11.01.2022.
NEMA TRPEZE BEZ SRPSKE RAKIJE I SLOVENAČKOG VINA
Intervju: Primož Dolničar
Zima je godišnje doba kada ljudi uživaju u plodovima prirode brižljivo gajenim tokom toplijeg dela godine. Ko je potekao sa Balkana, za njega je zimnica jedna od najsnažnijih asocijacija na ovo doba godine. A u 2021. godini pomoć u spremanu zimnice stigla je i sa malih ekrana, i to u vidu kulinarske emisije Primož Dolničar: Blago iz tegle. emitovane na kanalu 24Kitchen. Čuveni slovenački kuvar i jedno od regionalnih TV lica najpoznatijeg kablovskog kanala posvećenog gurmanlucima, Primož Dolničar otkriva nam u njoj sve tajne i trikove tradicionalne balkanske, ali i evropske zimnice. Nas je zanimalo kako je jedan student filozofije, zaljubljen u putovanja i stolariju, otkrio strast prema kuvanju i pronašao svoj put do televizije.
- To jeste zanimljivo, ali to nije sve. Upravo sam u procesu kupovine kuće sa imanjem, na kom ću gajiti koze i saditi svoje povrće i voće. Prethodni period i pandemija koronavirusa primorala nas je sve na neke radikalne promene u životu. Situacija je neizvesna i shvatio sam da je to za mene dobar potez. Kad imaš svoje nemaš o čemu da brineš – poručuje Primož na početku razgovora za magazin Vino & fino.
Uz sva svoja zanimanja Dolničar je bio, a i ostao, pozorišni plesač, fotograf, režiser, pa i scenarista. Upravo sva ta njegova zanimanja su ga i uvela u svet televizije.
- Pre petnaestak godina snimio sam prvu emisiju o kuvanju. Može se reći da sam tada više bio sve ovo ostalo, a najmanje kuvar. U kuvanju sam se usavršavao sa svakom novom epizodom i uz svaki novi šou koji smo snimali. Ali sve je poteklo iz kuhinje koju sam sam napravio, budući da se bavim stolarijom, kao što sam samostalno radio i na scenariju i režiji te prve emisije koja mi je bila preporuka za ozbiljne televizije. Ostalo je istorija.
Kako je došlo do saradnje sa kanalom 24Kitchen?
- Nije bilo mnogo komplikovano. Poslao sam im snimljeni materijal i on se uklopio u njihov koncept. Tada sam mislio da sam prvi iz Slovenije koji je uradio tako nešto, ali sam uskoro otkrio da ih je bilo mnogo pre mene. Ali sam bio jedini koji je uspeo u tome da bude izabran. Jednostavno, tip emisije koji smo zamislili odgovarao je njihovoj ideji i tako je sve počelo.
Pred gledaoce ste doneli priču o zimnici. Kako ste došli na ideju za ovakav kulinarski šou?
- Pre svega, balkanska kuhinja nezamisliva je bez zimnice. Uz nju se u zemljama bivše Jugoslavije odrasta i deo je naše tradicije. Međutim, nije samo Balkan poznat po zimnici. Nemci, takođe, imaju ovaj običaj, pa smo se bavili i nekim njihovim zanimljivim receptima. Pravo je majstorstvo umeti sačuvati plodove leta i tokom zime uživati u njima.
Kao što ste rekli, zimnica je deo naše tradicije. Da li ste se i u odabiru recepata koje ste koristili u emisiji služili tom tradicijom? U čemu ste našli inspiraciju?
- Naravno, u receptima onih koji su u tome najbolji. A to su uvek naše majke i bake. Mama je svojevremeno dobila veliki broj recepata iz jedne velike prehrambene fabrike koja je bila poznata po proizvodnji zimnice. Upravo ti recepti, uz još neke zanimljive ideje koje sam pokupio na mojim putovanjima, kao i gledajući razne TV emisije poslužili su mi i u odabiru namirnica koje sam odlučio da u ovom serijalu stavim u teglu. Zimnica je mnogo više od hrane. Za mene to je tradicija, simbol zajedništva i porodice. I mnogo govori o kulturi naroda iz koje potiče. To je i naša spona sa detinjstvom. Nemoguće je ne setiti se kiselih krastavaca. To je svakom detetu omiljena poslastica iz tegle.
