26.08.2019.
Raznolikost dolazi samo sa autentičnošću!
Intervju: Hurol Emre Džandan, vlasnik kompanije Amarone
Kompanija Amarone jedinstvena je pojava na vinskoj sceni u Srbiji, pa i šire. Uprkos imenu, ne uvoze nijedan amarone iz Valpoličela, već je njihova ponuda puna zvučnih imena iz Kalifornije, Argentine i Južne Afrike, kao i vina iz Turske i Gruzije. Iza svega stoji Hurol Emre Džandan, pasionirani zaljubljenik u vino, koji bezrezervno veruje u svaku etiketu koju uvozi. Vina koja je odabrao u Srbiji trenutno distribuiraju kuće Wine Art, Vinodom i Wine & Pleasure. Sa gospodinom Džandanom podelili smo njegov entuzijazam i strast, uz nekoliko čaša zaista jedinstvenih vina.
Vaša priča je veoma neobična. Iz strasti ste ušli u posao sa vinima, a Vaš osnovni posao je nešto sasvim drugo, i sam Vaš portfolio se u mnogome razlikuje od većine ostalih. Kako je tržište prihvatilo Vaše ideje i vina koje ste odabrali?
- Trenutno sam finansijski direktor u multinacionalnoj građevinskoj kompaniji, a zbog prirode svog posla u poslednjih dvadeset godina živeo sam u poprilično egzotičnim zemljama. Živeo sam u Istanbulu, Teheranu, Kairu, Bakuu, Gornjem Milanovcu i sada konačno u Beogradu. Za sve to vreme posetio sam mnogo zemalja gde sam se upoznao sa različitim kuhinjama I vinima iz svih delova sveta. Vino je vremenom za mene evoluiralo od “laganog pića” u “sofisticirano piće koje ima svoju filozofiju koja utiče na životni stil osobe”. Što sam se više bavio vinima, moj entuzijazam je eksponencijalno rastao. Pohađao sam kurseve i dobio WSET 2 sertifikat. Vino vam stvara beskrajnu želju za učenjem, samim tim što je neograničena količina informacija dostupna na tržištu. Zbog projekta na kome sam radio, od 2012. do 2016. godine živeli smo u Gornjem Milanovcu. Imali smo prilike da igramo kolo, jedemo teletinu ispod sača i pijemo lepa srpska vina. Koliko god je bilo u mojoj mogućnosti, trudio sam se da obiđem sve okolne vinograde, kako bih stekao što više informacija o srpskim vinima. Pošto smo se preselili u Beograd, supruga i ja smo odlučili da se skrasimo u ovoj divnoj zemlji. Naša ćerka rođena je na Novom Beogradu. Takođe smo zajedno sa srpskim partnerima ušli u nove poslove, ali ja sam oduvek maštao da imam biznis vezan za vina. Pre otprilike tri godine otkrio sam beogradsku vinoteku Vine & Pleasure, po mom mišljenju najbolju na Balkanu. Bio sam impresioniran njihovom ponudom, međutim, odmah sam primetio da postoji dosta ograničen izbor vina iz Novog sveta i manje poznatih regija. U Srbiji uglavnom dominiraju francuska i italijanska vina. Iz tog razloga sam odlučio da započnem uvoz egzotičnih vina iz egzotičnih regiona. Pre dve godine osnovao sam Amarone DOO, a ime koje sam dao asocira na italijansku dominaciju na srpskom tržištu (smeh). Šalim se, naravno, Amarone della Valpolicella je jedno od mojih omiljenih vina, pa je to razlog za ime. Posle dve godine rada, reakcije tržišta sve su bolje. Potrebno je vreme da se uspostavi svest o određenom brendu, pa zato nastavljamo da učestvujemo na sajmovima vina i promocijama sve dok ne stignemo do svih zainteresovanih ljubitelja u Srbiji.
Deo vaše ponude su i vina iz regiona poput Gruzije i Turske, nepoznata našim potrošačima. Da li ih je teško prodati? Recite nam nešto o sortama, lokalnoj proizvodnji, kvalitetu vina...
