17.10.2025.Piše: Predrag Kucoš
Sijaj, sijaj, srpski šardoneu!
Penušavi, voćno tropski, puterasti - dobri šardonei se prave u mnogo stilova, od kojih baš svi savršeno pristaju teroaru naše zemlje
„Stil je čovek!“ - uzviknuo je Bifon, slavni francuski prirodnjak, matematičar, kosmolog i enciklopedista iz 19. veka ,ostavši upamćen po toj velikoj istini. A stil je i šardone… Rađamo se kao goluždrava bića, tako slični jedni drugima. Lepota je u oku posmatrača, dobrota se nakon smrti ocenjuje shodno delima, ali ono što čoveka čini originalnim jeste upravo: stil. Isto tako, zbog svoje otpornosti, prilagodljivosti i stilskih atributa, šardone jeste najpopularnija sorta vinskog grožđa na svetu. Penušavi, voćno tropski, puterasti - dobri šardonei se prave u mnogo stilova. Ono što je najbolje u ovoj priči - izgleda da svi oni savršeno pristaju srpskom teroaru!
Decenijska istorija velikih odličja
Tamo negde, na početku one poslovične srpske vinske renesanse, pre dve i po decenije, šardone je, uz kaberne sovinjon, bio prava zvezda novih vinograda. Velika trojka - Radovanović, Aleksandrović i Kovačević nekako se izdelila: Aleksandrović je bio najpoznatiji po sovinjonskoj kupaži Trijumf, Radovanović se profilisao pre svega po svom kaberne sovinjonu, dok je Kovačević slavu stekao šardoneom: sočnim, mirišljavim i mladim. Scena se ubrzano razvijala, srpski šardonei takođe, a savremena priča o pravim, velikim uspesima počela je pre desetak godina. Da je Fruška gora ekstremno plodno tlo za ovu sortu možda je prvi ukazao Omnibus Lector 2015 vinarije Erdevik osvojivši 2020. godine 97 poena i prvu platinastu medalju za Srbiju na Decanteru. Godine 2025. isti ovaj šardone iz berbe 2019 se na Decanteru pozlatio, ponovo potpisan rukom enološkinje Tanje Đuričić.
Srpski šardonei danas se povijaju pod teretom najznačajnijih svetskih odličja. Nalik na one iz Burgundije, mineralni, kremasti i kompleksni šardone Atila iz Ateljea vina Šapat, okitio se zlatom na Decanteru, a zatim i balkanskim trofejem za belo vino na BIWC 2025, te platinom na Open Balkan Wine Trophy 2024. Praktično sve u godinu dana.
Serija uspeha domaćih šardonea nije zaobišla ni penušavce. Iako novi talas domaćih vinara gravitira penušavim vinima od autohtonih i lokalnih sorti, na policama vinoteka nalazimo odlične penušavce od šardonea: Aleksandrović, Kovačević, The Deurić, Ester Katanić, zatim sjajni Eclater iz Zvonka Bogdana (koji nije u svakoj berbi od šardonea)...
Iako su medalje važne, one nisu presudna ocena kvaliteta. Nikad poslat na takmičenje, jedan od primera za ovo je fantastični šardone vinarije Radovanović iz berbe 2018. Tade je grad gotovo uništio vinograde pa je sa 35 hektara dobijeno tek 3.000 boca vina. Njegova savršena voćnost, britka svežina i slojevita kompleksnost u čaši, nešto je što nema bilo kakvu realnu ocenu. Savršenstvo na nepcu grožđa branog 20. novembra teško je opisati rečima.
Uzbudljive novosti iz srpskih vinarija
Kada je reč o novinama na sceni, nedavno je vinsku javnost uzbudila premijera žute etikete šardonea iz vinarije Božidara Aleksadarovića. Dugo pripremani Aberdar Superior 2020 pukao je svom silinom iznad Topole i Vinče. Vino je fermentisalo na komini tri dana pre nego što je prešlo u drvene sudove gde je trećina novi francuski barik, a ostalo korišćeni hrast. Sočno, glatko i uljasto, obiluje citrusnim kiselinama zaslađenih notama suvog voća u dugoj završnici. Od „masivnog“ konvencionalnog šardonea koji je decenijama vladao domaćim HoReCa tržištem, Miroslav Kovačević je ovu sortu spontanom fermentacijom na autohtonim kvascima i odležavanjem u buradima od 500 litara uveo u novi, kompleksni nivo i stvorio sada već čuvenu Selekciju.
