22.06.2020.
Kopola: Celu porodicu stavio sam na etikete vina!
Čuveni vinar i sineasta u opširnom intervjuu za Forbes otkrio je korene svoje ljubavi prema plemenitom piću
- Šta ti uopšte znaš o pravljenju vina? - supruga Elenor upitala je Frensisa Forda Kopolu.
- Ništa, kao što ne znam ni o pravljenju filmova, pa me to nije sprečilo da ih snimam - rekao je slavni vinar supruzi, i tako je, pre 45 godina, nastala jedna od najčuvenijih i najuspešnijih vinarija u Americi, kupljena novcem zarađenim nakon ogromnog uspeha filma Kum.
Ova anegdota samo je jedna od mnogih koju je Frensis Ford Kopola, jedan od najpoznatijih režisera na planeti i ništa manje uspešan proizvođač široke palete vrhunskih kalifornijskih vina, ispričao u opširnom intervjuu za Forbes. Vinar i sineasta je intervju dao pod krajnje neuobičajenim okolnostima, u svojoj porodičnoj kući u dolini Napa, u kojoj se usled pandemije virusa korona okupila cela porodica.
- Sva moja deca su tu, sa svojom decom, kao i dalji rođaci sa svojim klincima. Ima nas ovde oko 25. Veoma smo svesni da mnoge porodice u ovim trenucima žive u daleko neudobnijim okolnostima, i osećamo veliku zahvalnost na tome što smo svi zajedno u ovako lepom okruženju - govori Kopola koji kaže da se ne brine preterano za budućnost svoje vinarije i poručuje da će u njoj uvek biti mesta za vredne vinogradare:
- Grožđe zahteva stalnu negu, a kuća Francis Coppola Wines ima dugoročne ugovore sa vinogradarskim porodicama koje rade za nas. U Kaliforniji je uvek postojalo uzajamno poštovanje radnika i vinara. Za mene bi bilo nezamislivo da se ne pobrinem za te ljude - govori Kopola.
Iako su se pisac i vinar dotakli i aktuelnih tema, intervju je, ipak, u većoj meri zasnovan na razgovoru o Kopolinom intimnom doživljaju vina, pa i njegovim sećanjima na formativne godine života.
- Kao Italoamerikanac, priznajem da nikada nisam tokom svog odrastanja video večeru uz koje se nije pilo vino. Slušao sam od starijih rođaka neverovatne priče iz doba prohibicije, kada je vlada dozvolila porodicama u kojima se tradicionalno pilo vino da prave dva bureta vina godišnje za svoje lične potrebe. Moj deda imao je sedam sinova i očekivao je da će mu oni pomagati u pravljenju porodičnog vina, ali oni su bili zainteresovaniji za to da kradu grožđe kako bi mogli da ga pojedu: grožđe je bilo veliki luksuz, a oni su bili siromašni. Spuštali su, niz uže, najmlađeg brata u podrum, kako bi ukrao grožđe, i jednom je upao u bure sa grozdovima jer su starija braća, bežeći od oca, pustila uže. Uživali smo u tim pričama kao klinci - prisetio se Kopola, dodavši da je tek mnogo kasnije osetio potrebu za ulaskom u vinskim posao, tek nakon uspeha filma Kum koji mu je doneo globalnu slavu i mnogo novca.
Kasnije je našao način da se zahvali svojoj porodici na tome što ga je podržavala u svemu što je radio. Mnoga vina vinarije Kopola nazvana su po ženama iz života čuvenog sineaste.
- Kada su se pojavila prva vina sa našim imenom, moja majka je rekla: "Kopola ovaj, Kopola onaj...Ne zaboravi da si ti takođe i deo porodice Penino". Kako bih je usrećio, stvorio sam vino Edizione Pennino, luksuzni zinfandel posvećen majčinoj strani porodice. Od tada sam počeo da imenima vina slavim različite članove porodice. Kada je ćerka Sofija imala devet godina, napravio sam penušavac njoj u čast i rekao joj da ćemo to vino služiti na njenom venčanju. Jedno vino posvetio sam supruzi Elenor. Na kraju sam shvatio da sam pretvorio sve svoje rođake u vinske etikete. Ali sva ta vina su izvrsna i njima izražavam ljubav i poštovanje prema svojoj porodici.
Kopola kaže da nije pravio filmove da bi stvarao vinariju, niti da pravi vina da bi finansirao svoje druge poslove: za njega su svi biznisi u koje je uključen proizvod iste gladi za savršenstvom.
- U mladosti sam bio veoma siromašam i brzo sam shvatio da, ako želim da imam nezavisnost u pravljenju filmova, moraću da ih sam finansiram. No, gubio sam novac u svemu čega sam se latio, i u jednom trenutku sam odlučio da se više ne brinem oko toga i da radim samo stvari koje volim. Ispostavilo se da najviše volim da pričam priče, pišem, objavljujem i putujem, pa je logično da sam se našao u filmskom poslu, izdavanju časopisa, hotelskom, restoranskom i vinskom biznisu. Sve su to oblasti u kojima su autentičnost, kvalitet i zadovoljstvo najvažniji kriterijumi, koji me vode u svemu što radim.
Na pitanje da li misli da su vina iz vinarije Kopola bliža italijanskoj nego kalifornijskoj vinskoj tradiciji, čuveni režiser i vinar odgovara:
- Naša vina sa karakteristikama nalik na toskanska svakako se uklapaju u tu tvrdnju, kao i ona koja podsećaju na vina iz Salenta, sa Sicilije, iz oblasti Veneto...Kalifornija je velika, i ima zone koje podsećaju na različite delove sveta. A vina uvek prate teroar - govori veliki vinar i filmadžija koji je u obe oblasti uneo inovatorsku strast i ogromno poštovanje prema svojim korenima.