- Interes raste iz dana u dan. Na primer, upravo sam ove nedelje dobio novu narudžbinu iz novog restorana i vlasnik je izričito zatražio turska vina. Spomenuo sam mu i druge etikete iz ponude, ali on je rekao: “Ne, želim baš turska vina”. Istoričari i arheolozi kažu da je uzgoj grožđa počeo na teritoriji današnje Gruzije i Turske pre otprilike 8000 godina. Prva vina koja sam uvezao su iz vinarije Chamlija čiji se vinogradi nalaze na masivu Strandža u Trakiji, na evropskom delu Turske, na 120 km zapadno od Istanbula. Tamošnje tlo se sastoji od krečnjačkih granitnih stena i kvarcnog peska starog 350 miliona godina. Chamlija sadi lozu veoma gusto, kako bi se podstakli duboki korenski sistemi i iskoristio pun potencijal ovog vrednog teroara. Počeli smo sa sortama papaskarasi i narinče. Papaskarasi je nastao ukrštanjem sorti alba imputata i prokupca i daje srednje puna vina sa složenim mirisom. Narinče daje sveža vino sa mirisom ananasa, limuna i đumbira, izražene mineralnosti. Danas uvozimo šest etiketa vinarije Chamlija, a planiram da uvezem njihov izvanredni Asticus Mons, merlo proglašen za jedan od najboljih 30 merlo vina sveta u majskom broju magazina Decanter. Mustafa Čamlidža, vlasnik vinarije, entuzijasta je duboko povezan sa vinom, sklon eksperimentima. Kada je posetio oblast Melgaco u Portugalu, uvideo je sličnost sa trakijskim teroarom i odlučio da posadi albarinjo u svojim vinogradima. Ovaj eksperiment rezultirao je izvanrednom kupažom sa sortom narinče, koja je dve godine zaredom osvojila dvostruku zlatnu medalju na BIWC takmičenju. Isto važi i za Paşaeli vinariju, drugi turski brend koji uvozim. Vinarija je iz egejske regije, vinogradi se nalaze u blizini Izmira. Cilj vlasnika Sejita Karagozoglua je da oživi izumrle autohtone sorte loze. Već 20 godina radi sa čuvenim italijanskim vinarom Andreom Paoletijem. Pored njihove izvanredne bordovske kupažeK2, njihova vina se prave od sorti karasakiz, sidalan i japinčak. Paşaeli i Chamlija preuzimaju rizik, rade sa nepoznatim sortama i time neprocenjivo doprinose razvoju vinskog sektora. Zato se nalaze u našem portfoliju. Na BIWC 2019, Chamlija je proglašena za najbolju vinariju Balkana,što govori u korist ispravnosti moje odluke da ih uvozim.
Vaš izbor vina iz Kalifornije je, takođe, veoma zanimljiv. Kako ste napraviti selekciju vina koja ste odlučili da uvozite?
- Jedan od mojih konsultanata za vino, koji trenutno studira za titulu Master of Wine, savetovao mi je jedan od najboljih argentinskih malbeka. Vino Altos Las Hormigas proizvodi Alberto Antonini, dugogodišnji saradnik vinarija Antinori i Frescobaldi iz Toskane. Počeo sam da uvozim to vino, a da ga nisam ni probao, ali nisam pogrešio. Iz Napa doline, kolekcija HESS već dugo mi je omiljena. Njihova prednost je mikroklima planine Vider. Okeanska klima i hladni popodnevni povetarci rezultiraju temperaturom nižom za 5 do 10 stepeni od proseka u Napi. Vinogradi rastu na sedimentnoj glini koja ograničava rast korena što rezultira malim grozdovima i grožđem punim voćnih ukusa. Ridge Vineyards su veliko ime. Poznati su rezultati sa čuvene degustacije Paris Tastings 1976 i njihov uspeh postignut na ponovljenom testiranju posle 30 godina. Trenutno uvozimo dve kupaže sa zinfandelom: Lytton Springs i Geyservill. Takođe, predstavnici smo za vina porodice Jackson, posebno Kendall Jackson, još jednog velikog imena u SAD. Pokušavam da stvorim harmoniju između potpuno nepoznatih vina i poprilično velikih imena.