Našim vinarijama nisu strani i postupci koji vinima daju značajnu dozu unikatnosti. Vinarija Ralević iz Paraćina puterasti barikirani Eter Chardonnay 2020, koji još nije na tržištu, radi praktično iz tri berbe. Klasična, kasna, a na kraju dodaju i 10% četiri godine mlađeg vina.
Sa druge strane, šardone Mladena Vujića (MV Vinarija), posle šest dana maceracije daje raritetni nefiltrirani i nebistreni oranž Justice Chardonnay 2021, odležao u starom buretu od akacije. Put kojim se ređe ide i fantazmagorična vizija šardonea za poklonike takvog stila.
- Uopšteno gledajući, i prema onome što iskazuje u čaši, domaći šardone se generalno jako malo razlikuje od vina iste sorte u svetu. Klimatski faktori su na teritoriji Srbije idealni za neke od klonova šardonea koji se inače prilagođava i temperaturi i zemljištu, svemu. Ovde sađeni klonovi su generalno isti oni posađeni širom sveta - smatra iskusni somelijer Miroslav Radojčin.
Šardone – kralj podruma
Uprkos istini da se vino pravi u vinogradu, usudićemo se da primetimo i da je ova sorta zapravo „kralj“ podruma gde se razlikuju tri vodeća stila. Koji od njih srpska publika tačno preferira, voćnost ili telo u šardoneu, nije lako reći, slaže se Mladen Dragojlović, jedan od najpoznatijih srpskih enologa koji se šardoneom tokom karijere bavio od Fruške gore, preko Šumadije i Negotinske Krajine, do Levačkog vinogorja...
- Verujem da publika koja pije ozbiljnija vina i spremna je da potroši veći novac, traži bukvalno sve. I kremasto i puterasto i voćno, da ima blagi uticaj drveta koji opet ne smeta jer je drvo dobro integrisano. Takođe postoji i stil šardonea sa puno drveta, što je pristup pomalo prevaziđen, ali je trend koji veliki deo publike i dalje prati i voli. Treći stil je vibrantno vino bez ili skoro bez uticaja drveta. Ali i taj šardone mora biti ozbiljan, blago kremast i pre svega voćan i sortan. Takva vina polako postaju trend - govori Dragojlović.
E sad - da li šardone zaista nastaje tek u podrumu? Nije to baš tako, kaže Mladen Dragojlović, ali priznaje da šardoneu treba intervencija vinara.
- Gotovo je nemoguće napraviti svetsku klasu bez drveta ili nekog oblika mikrooksigeneracije. Malo više kiseonika dobro dođe za aromatski kompleks. Opet, bez vinograda nema ništa. Kiselina mora biti dovoljno visoka pošto šardone na našim prostorima nakuplja dosta šećera i daje vina sa 13,5% ili 14,5% alkohola. Uostalom, od šardonea se i očekuje da bude puniji i slasniji.
Širok raspon cena
Kada su ukusi tržišta u pitanju, sa Dragojlovićem se u velikoj meri slaže i Mladen Radunović, distributer i vlasnik vinoteke OURS koja drži samo srpska vina i rakije. On kaže da naša publika ne istražuje razlike u teroaru i ne traži konkretan šardone iz neke regije već najveću ulogu pri izboru ima cena. Raspon je od 750 dinara koliko staje Muse PIK Oplenac, pa do nekih 5500 za vino vinarije Bjelica, ili 6000 koliko staje zlatni Atila. U best buy kategoriji lideri su šardonei Galot, nova berba vinarije Vinis, te manje poznata imena koja igraju na kartu svežine i ispod su granice od 1000 dinara poput Milojević ili Kosović. Ako neko baš zatraži određenu etiketu onda je to standardni Kovačević Chardonnay ili Terasa Matalj. Sve ostalo je na preporuku.
- I sam preferiram svež šardone, a što se njegove popularnosti u prodaji tiče, u ovom trenutku je ispod tamjanike i sovinjon blana - govori Radunović.
