31.07.2020.
Nazire se pobeda u dugom ratu protiv filoksere
Tim naučnika dekodirao je genetski zapis parazita koji je gotovo uništio vinovu lozu u Evropi i definitivno potvrdio njegovo poreklo
Postoji mogućnost da je konačno došao kraj najvećoj noćnoj mori vinogradara još od XIX veka - filokseri! U stručnom časopisu BMC Biology objavljen je izuzetno važan rad u kome se otkriva da je mapiran genetski kod parazita koji je gotovo u potpunosti uništio evropske vinograde u devetnaestom veku, i od tada ostao pretnja vinovoj lozi koja nikada nije do kraja savladana.
Kako prenosi Wine Searcher, naučnici Migel Barbera i David Martinez sa Instituta za biologiju integrativnih sistema u Valensiji napisali su rad koji otvara put za promenu načina na koji se vinogradari bore protiv ove napasti - pre svega, pružajući perspektivu da se jednog dana prestane sa skupim kalemljenjem na američke podloge i pređe na rad sa vinovom lozom koja je u potpunosti otporna na filokseru i na njeno direktno vegetativno razmnožavanje u samom vinogradu.
- Ovom promenom uštedelo bi se mnogo novca i napora - kaže za Wine Searcher Pol Nebiti, stručnjak za simbiozu bilja i insekata sa Univerziteta Riversajd.
Pionirski rad potvrdio je tezu da je filoksera poreklom iz Severne Amerike, najverovatnije iz gornjeg toka reke Misisipi, i da je živela u simbiozi sa američkom samoniklom vrstom loze Vitis riparia. Studija je omogućila da se rekonstruiše tok biološke invazije koja je u devetnaestom veku umalo ostavila Evropu bez plemenite biljke.
U sekvenciranju genoma učestvovao je konzorcijum od više od 70 stručnjaka iz osam zemalja, a koji je formiran 2011. godine pod pokroviteljstvom Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredu.
Rad je pre svega fokusiran na istraživanje gena povezanih sa cirkadijalnim ritmom (ritmom dnevnih i noćnih funkcija živih bića) i razmnožavanjem filoksere. Tokom istraživanja otkrivena je ogromna porodica gena - više od 2700 gena - koji predstavljaju oko 10 procenata ukupnog genetskog zapisa filoksere. Ovi geni su, pretpostavljaju naučnici, veoma bitni za interakciju vinove loze i filoksere, i učestvuju u deaktiviranju odbrambenih mehanizama biljke. Na tlu na kome je filoksera nastala, između loze i parazita postojala je relativno miroljubiva koegzistencija, dok evropska vinova loza nije posedovala odbrambeni sistem koji bi sprečio odumiranje gotovo cele vrste na veoma širokom području.
Kako prenosi Wine Searcher, naučnici Migel Barbera i David Martinez sa Instituta za biologiju integrativnih sistema u Valensiji napisali su rad koji otvara put za promenu načina na koji se vinogradari bore protiv ove napasti - pre svega, pružajući perspektivu da se jednog dana prestane sa skupim kalemljenjem na američke podloge i pređe na rad sa vinovom lozom koja je u potpunosti otporna na filokseru i na njeno direktno vegetativno razmnožavanje u samom vinogradu.
- Ovom promenom uštedelo bi se mnogo novca i napora - kaže za Wine Searcher Pol Nebiti, stručnjak za simbiozu bilja i insekata sa Univerziteta Riversajd.
Pionirski rad potvrdio je tezu da je filoksera poreklom iz Severne Amerike, najverovatnije iz gornjeg toka reke Misisipi, i da je živela u simbiozi sa američkom samoniklom vrstom loze Vitis riparia. Studija je omogućila da se rekonstruiše tok biološke invazije koja je u devetnaestom veku umalo ostavila Evropu bez plemenite biljke.
U sekvenciranju genoma učestvovao je konzorcijum od više od 70 stručnjaka iz osam zemalja, a koji je formiran 2011. godine pod pokroviteljstvom Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredu.
Rad je pre svega fokusiran na istraživanje gena povezanih sa cirkadijalnim ritmom (ritmom dnevnih i noćnih funkcija živih bića) i razmnožavanjem filoksere. Tokom istraživanja otkrivena je ogromna porodica gena - više od 2700 gena - koji predstavljaju oko 10 procenata ukupnog genetskog zapisa filoksere. Ovi geni su, pretpostavljaju naučnici, veoma bitni za interakciju vinove loze i filoksere, i učestvuju u deaktiviranju odbrambenih mehanizama biljke. Na tlu na kome je filoksera nastala, između loze i parazita postojala je relativno miroljubiva koegzistencija, dok evropska vinova loza nije posedovala odbrambeni sistem koji bi sprečio odumiranje gotovo cele vrste na veoma širokom području.
Filoksera (Daktulospharia vitifoliae, ili Phylloxera vastatrix) prvi put je opisana 1854. godine, a prva velika najezda u Evropi pogodila je francuske vinograde 1863. godine. Smatra se da su filokseru iz Amerike doneli trgovci koji su donosili robu sa američkog kontinenta. Do 1889. godine filoksera je napravila ogromnu štetu, uništivši samo u Bordou više od 70 procenata vinograda.