Koje su najveće prednosti južnoafričkih vina?
- Poznata su širom sveta, ali postoje i predrasude da su uglavnom namenjena nižim cenovnim kategorijama. Koliko je teško ovo promeniti?
Recite nam nešto o vinima koje uvozite.
- Mi smo najveći uvoznik južnoafričkih vina u Srbiji. Zatupamo vinarije Kanonkop, Stony Brook, Glen Carlou i Simonsig. Vina iz te zemlje postaju sve popularnija u svetu, ali, kao što ste rekli, postojala je predrasuda da su ona uglavnom jeftina, namenjena supermarketima. Međutim, to se promenilo. Nedavno je Tim Etkin MW dodelio 100 bodova vinu Kanonkop Paul Sauer 2016. Mi imamo njihov Cabernet sauvignon i Pinotage koji su od Etkina dobili po 94 i 92 boda. Imamo i sjajne primerke pinotaža i šenan blana vinarije Simonsig, koja je takođe osvojila mnoge medalje i dobre ocene poznatih kritičara. Tu je i Sauvignon Blanc Stony Brook koji se nudi po veoma konkurentnoj ceni. Našim odabirom brendova pokrivamo najpopularnije vinske regije Južne Afrike: Stelenboš, Parl, Frančhok i Voker Bej. Znam da je tržišna niša za vrhunska vina iz Južne Afrike veoma mala, ali ja sve ovo radim samo zbog ličnog zadovoljstva.
Da li je budućnost u domaćim ili internacionalnim sortama loze? Šta pokreće radoznalost potrošača kod nasi u svetu?
- Kada naručite čašu kabernea u bilo kom delu sveta, bez obzira na etiketu i regiju, manje-više znate šta da očekujete. Međutim, kada naručite Prokupac, to je potpuno novo i uzbudljivo iskustvo jer je autentično za Srbiju i ne može se naći ni u jednom drugom delu sveta. Zasta verujem da je svetu potrebno da pije srpska, hrvatska ili makedonska vina, dok je srpskim potrošačima podjednako potrebno da piju i vina iz neotkrivenih regiona, a ne samo francuska ili italijanska; raznolikost će im pomoći u razvoju ličnog ukusa.Ako pijete vino Sassicaia svaki dan, to će na kraju postati dosadno. Stoga, konzumiranje vina od različitih sorti ili iz drugačijih regiona uvek će održavati celokupno iskustvo svežim i uzbudljivijim. Zato potrošači stalno tragaju za novim iskustvima što otvara prostor za organska ili oranž vina, veganska ili ona od manje poznatih sorti.
Koliko je važno vino u gastronomiji?
- Vino pojačava kulinarsko iskustvo. Vedat Milor, ugledni turski kritičar hrane i vina, uvek kaže: sa pravom kombinacijom vina i hrane, 1 plus 1 čini 3! Naglasak je na pravoj kombinaciji. Stoga, i kada imam sve informacije o vinima na vinskoj karti, uvek tražim mišljenje somelijera. Ne volim unapred pripremljene menije za degustaciju vina u restoranima i nikada se ne odlučim za to. Obično se opredelim za vino i tek onda napravim izbor jela koja su kompatibilna sa njim, umesto da uparim svako jelo sa drugim vinom. Od davnina, vino je bilo osnovno piće koje se poslužuje sa hranom i to se neće promeniti sve dok nam priroda bude dozvoljavala da koristimo to čudotvorno voće i proizvodimo vino od njega.
Šta mislite o gastronomiji u Srbiji i aktuelnoj ponudi restorana?