Priprema koje zimnice vam je bila najveći izazov, a koja vam je pričinila najveće zadovoljstvo?
- Definitivno, najteži za pripremu bio je prebranac. Kišeljenje pasulja je zaista zahtevan posao, najviše zbog opasnosti od botulizma. A najviše sam uživao u kišeljenju lista vinove loze. Oni se kasnije koriste za pravljenje sarmica, to je veoma popularno u Turskoj i orijentalnim zemljama.
Nemoguće je biti kuvar, a da niste ljubitelj hrane. Videli smo da ste veliki ljubitelj đakonija sa ovih prostora, ali postoji li neka strana kuhinja u kojoj posebno uživate?
- Azijska, latinoamerička, italijanska… sve su to popularne kuhinje. Međutim, ja najviše volim suši. Imam prijatelja koji mi je otkrio ovu hranu, i uz kog sam i sam naučio da pravim ovu vrstu specijaliteta, tako da sada često i suši pravim i u svojoj kuhinji. Za mene je to prava rapsodija ukusa.
Hrana ne ide bez pića. Volite li vina i koja vam trenutno najviše prijaju?
- Kako da ne. Slovenija je poznata po dobrim vinima. Imamo mnogo poznatih i kvalitetnih vina i podruma, tako da zaista nije teško uživati u lepom vinu. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da sam ranije uvek voleo crvena vina. Nisam ni razmišljao o drugima. Dobar kaberne uvek je bio moj izbor. Međutim, kako sam stariji, sve češće moj su izbor baš bela, lagana i pitka vina, poput malvazije. Ona mi sve više prijaju, a zašto je to tako – ni sam ne znam.
Vina idu uz i posle jela, a volite li da popijete i neki aperitiv pre ukusnog obroka?
- Naravno, nema ručka bez srpske rakije. Slovenci prave dobra vina, a Srbi najbolju rakiju. O tome nema govora. Evo, baš sad kod sebe imam srpsku Manastirku viljamovku, a volim i sve druge rakija. Šljiva je uvek savršen izbor, a nedavno su me prijatelji iznenadili i jednom koju sam oduvek želeo da probam. Jako ju je teško naći, međutim, oni su uspeli. Reč je o rakija od divlje kruške, takozvana tepka, koja je sjajna i prava je retkost.
- To jeste zanimljivo, ali to nije sve. Upravo sam u procesu kupovine kuće sa imanjem, na kom ću gajiti koze i saditi svoje povrće i voće. Prethodni period i pandemija koronavirusa primorala nas je sve na neke radikalne promene u životu. Situacija je neizvesna i shvatio sam da je to za mene dobar potez. Kad imaš svoje nemaš o čemu da brineš – poručuje Primož na početku razgovora za magazin Vino & fino.
Uz sva svoja zanimanja Dolničar je bio, a i ostao, pozorišni plesač, fotograf, režiser, pa i scenarista. Upravo sva ta njegova zanimanja su ga i uvela u svet televizije.
- Pre petnaestak godina snimio sam prvu emisiju o kuvanju. Može se reći da sam tada više bio sve ovo ostalo, a najmanje kuvar. U kuvanju sam se usavršavao sa svakom novom epizodom i uz svaki novi šou koji smo snimali. Ali sve je poteklo iz kuhinje koju sam sam napravio, budući da se bavim stolarijom, kao što sam samostalno radio i na scenariju i režiji te prve emisije koja mi je bila preporuka za ozbiljne televizije. Ostalo je istorija.
Kako je došlo do saradnje sa kanalom 24Kitchen?
- Nije bilo mnogo komplikovano. Poslao sam im snimljeni materijal i on se uklopio u njihov koncept. Tada sam mislio da sam prvi iz Slovenije koji je uradio tako nešto, ali sam uskoro otkrio da ih je bilo mnogo pre mene. Ali sam bio jedini koji je uspeo u tome da bude izabran. Jednostavno, tip emisije koji smo zamislili odgovarao je njihovoj ideji i tako je sve počelo.