U Srbiji su Rusi u novije vreme zauzeli značajan deo vinskog tržišta. Somelijerka Nadežda Procenko, vrlo upućena u stanje na terenu, kaže da taj sloj kupaca posebno intrigiraju takozvana „prirodna“ vina, najčešće ona autohtona, ali i šardone.
- Isključivo barikirani, bogat i slojevit - tvrdi ona, i kaže da Rusi, za razliku od pretežnog dela naše publike, traže određenu etiketu. Trenutni favoriti su Eden, Savić, Vinum, Kovačević Edicija S, Omnibus Lector Erdevik, Picus, Lakićević...
Usklađivanje sa svetskim trendovima
S obzirom na aktuelne uspehe, može se postaviti pitanje da li je srpski šardone danas u svom kvalitativnom piku:
- Mi smo ozbiljnim i drugačijim vinarstvom krenuli da se bavimo pre 25, možda 30 godina i šardone onih koji su tada počeli, danas pokazuje daleko bolje rezultate, smatra somelijer Radojčin.
- I pre 30 godina sam prodavao najbolja bela vina Burgundije i mišljenja sam da su od tad ona postala mnogo komercijalnija nego što se to dogodilo kod nas. Primetno je da naši vinari daleko manje koriste drvo nego pre desetak godina, kad su ga držali u buretu i po dve godine.
Visoka voćnost, kaže on, možda ukazuje da je reč o komercijalnijem vinu ali takva se vina podjednako prave u Italiji, Francuskoj, Kaliforniji.
Proboj na strana tržišta
Možda o kvalitetu srpskog šardonea najbolje govori izvoz. Chardonnay S Edicija Kovačević je još pre sedam godina oduševila Hrvate, dok će se u ruskim supervinotekama sa hiljadama etiketa iz celog sveta, prodavac eventualno setiti da kaže Kovačević, a o srpskom vinu znati da kaže „šardone“. Sa druge strane SAD, kao četvrto najvažnije izvozno tržište za srpska vina i Azija, predstavljaju šansu za naše vinare i njihov šardone iako to još nisu prevelike količine. Američke aktuelne carinske priče? Neka palete sa vinima stignu do obala, pa ćemo videti, a politika se ionako menja iz dana u dan dok žeđ za šardoneom - ostaje.
Mnogi proizvođači su skloni da kažu: „sve ću saditi osim šardonea“, a onda desetak godina kasnije žive od te sorte jer ipak spada među najprofitabilnije. Nije im zameriti, pogotovo danas kad je u Srbiji sve više proizvođača čiji se šardone praktično ne razlikuje od svetskih. Ova velika sorta je prilagodljiva stilu koji tehnolog želi da uradi, i samo mu dajte mogućnost da da sve od sebe.
Sorta koja se lako prilagođava klimatskim promenima
Klimatski faktori utiču i na šardone kao i na sve ostale vinske sorte, ali globalne promene ipak nisu toliko opasne po ovu sortu, smatra enolog Mladen Dragojlović.
- On je sorta kameleon, prilagodiće se, eventualno promeniti stil. Ako je moguće gajiti ga u Kaliforniji i još se dobro prodaje, ne vidim problem za druge regije pa ni Srbiju - govori Dragojlović.
Decenijska istorija velikih odličja
Tamo negde, na početku one poslovične srpske vinske renesanse, pre dve i po decenije, šardone je, uz kaberne sovinjon, bio prava zvezda novih vinograda. Velika trojka - Radovanović, Aleksandrović i Kovačević nekako se izdelila: Aleksandrović je bio najpoznatiji po sovinjonskoj kupaži Trijumf, Radovanović se profilisao pre svega po svom kaberne sovinjonu, dok je Kovačević slavu stekao šardoneom: sočnim, mirišljavim i mladim. Scena se ubrzano razvijala, srpski šardonei takođe, a savremena priča o pravim, velikim uspesima počela je pre desetak godina. Da je Fruška gora ekstremno plodno tlo za ovu sortu možda je prvi ukazao Omnibus Lector 2015 vinarije Erdevik osvojivši 2020. godine 97 poena i prvu platinastu medalju za Srbiju na Decanteru. Godine 2025. isti ovaj šardone iz berbe 2019 se na Decanteru pozlatio, ponovo potpisan rukom enološkinje Tanje Đuričić.