- Imam poprilično iskustva sa obedovanjem širom sveta, pa i u mnogim restoranima okićenim Mišelinovim zvezdicama. U jednom trenutku, svi meniji u takvim restoranima postali su slični. Kreativnost može napraviti razliku, ali raznolikost dolazi samo sa autentičnošću. Mora se uključiti lokalno nasleđe. Srpska kulinarska scena mnogo se promenila poslednjih godina. Klasični lokalni restorani hrane su još uvek na granici, što je ispravna strategija, dok novi restorani nude više i trude se da eksperimentišu. Verujem da su na pravom putu upravo oni koji redizajniraju i stvaraju nove menije koristeći se hranom iz lokalne ponude.
Koliko je kultura življenja u Turskoj slična onoj u Srbiji?
- Ne vidim nikakvu razliku. Ljudi deluju distancirani na prvi pogled, ali kada ih upoznate, oni su topli i prijateljski nastrojeni. Upravo zbog toga volim Srbiju i živim ovde sa suprugom. Beograd doživljavamo kao mali Istanbul.
Šta mislite o srpskim vinima, i koji su Vam omiljeni regioni ili sorte?
- Proizvođači u Srbiji danas prave veoma dobra vina. Problem je u tržišnim uslovima. Za svest o brendu, društveni mediji nisu dovoljni. Prodaja, plasman i marketing treba da se razvijaju paralelno. Jednostavno nema smisla trošiti napore na tržište, ako ne možete doći do krajnjih kupaca. Na primer, jednom sam grupi ljubitelja vina iz Los Anđelesa preporučio neka srpska vina ali oni nisu znali gde mogu da ih nađu.Kad god naručim srpsko vino, opredeljujem se za lokalne sorte. Možda vinari ovde ne mogu da proizvedu najbolji svetski šardone ili kaberne sovinjon, ali ništa ne može da ih spreči da proizvedu najbolju tamjaniku ili prokupac na svetu. Ipak, već sada srpski proizvođači na međunarodnoj sceni postižu vrlo dobre rezultate i osvajaju medalje i sa međunarodnim sortama.
Kakvi su vaši budući planovi? Planirate li da uvezete još novih vina iz nekih uzbudljivih vinskih regiona?
- Možda će to biti uvoz vina iz nekih drugih južnoameričkih zemalja. Kada sam posetio Sao Paulo pre mnogo godina, probao sam divna brazilska vina. Takođe, Urugvaj pravi izvrsna vina od tanata. Možda baš to bude sledeći korak.
Vaša priča je veoma neobična. Iz strasti ste ušli u posao sa vinima, a Vaš osnovni posao je nešto sasvim drugo, i sam Vaš portfolio se u mnogome razlikuje od većine ostalih. Kako je tržište prihvatilo Vaše ideje i vina koje ste odabrali?
- Trenutno sam finansijski direktor u multinacionalnoj građevinskoj kompaniji, a zbog prirode svog posla u poslednjih dvadeset godina živeo sam u poprilično egzotičnim zemljama. Živeo sam u Istanbulu, Teheranu, Kairu, Bakuu, Gornjem Milanovcu i sada konačno u Beogradu. Za sve to vreme posetio sam mnogo zemalja gde sam se upoznao sa različitim kuhinjama I vinima iz svih delova sveta. Vino je vremenom za mene evoluiralo od “laganog pića” u “sofisticirano piće koje ima svoju filozofiju koja utiče na životni stil osobe”. Što sam se više bavio vinima, moj entuzijazam je eksponencijalno rastao. Pohađao sam kurseve i dobio WSET 2 sertifikat. Vino vam stvara beskrajnu želju za učenjem, samim tim što je neograničena količina informacija dostupna na tržištu. Zbog projekta na kome sam radio, od 2012. do 2016. godine živeli smo u Gornjem Milanovcu. Imali smo prilike da igramo kolo, jedemo teletinu ispod sača i pijemo lepa srpska vina. Koliko god je bilo u mojoj mogućnosti, trudio sam se da obiđem sve okolne vinograde, kako bih stekao što više informacija o srpskim vinima. Pošto smo se preselili u Beograd, supruga i ja smo odlučili da