25.03.2021.
NASLEĐE BOGA DIONISA
Vinski vodič kroz Srbiju (4): Knjaževački rejon
Svakog petka, Savez vinara i vinogradara Srbije i magazin Vino & Fino predstaviće po jedan vinorodni rejon Srbije. Danas pričamo priču o knjaževačkom rejonu.
Pre tačno četrdeset godina, na arheološkom lokalitetu Timakum Minus, smeštenom kod sela Ravna nedaleko od Knjaževca, pronađena je malena glava boga Dionisa napravljena od terakote. Lice boga vina i bujanja prirode ukrašava venac od vinove loze, jasno govoreći o tome da se i u ovom važnom privrednom centru Rimskog carstva uživalo u vinu, o čemu svedoče i drugi tragovi antičke materijalne kulture. Dakle, Knjaževački rejon je kraj sa dva milenijuma vinske istorije.
Knjaževački rejon sa svih strana okružuju planine smeštene na prostoru gornjeg toka Timoka. Deli Jovan, Crni Vrh, Malinik, Rtanj, Tresibaba i divlja Tupižnica gledaju ka ovom kraju, čineći ga ponešto izolovanim od ostatka istočne Srbije, ali i ublažavajući vetrove koji se probijaju do ovog kraja sklonog ranim snegovima. U Knjaževačkom rejonu se u četiri vinogorja - borskom, boljevačkom, zaječarskom i potrkanjskom - sa uspehom gaje rajnski rizling, kaberne sovinjon, grašac (italijanski rizling), šardone, pino noar, sovinjon blan, merlo, vranac i muskat hamburg.
Istorija knjaževačnog vinskog rejona umnogome je vezana za poljoprivredni kombinat Džervin, bogate i zanimljive istorije. Vinogradar Bogdan Aranđelović, vlasnik 4.5 hektara vinograda, poslao je 1922. sina Radula da se školuje u vinarskoj školi u Bukovu kraj Negotina. Radul je uspešno završio školu i vratio se kući sa planom da osnuje vinogradarsko-voćarsku zadrugu i objedine kapacitete rodnog kraja.
Nakon što su njegov otac i drugi ugledni domaćini uložili početni kapital, uz podršku malih akcionara, zadruga je osnovana 1927. godine, a od nje je 1960. godine, spajanjem sa poljoprivrednim dobrom Timok, nastao Zadružni podrum Džervin. Gigant je pred kraj XX i početkom XXI veka preživeo cunami tranzicije, a danas uspešno živi svoj novi život. U vinskom svetu ambasador knjaževačkog kraja je i vinska kuća Jović, koja u svom sortimentu, zajedno sa drugim sortama, ima i vranac kome je knjaževački rejon istočna granica prostiranja na Balkanu.
Knjaževački rejon odlikuju izvanredna lepota prirode, tragovi antičke kulture, savršena hrana... Sve ovo, uz veliki potencijal za dalji razvoj vinogradarstva, čine ga vinskom regijom koja će tek dati sve od sebe na domaćem i međunarodnom tržištu.TIPIČNA VINA KNJAŽEVAČKOG REJONA
Pre tačno četrdeset godina, na arheološkom lokalitetu Timakum Minus, smeštenom kod sela Ravna nedaleko od Knjaževca, pronađena je malena glava boga Dionisa napravljena od terakote. Lice boga vina i bujanja prirode ukrašava venac od vinove loze, jasno govoreći o tome da se i u ovom važnom privrednom centru Rimskog carstva uživalo u vinu, o čemu svedoče i drugi tragovi antičke materijalne kulture. Dakle, Knjaževački rejon je kraj sa dva milenijuma vinske istorije.
Knjaževački rejon sa svih strana okružuju planine smeštene na prostoru gornjeg toka Timoka. Deli Jovan, Crni Vrh, Malinik, Rtanj, Tresibaba i divlja Tupižnica gledaju ka ovom kraju, čineći ga ponešto izolovanim od ostatka istočne Srbije, ali i ublažavajući vetrove koji se probijaju do ovog kraja sklonog ranim snegovima. U Knjaževačkom rejonu se u četiri vinogorja - borskom, boljevačkom, zaječarskom i potrkanjskom - sa uspehom gaje rajnski rizling, kaberne sovinjon, grašac (italijanski rizling), šardone, pino noar, sovinjon blan, merlo, vranac i muskat hamburg.
Istorija knjaževačnog vinskog rejona umnogome je vezana za poljoprivredni kombinat Džervin, bogate i zanimljive istorije. Vinogradar Bogdan Aranđelović, vlasnik 4.5 hektara vinograda, poslao je 1922. sina Radula da se školuje u vinarskoj školi u Bukovu kraj Negotina. Radul je uspešno završio školu i vratio se kući sa planom da osnuje vinogradarsko-voćarsku zadrugu i objedine kapacitete rodnog kraja.
Nakon što su njegov otac i drugi ugledni domaćini uložili početni kapital, uz podršku malih akcionara, zadruga je osnovana 1927. godine, a od nje je 1960. godine, spajanjem sa poljoprivrednim dobrom Timok, nastao Zadružni podrum Džervin. Gigant je pred kraj XX i početkom XXI veka preživeo cunami tranzicije, a danas uspešno živi svoj novi život. U vinskom svetu ambasador knjaževačkog kraja je i vinska kuća Jović, koja u svom sortimentu, zajedno sa drugim sortama, ima i vranac kome je knjaževački rejon istočna granica prostiranja na Balkanu.
Knjaževački rejon odlikuju izvanredna lepota prirode, tragovi antičke kulture, savršena hrana... Sve ovo, uz veliki potencijal za dalji razvoj vinogradarstva, čine ga vinskom regijom koja će tek dati sve od sebe na domaćem i međunarodnom tržištu.
TIPIČNA VINA KNJAŽEVAČKOG REJONA
POTRKANJSKI VRANAC 2016
Autentični vranac izvanredne svežine, sa snažnim pečatom teroara sa kog potiče, perjanica je knjaževačke vinarije Jović. Izraženo voćnog karatera, sa puno višnjastih i začinskih nota, pun ali vibrantan, finih tanina i očaravajuće voćne završnice.SCHLOSSBERG MERLOT 2017
Premijum merlo vinarije Džervin dokaz je da se ova vinarija vratila na staze stare slave. Prijatnog mirisa šumskog voća, dopunjenog notama hrasta, slatkih začina, dima i kakaoa, umerene punoće, svež i elegantan.
Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Povezani unosi
