i u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, trgovci su rekli da su sa lakoćom prodali berbu 2022.
Pavillon Blanc Second Vin 2022: vino sa misijom da mlade ljude upozna sa magijom kuće Chateau Margaux
Na koji način se Chateau Margaux hvata ukoštac sa klimatskim promenama?
Globalno zagrevanje definitivno ima uticaja na naš rad. U ovom trenutku, čak crpimo i izvesnu korist od njega. Od 2000. godine imamo više sjajnih berbi nego devedesetih i osamdesetih godina. Grožđe ranije doseže optimalan nivo zrelosti i to nam odgovara. Ne znamo u kom će se to pravcu kretati, i ako temperature nastave da rastu, počeće problemi. Nekih godina smo više izloženi uticaju klimatskih promena, a nekih manje. Recimo, 2022. godina bila je izuzetno suva, dok je 2024. ekstremno kišna. To su prosto činjenice života i rada u Bordou, ne smemo da navodnjavamo i izloženi smo na milost i nemilost vremenskim pojavama i zato imamo velike varijacije iz berbe u berbu. Eksperimentišemo sa novim sortama, koje u apelaciji Margo naravno ne smemo da koristimo u vinima, ali ko zna šta će se dešavati u budućnosti. Menjamo orijentaciju čokota, radimo na zaštiti od sunca, ranije beremo da bismo dobili više svežine i kiselina, eksperimentišemo sa zaklonima...Na duže staze, globalno zagrevanje vrši uticaj na nas, ali se prilagođavamo.
Menjaju se i potrošačke navike. Kako se to odražava na vaš rad?
U toku su ozbiljne promene u ponašanju potrošača, naročito mlađih. Ove promene su slabije izražene kod vina najviše klase. Mlađi ljudi isprobavaju različita pića i sada više piju ona bez alkohola, ali mi se nadamo da će, kada počnu da zarađuju i uđu u porodičan život, poželeti da probaju vina visoke klase. U prodaji vina uvek ima uspona i padova, ekonomija je sada slaba ali verujemo da će se stvari popraviti. U međuvremenu, Chateau Margaux će nastaviti da pravi odlična vina.
Da li su vam nove vinske regije ozbiljna konkurencija?
Druge vinske regije jačaju velikom brzinom. Pre dvadeset godina, imali ste Bordo i Burgundiju. Sada imamo Čile, Španiju, Kaliforniju i mnogo drugih regija koje prave odlična vina. No, i dalje stoji činjenica da imamo 500 godina prednosti nad njima. Mi smo u poziciji da probamo vina iz naših davnih berbi – iz 1961, 1953, 1945...To je magija kuće Chateau Margaux i to ljude uvek privlači. Kada ljudi osete svežinu, arome i teksturu vina starog 80 godina, zaljube se u našu kuću i uvek će želeti da nam se vrate.
Kako je počela vaša ljubav prema vinu?
Prvo sam se zaljubio u sam Chateau Margaux, pa tek onda u vino! Kao dete nisam, naravno, pio vino, ali sam osetio energiju tog mesta, i putujući sa majkom video sam kako se ljudi odnose prema našoj kući. Shvatio sam da je to nešto zaista posebno i zaljubio se u sve ono što Chateau Margaux predstavlja. Kasnije sam zavoleo i vino.
Šta je za vaš najvažniji deo duge tradicije kuće Chateau Margaux?
Chateau Margaux je mnogo više od vina. On je značajan za arhitekturu, za kulturu u celini, prikazan je u mnogim knjigama i filmovima...Naša kuća razlikuje se od drugih vinarija prvog roda po tome što je u potpunosti porodično imanje. Moje sestre, moja majka i ja – i to je sve. Imamo i to prelepo zdanje, koje se izdvaja čak i u Bordou koji ima puno veličanstvenih imanja. Naša elegantna, mirisna vina distribuiraju se u više od 100 zemalja na svetu.
Kada govorimo o elegantnim i impresivnim vinima, državnik Tomas Džeferson rekao je da je berba 1787. dala najbolje vino na svetu. Koje berbe smatrate najboljim?
Mnogo ih je, a sa ovim globalnim otopljavanjem biće ih još više. 2015. je bila odlična, 2010, 2009, 2000, 1996, 1990, 1989, 1986, 1985...(smeh). Berba 1953, koja koincidira sa rođendanom moje majke, bila je zaista izuzetna, kao i starije berbe iz 1945, 1928 i 1900, kod kojih čovek ima utisak da pije samu istoriju. Naše najstarije boce su iz 1848. godine. Kada su Fridriha Engelsa pitali šta je za njega definicija sreće, rekao je – Chateau Margaux iz 1848! Pri svemu tome, moja majka nikada nije želela da se naša vina opisuju kao luksuzni proizvod. Vina su poljoprivredni proizvod. Ili, preciznije, to je jedini luksuz koji je namenjen deljenju. Kada kupite sat, on je samo za vas, a bocu vina Chateau Margaux želećete da podelite.