se skrasimo u ovoj divnoj zemlji. Naša ćerka rođena je na Novom Beogradu. Takođe smo zajedno sa srpskim partnerima ušli u nove poslove, ali ja sam oduvek maštao da imam biznis vezan za vina. Pre otprilike tri godine otkrio sam beogradsku vinoteku Vine & Pleasure, po mom mišljenju najbolju na Balkanu. Bio sam impresioniran njihovom ponudom, međutim, odmah sam primetio da postoji dosta ograničen izbor vina iz Novog sveta i manje poznatih regija. U Srbiji uglavnom dominiraju francuska i italijanska vina. Iz tog razloga sam odlučio da započnem uvoz egzotičnih vina iz egzotičnih regiona. Pre dve godine osnovao sam Amarone DOO, a ime koje sam dao asocira na italijansku dominaciju na srpskom tržištu (smeh). Šalim se, naravno, Amarone della Valpolicella je jedno od mojih omiljenih vina, pa je to razlog za ime. Posle dve godine rada, reakcije tržišta sve su bolje. Potrebno je vreme da se uspostavi svest o određenom brendu, pa zato nastavljamo da učestvujemo na sajmovima vina i promocijama sve dok ne stignemo do svih zainteresovanih ljubitelja u Srbiji.
Deo vaše ponude su i vina iz regiona poput Gruzije i Turske, nepoznata našim potrošačima. Da li ih je teško prodati? Recite nam nešto o sortama, lokalnoj proizvodnji, kvalitetu vina...
- Interes raste iz dana u dan. Na primer, upravo sam ove nedelje dobio novu narudžbinu iz novog restorana i vlasnik je izričito zatražio turska vina. Spomenuo sam mu i druge etikete iz ponude, ali on je rekao: “Ne, želim baš turska vina”. Istoričari i arheolozi kažu da je uzgoj grožđa počeo na teritoriji današnje Gruzije i Turske pre otprilike 8000 godina. Prva vina koja sam uvezao su iz vinarije Chamlija čiji se vinogradi nalaze na masivu Strandža u Trakiji, na evropskom delu Turske, na 120 km zapadno od Istanbula. Tamošnje tlo se sastoji od krečnjačkih granitnih stena i kvarcnog peska starog 350 miliona godina. Chamlija sadi lozu veoma gusto, kako bi se podstakli duboki korenski sistemi i iskoristio pun potencijal ovog vrednog teroara. Počeli smo sa sortama papaskarasi i narinče. Papaskarasi je nastao ukrštanjem sorti alba imputata i prokupca i daje srednje puna vina sa složenim mirisom. Narinče daje sveža vino sa mirisom ananasa, limuna i đumbira, izražene mineralnosti. Danas uvozimo šest etiketa vinarije Chamlija, a planiram da uvezem njihov izvanredni Asticus Mons, merlo proglašen za jedan od najboljih 30 merlo vina sveta u majskom broju magazina Decanter. Mustafa Čamlidža, vlasnik vinarije, entuzijasta je duboko povezan sa vinom, sklon eksperimentima. Kada je posetio oblast Melgaco u Portugalu, uvideo je sličnost sa trakijskim teroarom i odlučio da posadi albarinjo u svojim vinogradima. Ovaj eksperiment rezultirao je izvanrednom kupažom sa sortom narinče, koja je dve godine zaredom osvojila dvostruku zlatnu medalju na BIWC takmičenju. Isto važi i za Paşaeli vinariju, drugi turski brend koji uvozim. Vinarija je iz egejske regije, vinogradi se nalaze u blizini Izmira. Cilj vlasnika Sejita Karagozoglua je da oživi izumrle autohtone sorte loze. Već 20 godina radi sa čuvenim italijanskim vinarom Andreom Paoletijem. Pored njihove izvanredne bordovske kupažeK2, njihova vina se prave od sorti karasakiz, sidalan i japinčak. Paşaeli i Chamlija preuzimaju rizik, rade sa nepoznatim sortama i time neprocenjivo doprinose razvoju vinskog sektora. Zato se nalaze u našem portfoliju. Na BIWC 2019, Chamlija je proglašena za najbolju vinariju Balkana,što govori u korist ispravnosti moje odluke da ih uvozim.
