PORTUGIZER - MLADO VINO SAZRELO ZA VELIKA DELA

Zaustavite Dunav i skazaljke stare, najbolji portugizer je 2016. napravljen u Srbiji, tačnije, u staroj Vinariji Kiš u Sremskim Karlovcima! I ne, ne radi se ni o kakvom subjektivnom mišljenju i lokalpatriotskom zanosu i ponosu, nego nam je za ovo stigla zvanična potvrda sa Portugieser du Monde, najprestižnijeg takmičenja portugizera na svetu, koje se svake godine održava u mađarskom gradu Pečuju. Petnaest strogih sudija je ocenjivalo stotinu i jedno vino napravljeno od sorte portugizer, pristiglo iz zemalja sa zavidnom tradicijom vinifikacije portugizera, poput Austrije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Hrvatske... kao i nekoliko zanimljivih novajlija iz zemalja Novog sveta. Među njima su se našla i sva četiri portugizera iz Srbije (dva iz Srema i po jedan iz Banata i Bačke) i od ta četiri su se čak tri okitila zlatnom medaljom, a portugizer Vinarije Kiš ih je sve nadvisio i proglašen je za šampiona među mladim vinima i apsolutnog šampiona takmičenja za berbu 2016.

Tim povodom, Vinarija Kiš je upriličila prijatnu degustaciju svog šampionskog vina za vinske znalce i novinare, kako bi nas upoznala sa ovom, nažalost, pomalo zaboravljenom i nepravedno zapostavljenom sortom koja je nekada davno davala omiljeno vino u Vojvodini - portugizer za koji su neke mlađe generacije čule samo u nekim Balaševićevim pesmama, poput one u kojoj uz njega „gutljaji sami klize“...

Mirjana Maksimović iz udruženja Žene i vino i predsednik Udruženja somelijera Vojvodine Igor Luković su se lako složili da je portugizer jedna od starih, autentičnih sorti koje treba da sačuvamo, otrgnemo od zaborava i iznova promovišemo kao nešto što itekako može biti značajan autohtoni brend Vojvodine i fruškogorskog vinogorja. Pritom je Luković spremno demistifikovao staru zabludu koja neminovno crpi korene iz imena - da je portugizer u 18. veku donet iz Portugala, napominjući da najnovija DNK istraživanja nedvosmisleno upućuju na to da poreklo vodi iz centralne Evrope, sa područja donje Austrije i Slovenije, odakle se proširio diljem Austrougarskog cartsva i početkom 20. veka bio jedna od najzastupljenijih sorti u Vojvodini.

Kao i mnogim drugim autohtonim sortama, ni portugizeru nije prijala filozofija proizvodnje vina u decenijama samoupravljačkog socijalizma i ovi vinogradi su potpuno nestali. Ipak, polako se vraćaju i portugizer su prvi iznova popularizovali u vinariji Mačkov podrum, gde ga nekoliko godina unazad prave i afirmišu kao svatovac - sveže, mlado crveno vino koje, poput čuvenog francuskog božolea, treba popiti mesecima pre naredne berbe; za šta su ove godine u Pečuju i sami krunisani zlatnom medaljom.

S druge strane, u Vinariji Kiš su se odlučili za tržišno riskantniji pristup klasične vinifikacije portugizera i njegovo odmereno odležavanje u starim baricima. To im se sada višestruko isplatilo, jer su napravili ozbiljan portugizer, koji nije samo nekakav „grožđani sokić“ kakvim ga vide neki navikli na robustna crvena vina, nego vino sa pravom merom uticaja drveta i dobrim potencijalom za odležavanje tri-četiri godine i dodatno razvijanje aroma u boci.

- Portugizer ima puno lica i nije samo lagano, mlado vino, niti treba samo to da bude. U portugizeru Vinarije Kiš se oseća plavo, bobičasto voće – kupine i crne ribizle, ali isto tako i šljiva, te začinske i prijatne zemljane arome; i još će se razvijati te očekujem da će vrhunac dostići negde 2018. godine i tek tada nam pokazati svoj puni potencijal - napomenuo je Igor Luković.

Nadajmo se će neko od ovih šampionskih vina poživeti do tada, da se u to i sami uverimo, jer je u pitanju mali vinograd portugizera i napravljeno je svega nešto više od 2.000 boca iz berbe 2016. Stoga vam neće biti lako da ga probate ali ako vam pođe za rukom da ga pronađete, nipošto nemojte olako propustiti priliku...