26.05.2026.
Između nastave i profesionalne kuhinje
Razgovarali smo sa Milošem Novakovim, mladim kuvarom koji je na kulinarskom takmičenju u Crnoj Gori osvojio dve medalje za Srbiju
Osvojene medalje na nedavno održanom Međunarodnom otvorenom nacionalnom prvenstvu Crne Gore bile su povod za razgovor sa mladim, talentovanim kuvarom Milošem Novakovim koji sa svega 23 godine radi i kao nastavnik gastronomije i iza sebe ima deceniju profesionalnog iskustva u kuhinji. Miloš je i član Kulinarske federacije Srbije, sa kojojm je i na pomenutom takmičenju u Crnoj Gori osvojio srebrnu medalju u kategoriji rižota i bronzanu u kategoriji jela od mesa, a u konkurenciji koja je okupila takmičare iz više zemalja regiona.
– Takmičenja su dobar test da vidiš gde si trenutno, ali i šta još moraš da popraviš. Tu nema skrivanja iza teorije. Gastronomija je više od zanata, to je način razmišljanja. Ako to ne razumeš, teško je možeš da napreduješ u ovom poslu – kaže Novakov.
Iza dobrih rezultata stoji ozbiljan rad u različitim kuhinjama, kao i svakodnevno učenje koje se za Miloša, ne završava izlaskom iz kuhinje. Zaposlen je kao nastavnik gastronomije u srednjoj školi Dr Đorđe Natošević u Inđiji, gde radi sa generacijom koja tek ulazi u svet profesionalne kuhinje.
– Iako sam mlad, trudim se da učenicima prenesem ono što sam i sam učio kroz rad u restoranima, hotelima i svakodnevno u kuhinji. Trudim se da ih pripremim za realnost, da razumeju da kuvanje nije samo kreativnost, nego i disciplina, odgovornost i timski rad. U kuvanju nije teško napraviti trenutni uspeh, ali je velika stvar da ostaneš dosledan kvalitetu, disciplini i profesionalizmu. Gastronomija te brzo nauči da ništa ne dolazi preko noći. Svaka sezona, svaki tim i svaka kuhinja ostave nešto iza sebe, dok je za katedrom, svaki dan drugačiji, a na nama, nastavnicima je da pronađemo način da prenesemo i znanje i realnost ovog posla – objašnjava mladi nastavnik i kuvar koji mašta da jednog dana ima i svoj restoran.
– Danas je lako napraviti nešto vizuelno impresivno, ali mislim da najveći trag ostavljaju ljudi koji kroz hranu uspeju da prenesu karakter, kulturu i ličnu priču. Oduvek su me privlačili šefovi koji kroz hranu uspevaju da prenesu ličnu priču bez potrebe za preteranom kompleksnošću ili teatralnošću, i uvek sam više voleo suptilnu eleganciju i preciznost na tanjiru, nego jela koja su napravljena samo da bi izazvala efekat. U budućnosti bih voleo da imam restoran u kome se pamti osećaj, a ne samo jelo, u kome će sve da bude iskreno i jasno u svom izrazu, i zasnovano na domaćoj hrani. Ali, restoran nije nešto što se radi impulsivno. To je ozbiljna odluka i velika odgovornost. Desiće se kada dođe vreme za to – zaključuje Miloš Novakov, mladi trofejni kuvar.
– Takmičenja su dobar test da vidiš gde si trenutno, ali i šta još moraš da popraviš. Tu nema skrivanja iza teorije. Gastronomija je više od zanata, to je način razmišljanja. Ako to ne razumeš, teško je možeš da napreduješ u ovom poslu – kaže Novakov.
Iza dobrih rezultata stoji ozbiljan rad u različitim kuhinjama, kao i svakodnevno učenje koje se za Miloša, ne završava izlaskom iz kuhinje. Zaposlen je kao nastavnik gastronomije u srednjoj školi Dr Đorđe Natošević u Inđiji, gde radi sa generacijom koja tek ulazi u svet profesionalne kuhinje.
– Iako sam mlad, trudim se da učenicima prenesem ono što sam i sam učio kroz rad u restoranima, hotelima i svakodnevno u kuhinji. Trudim se da ih pripremim za realnost, da razumeju da kuvanje nije samo kreativnost, nego i disciplina, odgovornost i timski rad. U kuvanju nije teško napraviti trenutni uspeh, ali je velika stvar da ostaneš dosledan kvalitetu, disciplini i profesionalizmu. Gastronomija te brzo nauči da ništa ne dolazi preko noći. Svaka sezona, svaki tim i svaka kuhinja ostave nešto iza sebe, dok je za katedrom, svaki dan drugačiji, a na nama, nastavnicima je da pronađemo način da prenesemo i znanje i realnost ovog posla – objašnjava mladi nastavnik i kuvar koji mašta da jednog dana ima i svoj restoran.
– Danas je lako napraviti nešto vizuelno impresivno, ali mislim da najveći trag ostavljaju ljudi koji kroz hranu uspeju da prenesu karakter, kulturu i ličnu priču. Oduvek su me privlačili šefovi koji kroz hranu uspevaju da prenesu ličnu priču bez potrebe za preteranom kompleksnošću ili teatralnošću, i uvek sam više voleo suptilnu eleganciju i preciznost na tanjiru, nego jela koja su napravljena samo da bi izazvala efekat. U budućnosti bih voleo da imam restoran u kome se pamti osećaj, a ne samo jelo, u kome će sve da bude iskreno i jasno u svom izrazu, i zasnovano na domaćoj hrani. Ali, restoran nije nešto što se radi impulsivno. To je ozbiljna odluka i velika odgovornost. Desiće se kada dođe vreme za to – zaključuje Miloš Novakov, mladi trofejni kuvar.