Vaš izbor vina iz Kalifornije je, takođe, veoma zanimljiv. Kako ste napraviti selekciju vina koja ste odlučili da uvozite?
- Jedan od mojih konsultanata za vino, koji trenutno studira za titulu Master of Wine, savetovao mi je jedan od najboljih argentinskih malbeka. Vino Altos Las Hormigas proizvodi Alberto Antonini, dugogodišnji saradnik vinarija Antinori i Frescobaldi iz Toskane. Počeo sam da uvozim to vino, a da ga nisam ni probao, ali nisam pogrešio. Iz Napa doline, kolekcija HESS već dugo mi je omiljena. Njihova prednost je mikroklima planine Vider. Okeanska klima i hladni popodnevni povetarci rezultiraju temperaturom nižom za 5 do 10 stepeni od proseka u Napi. Vinogradi rastu na sedimentnoj glini koja ograničava rast korena što rezultira malim grozdovima i grožđem punim voćnih ukusa. Ridge Vineyards su veliko ime. Poznati su rezultati sa čuvene degustacije Paris Tastings 1976 i njihov uspeh postignut na ponovljenom testiranju posle 30 godina. Trenutno uvozimo dve kupaže sa zinfandelom: Lytton Springs i Geyservill. Takođe, predstavnici smo za vina porodice Jackson, posebno Kendall Jackson, još jednog velikog imena u SAD. Pokušavam da stvorim harmoniju između potpuno nepoznatih vina i poprilično velikih imena.
Koje su najveće prednosti južnoafričkih vina?
- Poznata su širom sveta, ali postoje i predrasude da su uglavnom namenjena nižim cenovnim kategorijama. Koliko je teško ovo promeniti?
Recite nam nešto o vinima koje uvozite.
- Mi smo najveći uvoznik južnoafričkih vina u Srbiji. Zatupamo vinarije Kanonkop, Stony Brook, Glen Carlou i Simonsig. Vina iz te zemlje postaju sve popularnija u svetu, ali, kao što ste rekli, postojala je predrasuda da su ona uglavnom jeftina, namenjena supermarketima. Međutim, to se promenilo. Nedavno je Tim Etkin MW dodelio 100 bodova vinu Kanonkop Paul Sauer 2016. Mi imamo njihov Cabernet sauvignon i Pinotage koji su od Etkina dobili po 94 i 92 boda. Imamo i sjajne primerke pinotaža i šenan blana vinarije Simonsig, koja je takođe osvojila mnoge medalje i dobre ocene poznatih kritičara. Tu je i Sauvignon Blanc Stony Brook koji se nudi po veoma konkurentnoj ceni. Našim odabirom brendova pokrivamo najpopularnije vinske regije Južne Afrike: Stelenboš, Parl, Frančhok i Voker Bej. Znam da je tržišna niša za vrhunska vina iz Južne Afrike veoma mala, ali ja sve ovo radim samo zbog ličnog zadovoljstva.
Da li je budućnost u domaćim ili internacionalnim sortama loze? Šta pokreće radoznalost potrošača kod nasi u svetu?
- Kada naručite čašu kabernea u bilo kom delu sveta, bez obzira na etiketu i regiju, manje-više znate šta da očekujete. Međutim, kada naručite Prokupac, to je potpuno novo i uzbudljivo iskustvo jer je autentično za Srbiju i ne može se naći ni u jednom drugom delu sveta. Zasta verujem da je svetu potrebno da pije srpska, hrvatska ili makedonska vina, dok je srpskim potrošačima podjednako potrebno da piju i vina iz neotkrivenih regiona, a ne samo francuska ili italijanska; raznolikost će im pomoći u razvoju ličnog ukusa.Ako pijete vino Sassicaia svaki dan, to će na kraju postati dosadno. Stoga, konzumiranje vina od različitih sorti ili iz drugačijih regiona uvek će održavati celokupno iskustvo svežim i uzbudljivijim. Zato potrošači stalno tragaju za novim iskustvima što otvara prostor za organska ili oranž vina, veganska ili ona od manje poznatih sorti.