- Ništa, kao što ne znam ni o pravljenju filmova, pa me to nije sprečilo da ih snimam - rekao je slavni vinar supruzi, i tako je, pre 45 godina, nastala jedna od najčuvenijih i najuspešnijih vinarija u Americi, kupljena novcem zarađenim nakon ogromnog uspeha filma Kum.
Ova anegdota samo je jedna od mnogih koju je Frensis Ford Kopola, jedan od najpoznatijih režisera na planeti i ništa manje uspešan proizvođač široke palete vrhunskih kalifornijskih vina, ispričao u opširnom intervjuu za Forbes. Vinar i sineasta je intervju dao pod krajnje neuobičajenim okolnostima, u svojoj porodičnoj kući u dolini Napa, u kojoj se usled pandemije virusa korona okupila cela porodica.
- Sva moja deca su tu, sa svojom decom, kao i dalji rođaci sa svojim klincima. Ima nas ovde oko 25. Veoma smo svesni da mnoge porodice u ovim trenucima žive u daleko neudobnijim okolnostima, i osećamo veliku zahvalnost na tome što smo svi zajedno u ovako lepom okruženju - govori Kopola koji kaže da se ne brine preterano za budućnost svoje vinarije i poručuje da će u njoj uvek biti mesta za vredne vinogradare:
- Grožđe zahteva stalnu negu, a kuća Francis Coppola Wines ima dugoročne ugovore sa vinogradarskim porodicama koje rade za nas. U Kaliforniji je uvek postojalo uzajamno poštovanje radnika i vinara. Za mene bi bilo nezamislivo da se ne pobrinem za te ljude - govori Kopola.
Iako su se pisac i vinar dotakli i aktuelnih tema, intervju je, ipak, u većoj meri zasnovan na razgovoru o Kopolinom intimnom doživljaju vina, pa i njegovim sećanjima na formativne godine života.
- Kao Italoamerikanac, priznajem da nikada nisam tokom svog odrastanja video večeru uz koje se nije pilo vino. Slušao sam od starijih rođaka neverovatne priče iz doba prohibicije, kada je vlada dozvolila porodicama u kojima se tradicionalno pilo vino da prave dva bureta vina godišnje za svoje lične potrebe. Moj deda imao je sedam sinova i očekivao je da će mu oni pomagati u pravljenju porodičnog vina, ali oni su bili zainteresovaniji za to da kradu grožđe kako bi mogli da ga pojedu: grožđe je bilo veliki luksuz, a oni su bili siromašni. Spuštali su, niz uže, najmlađeg brata u podrum, kako bi ukrao grožđe, i jednom je upao u bure sa grozdovima jer su starija braća, bežeći od oca, pustila uže. Uživali smo u tim pričama kao klinci - prisetio se Kopola, dodavši da je tek mnogo kasnije osetio potrebu za ulaskom u vinskim posao, tek nakon uspeha filma Kum koji mu je doneo globalnu slavu i mnogo novca.
Kasnije je našao način da se zahvali svojoj porodici na tome što ga je podržavala u svemu što je radio. Mnoga vina vinarije Kopola nazvana su po ženama iz života čuvenog sineaste.
- Kada su se pojavila prva vina sa našim imenom, moja majka je rekla: "Kopola ovaj, Kopola onaj...Ne zaboravi da si ti takođe i deo porodice Penino". Kako bih je usrećio, stvorio sam vino Edizione Pennino, luksuzni zinfandel posvećen majčinoj strani porodice. Od tada sam počeo da imenima vina slavim različite članove porodice. Kada je ćerka Sofija imala devet godina, napravio sam penušavac njoj u čast i rekao joj da ćemo to vino služiti na njenom venčanju. Jedno vino posvetio sam supruzi Elenor. Na kraju sam shvatio da sam pretvorio sve svoje rođake u vinske etikete. Ali sva ta vina su izvrsna i njima izražavam ljubav i poštovanje prema svojoj porodici.
Kopola kaže da nije pravio filmove da bi stvarao vinariju, niti da pravi vina da bi finansirao svoje druge poslove: za njega su svi biznisi u koje je uključen proizvod iste gladi za savršenstvom.
- U mladosti sam bio veoma siromašam i brzo sam shvatio da, ako želim da imam nezavisnost u pravljenju filmova, moraću da ih sam finansiram. No, gubio sam novac u svemu čega sam se latio, i u jednom trenutku sam odlučio da se više ne brinem oko toga i da radim samo stvari koje volim. Ispostavilo se da najviše volim da pričam priče, pišem, objavljujem i putujem, pa je logično da sam se našao u filmskom poslu, izdavanju časopisa, hotelskom, restoranskom i vinskom biznisu. Sve su to oblasti u kojima su autentičnost, kvalitet i zadovoljstvo najvažniji kriterijumi, koji me vode u svemu što radim.
Na pitanje da li misli da su vina iz vinarije Kopola bliža italijanskoj nego kalifornijskoj vinskoj tradiciji, čuveni režiser i vinar odgovara:
- Naša vina sa karakteristikama nalik na toskanska svakako se uklapaju u tu tvrdnju, kao i ona koja podsećaju na vina iz Salenta, sa Sicilije, iz oblasti Veneto...Kalifornija je velika, i ima zone koje podsećaju na različite delove sveta. A vina uvek prate teroar - govori veliki vinar i filmadžija koji je u obe oblasti uneo inovatorsku strast i ogromno poštovanje prema svojim korenima.
Povezani unosi
