IZ ROZEA U PINK

Pomeren sa prošle subote na ovu, juče je na platou ispred beogradskog hotela Radisson Blu održan Pink Jam, mali vinski festival posvećena isključivo roze vinima, iako su ovog puta – možda nepotrebno – neki vinari izneli i svoja bela i crvena vina. Okupilo se sasvim dovoljno sveta, ali nije bilo nesnosne gužve i čekanja ispred štandova. Leda je bilo dovoljno, momci koji su dopunjavai bokale sa vodom i praznili one za odlivanje bili su brzi i efikasni, jedino je muzika bila za nijansu glasnije nego što bi trebalo. To je zapravo pitanje koncepta i ideje organizatora – da li želi bučnu roze žurku ili pak pretenduje da napravi vinski salon (neformalan, ali ipak salon) na otvorenom, na kom će publici biti predstavljena aktuelna vina za leto. Sinoćnji Pink Jam više je ličio na ovo drugo, kako bi i trebalo da bude, pa je u tom svetlu toliko glasna muzika bila nepotrebna, bar do kasnih večernjih sati.

Svoja vina izložilo je tridesetak vinarija, manje nego prošle godine, a svaka je imala roze i to uglavnom svež, iz prošlogodišnje berbe. Sada je već očigledno da su rozei u Srbiji počeli jasno da se diversifikuju u tri stila. Sve je više elegantnih rozea, koji naginju ka svetloj boji – od nežno roze do famoznih tonova „lososovog mesa“ i aromatskog spektra koji više ide u pravcu floralnih, začinskih, citrusnih i mirisa stonog voća, uz pomalo klasičnih „bobičastih“ nota, a u ustima su hrskavi i elagantne, ali čvrste strukture. U drugoj grupi su rozei intenzivnog i jasnog karaktera crvenog voća, najviše jagodičastog, srednje obojeni i sočni; dok treću čine sve popularnije ružice, odnosno neke od varijanti duboko obojenih, dugo maceriranih rozea koji imaju strukturu ponekad bližu crvenim vinima, sa jasnim taninskim profilom, punoćom i dominantnim mirisima zrelog crvenog i crnog voća. Od mlitavih, sladunjavih rozea se, na sreću, izgleda potpuno odustalo.

Par vinarija eksperimetiše sa dodavanjem belog vina u roze, što je, inače, postupak koji nije neuobičajen u nekim regijama, a to se radi čak i u čuvenoj Provansi. Kod nas, neki vinari to rade više, a neki manje uspešno - kao i kada se u rozeima igraju sa drvetom. Tako su se sinoć mogli probati i rozei „ubijeni“ sladunjavim mirisima kokosa i vanile iz jeftinog i neznalački upotrebljenog hrasta, ali i oni kojima je upotreba drveta (što bureta, što alternative) samo dodala na kompleksnosti i finoći.

Iznenađenje su bila vina sa manama na nemalom broju štandova. Roze iz prošlogodišnje berbe jednostavno ne sme da bude oksidativan, ni pod kojim izgovorom, a bilo je tu i isparljivih kiselina i redukcije u nekim bocama. Na stranu oni koji svaku oksidaciju proglašavaju za „oranž“ i „prirodno“ vino, bilo je tu ozbiljnih mana i kod vinarija sa skupom opremom i modernom tehnologijom. Što je, 2017. godine, potpuno nedopustivo, ali o tome će potrošači sasvim sigurno poslati jasnu poruku vinarima.