Pred gledaoce ste doneli priču o zimnici. Kako ste došli na ideju za ovakav kulinarski šou?
- Pre svega, balkanska kuhinja nezamisliva je bez zimnice. Uz nju se u zemljama bivše Jugoslavije odrasta i deo je naše tradicije. Međutim, nije samo Balkan poznat po zimnici. Nemci, takođe, imaju ovaj običaj, pa smo se bavili i nekim njihovim zanimljivim receptima. Pravo je majstorstvo umeti sačuvati plodove leta i tokom zime uživati u njima.
Kao što ste rekli, zimnica je deo naše tradicije. Da li ste se i u odabiru recepata koje ste koristili u emisiji služili tom tradicijom? U čemu ste našli inspiraciju?
- Naravno, u receptima onih koji su u tome najbolji. A to su uvek naše majke i bake. Mama je svojevremeno dobila veliki broj recepata iz jedne velike prehrambene fabrike koja je bila poznata po proizvodnji zimnice. Upravo ti recepti, uz još neke zanimljive ideje koje sam pokupio na mojim putovanjima, kao i gledajući razne TV emisije poslužili su mi i u odabiru namirnica koje sam odlučio da u ovom serijalu stavim u teglu. Zimnica je mnogo više od hrane. Za mene to je tradicija, simbol zajedništva i porodice. I mnogo govori o kulturi naroda iz koje potiče. To je i naša spona sa detinjstvom. Nemoguće je ne setiti se kiselih krastavaca. To je svakom detetu omiljena poslastica iz tegle.
Priprema koje zimnice vam je bila najveći izazov, a koja vam je pričinila najveće zadovoljstvo?
- Definitivno, najteži za pripremu bio je prebranac. Kišeljenje pasulja je zaista zahtevan posao, najviše zbog opasnosti od botulizma. A najviše sam uživao u kišeljenju lista vinove loze. Oni se kasnije koriste za pravljenje sarmica, to je veoma popularno u Turskoj i orijentalnim zemljama.
Nemoguće je biti kuvar, a da niste ljubitelj hrane. Videli smo da ste veliki ljubitelj đakonija sa ovih prostora, ali postoji li neka strana kuhinja u kojoj posebno uživate?
- Azijska, latinoamerička, italijanska… sve su to popularne kuhinje. Međutim, ja najviše volim suši. Imam prijatelja koji mi je otkrio ovu hranu, i uz kog sam i sam naučio da pravim ovu vrstu specijaliteta, tako da sada često i suši pravim i u svojoj kuhinji. Za mene je to prava rapsodija ukusa.
Hrana ne ide bez pića. Volite li vina i koja vam trenutno najviše prijaju?
- Kako da ne. Slovenija je poznata po dobrim vinima. Imamo mnogo poznatih i kvalitetnih vina i podruma, tako da zaista nije teško uživati u lepom vinu. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da sam ranije uvek voleo crvena vina. Nisam ni razmišljao o drugima. Dobar kaberne uvek je bio moj izbor. Međutim, kako sam stariji, sve češće moj su izbor baš bela, lagana i pitka vina, poput malvazije. Ona mi sve više prijaju, a zašto je to tako – ni sam ne znam.
Vina idu uz i posle jela, a volite li da popijete i neki aperitiv pre ukusnog obroka?
- Naravno, nema ručka bez srpske rakije. Slovenci prave dobra vina, a Srbi najbolju rakiju. O tome nema govora. Evo, baš sad kod sebe imam srpsku Manastirku viljamovku, a volim i sve druge rakija. Šljiva je uvek savršen izbor, a nedavno su me prijatelji iznenadili i jednom koju sam oduvek želeo da probam. Jako ju je teško naći, međutim, oni su uspeli. Reč je o rakija od divlje kruške, takozvana tepka, koja je sjajna i prava je retkost.