Srpski šardonei danas se povijaju pod teretom najznačajnijih svetskih odličja. Nalik na one iz Burgundije, mineralni, kremasti i kompleksni šardone Atila iz Ateljea vina Šapat, okitio se zlatom na Decanteru, a zatim i balkanskim trofejem za belo vino na BIWC 2025, te platinom na Open Balkan Wine Trophy 2024. Praktično sve u godinu dana.
Serija uspeha domaćih šardonea nije zaobišla ni penušavce. Iako novi talas domaćih vinara gravitira penušavim vinima od autohtonih i lokalnih sorti, na policama vinoteka nalazimo odlične penušavce od šardonea: Aleksandrović, Kovačević, The Deurić, Ester Katanić, zatim sjajni Eclater iz Zvonka Bogdana (koji nije u svakoj berbi od šardonea)...
Iako su medalje važne, one nisu presudna ocena kvaliteta. Nikad poslat na takmičenje, jedan od primera za ovo je fantastični šardone vinarije Radovanović iz berbe 2018. Tade je grad gotovo uništio vinograde pa je sa 35 hektara dobijeno tek 3.000 boca vina. Njegova savršena voćnost, britka svežina i slojevita kompleksnost u čaši, nešto je što nema bilo kakvu realnu ocenu. Savršenstvo na nepcu grožđa branog 20. novembra teško je opisati rečima.
Uzbudljive novosti iz srpskih vinarija
Kada je reč o novinama na sceni, nedavno je vinsku javnost uzbudila premijera žute etikete šardonea iz vinarije Božidara Aleksadarovića. Dugo pripremani Aberdar Superior 2020 pukao je svom silinom iznad Topole i Vinče. Vino je fermentisalo na komini tri dana pre nego što je prešlo u drvene sudove gde je trećina novi francuski barik, a ostalo korišćeni hrast. Sočno, glatko i uljasto, obiluje citrusnim kiselinama zaslađenih notama suvog voća u dugoj završnici. Od „masivnog“ konvencionalnog šardonea koji je decenijama vladao domaćim HoReCa tržištem, Miroslav Kovačević je ovu sortu spontanom fermentacijom na autohtonim kvascima i odležavanjem u buradima od 500 litara uveo u novi, kompleksni nivo i stvorio sada već čuvenu Selekciju.
Našim vinarijama nisu strani i postupci koji vinima daju značajnu dozu unikatnosti. Vinarija Ralević iz Paraćina puterasti barikirani Eter Chardonnay 2020, koji još nije na tržištu, radi praktično iz tri berbe. Klasična, kasna, a na kraju dodaju i 10% četiri godine mlađeg vina.
Sa druge strane, šardone Mladena Vujića (MV Vinarija), posle šest dana maceracije daje raritetni nefiltrirani i nebistreni oranž Justice Chardonnay 2021, odležao u starom buretu od akacije. Put kojim se ređe ide i fantazmagorična vizija šardonea za poklonike takvog stila.
- Uopšteno gledajući, i prema onome što iskazuje u čaši, domaći šardone se generalno jako malo razlikuje od vina iste sorte u svetu. Klimatski faktori su na teritoriji Srbije idealni za neke od klonova šardonea koji se inače prilagođava i temperaturi i zemljištu, svemu. Ovde sađeni klonovi su generalno isti oni posađeni širom sveta - smatra iskusni somelijer Miroslav Radojčin.
Šardone – kralj podruma
Uprkos istini da se vino pravi u vinogradu, usudićemo se da primetimo i da je ova sorta zapravo „kralj“ podruma gde se razlikuju tri vodeća stila. Koji od njih srpska publika tačno preferira, voćnost ili telo u šardoneu, nije lako reći, slaže se Mladen Dragojlović, jedan od najpoznatijih srpskih enologa koji se šardoneom tokom karijere bavio od Fruške gore, preko Šumadije i Negotinske Krajine, do Levačkog vinogorja...
