Klimatske promene od Nemačke prave vinsku velesilu!

Sve brže i radikalnije klimatske promene su verovatno najveći izazov za vinare u ovom veku. U nekim zemljama, doduše, ovo će, po svemu sudeći, biti vrlo prijatan izazov koji podrazumeva adaptaciju na mnogo povoljnije uslove za pravljenje vina. Jedna od ovih zemalja je Nemačka, čiji vinari tvrde da je godina za nama, veoma topla i sa sušnim prolećem i letom, donela vina koja će se dugo pamtiti. Njujork Tajms je u razgovorima sa bitnim igračima na nemačkoj vinskoj sceni utvrdio da su oni itekako svesni aktuelnih promena i njihovih posledica.

Vinar Roman Nevodničanski, vlasnik mozelske vinarije Van Volxem, kaže da je 2018. bila istorijska godina:

- Nije bila samo dobra. Bila je grandiozna - rekao je Nevodničanski i dodao da su prošle godine porasli i prinos i kvalitet zrna.

- Nisam siguran da ćemo skoro ponovo videti ovakvu godinu, ali se svakako nadam - rekao je.

Vinar i vinski pisac Dirk Virc kaže da je prošlogodišnji uspeh berbe u velikoj meri zasluga klimatskih promena i da postoji trend sve lakšeg rada sa vinovom lozom u hladnijim regijama Evrope:

- Mi ćemo puno profitirati od klimatskih promena. Znam da je to grozno reći, ali je istina. Ovde smo nekada imali problem sa zrenjem čak i kada su bele sorte u pitanju. Danas jednostavno više nemamo probleme sa sazrevanjem ploda - ističe Virc i dodaje i da se nova situacija reflektuje i u izboru sorti. Nemački vinogradari danas sade i kaberne sovinjon i sira, sorte koje zahtevaju mnogo više toplote i sunca nego što je Nemačka mogla da ponudi pre samo tri decenije.

Pored boljih uslova za gajenje vinove loze u postojećim vinogradima, Nemci će moći i da prave vinograde na lokacijama na kojima je to do skora bilo nemoguće. Stručnjaci sa Potsdamskog instituta za izučavanje klime u svojoj studiji prosečnih letnjih temperatura tvrde da će do 2040. godine veći deo Nemačke biti podesan za uzgoj vinove loze. O ovome svedoče i vinarije koje niču oko Berlina, a vinova loza se već devet godina gaji i na ostrvu Silt, na nemačkoj severnoj granici sa Danskom.

- Kada je vino u pitanju, ovde imamo situaciju u kojoj su promene zaista pozitivne - kaže Manfred Stok sa Potsdamskog instituta.

- Severna granica se pomakla - zaključio je.

Nisu, ipak, svi oduševljeni ovim promenama. Roman Nevodničanski kaže da će najveći gubitnici biti proizvođači lakih, svežih vina koja zahtevaju malo oštriju klimu. No, šira slika je jasna: Nemačka će tokom samo jedne generacije postati zemlja sa ogromnim vinskim potencijalom. Da li će nemački vinari iskoristiti klimatske promene da postanu vinska sila, zavisi od njihovog znanja i moći prilagođavanja.