Koliko je važno vino u gastronomiji?
- Vino pojačava kulinarsko iskustvo. Vedat Milor, ugledni turski kritičar hrane i vina, uvek kaže: sa pravom kombinacijom vina i hrane, 1 plus 1 čini 3! Naglasak je na pravoj kombinaciji. Stoga, i kada imam sve informacije o vinima na vinskoj karti, uvek tražim mišljenje somelijera. Ne volim unapred pripremljene menije za degustaciju vina u restoranima i nikada se ne odlučim za to. Obično se opredelim za vino i tek onda napravim izbor jela koja su kompatibilna sa njim, umesto da uparim svako jelo sa drugim vinom. Od davnina, vino je bilo osnovno piće koje se poslužuje sa hranom i to se neće promeniti sve dok nam priroda bude dozvoljavala da koristimo to čudotvorno voće i proizvodimo vino od njega.
Šta mislite o gastronomiji u Srbiji i aktuelnoj ponudi restorana?
- Imam poprilično iskustva sa obedovanjem širom sveta, pa i u mnogim restoranima okićenim Mišelinovim zvezdicama. U jednom trenutku, svi meniji u takvim restoranima postali su slični. Kreativnost može napraviti razliku, ali raznolikost dolazi samo sa autentičnošću. Mora se uključiti lokalno nasleđe. Srpska kulinarska scena mnogo se promenila poslednjih godina. Klasični lokalni restorani hrane su još uvek na granici, što je ispravna strategija, dok novi restorani nude više i trude se da eksperimentišu. Verujem da su na pravom putu upravo oni koji redizajniraju i stvaraju nove menije koristeći se hranom iz lokalne ponude.
Koliko je kultura življenja u Turskoj slična onoj u Srbiji?
- Ne vidim nikakvu razliku. Ljudi deluju distancirani na prvi pogled, ali kada ih upoznate, oni su topli i prijateljski nastrojeni. Upravo zbog toga volim Srbiju i živim ovde sa suprugom. Beograd doživljavamo kao mali Istanbul.
Šta mislite o srpskim vinima, i koji su Vam omiljeni regioni ili sorte?
- Proizvođači u Srbiji danas prave veoma dobra vina. Problem je u tržišnim uslovima. Za svest o brendu, društveni mediji nisu dovoljni. Prodaja, plasman i marketing treba da se razvijaju paralelno. Jednostavno nema smisla trošiti napore na tržište, ako ne možete doći do krajnjih kupaca. Na primer, jednom sam grupi ljubitelja vina iz Los Anđelesa preporučio neka srpska vina ali oni nisu znali gde mogu da ih nađu.Kad god naručim srpsko vino, opredeljujem se za lokalne sorte. Možda vinari ovde ne mogu da proizvedu najbolji svetski šardone ili kaberne sovinjon, ali ništa ne može da ih spreči da proizvedu najbolju tamjaniku ili prokupac na svetu. Ipak, već sada srpski proizvođači na međunarodnoj sceni postižu vrlo dobre rezultate i osvajaju medalje i sa međunarodnim sortama.
Kakvi su vaši budući planovi? Planirate li da uvezete još novih vina iz nekih uzbudljivih vinskih regiona?
- Možda će to biti uvoz vina iz nekih drugih južnoameričkih zemalja. Kada sam posetio Sao Paulo pre mnogo godina, probao sam divna brazilska vina. Takođe, Urugvaj pravi izvrsna vina od tanata. Možda baš to bude sledeći korak.