- Verujem da publika koja pije ozbiljnija vina i spremna je da potroši veći novac, traži bukvalno sve. I kremasto i puterasto i voćno, da ima blagi uticaj drveta koji opet ne smeta jer je drvo dobro integrisano. Takođe postoji i stil šardonea sa puno drveta, što je pristup pomalo prevaziđen, ali je trend koji veliki deo publike i dalje prati i voli. Treći stil je vibrantno vino bez ili skoro bez uticaja drveta. Ali i taj šardone mora biti ozbiljan, blago kremast i pre svega voćan i sortan. Takva vina polako postaju trend - govori Dragojlović.
E sad - da li šardone zaista nastaje tek u podrumu? Nije to baš tako, kaže Mladen Dragojlović, ali priznaje da šardoneu treba intervencija vinara.
- Gotovo je nemoguće napraviti svetsku klasu bez drveta ili nekog oblika mikrooksigeneracije. Malo više kiseonika dobro dođe za aromatski kompleks. Opet, bez vinograda nema ništa. Kiselina mora biti dovoljno visoka pošto šardone na našim prostorima nakuplja dosta šećera i daje vina sa 13,5% ili 14,5% alkohola. Uostalom, od šardonea se i očekuje da bude puniji i slasniji.
Širok raspon cena
Kada su ukusi tržišta u pitanju, sa Dragojlovićem se u velikoj meri slaže i Mladen Radunović, distributer i vlasnik vinoteke OURS koja drži samo srpska vina i rakije. On kaže da naša publika ne istražuje razlike u teroaru i ne traži konkretan šardone iz neke regije već najveću ulogu pri izboru ima cena. Raspon je od 750 dinara koliko staje Muse PIK Oplenac, pa do nekih 5500 za vino vinarije Bjelica, ili 6000 koliko staje zlatni Atila. U best buy kategoriji lideri su šardonei Galot, nova berba vinarije Vinis, te manje poznata imena koja igraju na kartu svežine i ispod su granice od 1000 dinara poput Milojević ili Kosović. Ako neko baš zatraži određenu etiketu onda je to standardni Kovačević Chardonnay ili Terasa Matalj. Sve ostalo je na preporuku.
- I sam preferiram svež šardone, a što se njegove popularnosti u prodaji tiče, u ovom trenutku je ispod tamjanike i sovinjon blana - govori Radunović.
U Srbiji su Rusi u novije vreme zauzeli značajan deo vinskog tržišta. Somelijerka Nadežda Procenko, vrlo upućena u stanje na terenu, kaže da taj sloj kupaca posebno intrigiraju takozvana „prirodna“ vina, najčešće ona autohtona, ali i šardone.
- Isključivo barikirani, bogat i slojevit - tvrdi ona, i kaže da Rusi, za razliku od pretežnog dela naše publike, traže određenu etiketu. Trenutni favoriti su Eden, Savić, Vinum, Kovačević Edicija S, Omnibus Lector Erdevik, Picus, Lakićević...
Usklađivanje sa svetskim trendovima
S obzirom na aktuelne uspehe, može se postaviti pitanje da li je srpski šardone danas u svom kvalitativnom piku:
- Mi smo ozbiljnim i drugačijim vinarstvom krenuli da se bavimo pre 25, možda 30 godina i šardone onih koji su tada počeli, danas pokazuje daleko bolje rezultate, smatra somelijer Radojčin.
- I pre 30 godina sam prodavao najbolja bela vina Burgundije i mišljenja sam da su od tad ona postala mnogo komercijalnija nego što se to dogodilo kod nas. Primetno je da naši vinari daleko manje koriste drvo nego pre desetak godina, kad su ga držali u buretu i po dve godine.
Visoka voćnost, kaže on, možda ukazuje da je reč o komercijalnijem vinu ali takva se vina podjednako prave u Italiji, Francuskoj, Kaliforniji.
Proboj na strana tržišta
Možda o kvalitetu srpskog šardonea najbolje govori izvoz. Chardonnay S Edicija Kovačević je još pre sedam godina oduševila Hrvate, dok će se u ruskim supervinotekama sa hiljadama etiketa iz celog sveta, prodavac eventualno setiti da kaže Kovačević, a o srpskom vinu znati da kaže „šardone“. Sa druge strane SAD, kao četvrto najvažnije izvozno tržište za srpska vina i Azija, predstavljaju šansu za naše vinare i njihov šardone iako to još nisu prevelike količine. Američke aktuelne carinske priče? Neka palete sa vinima stignu do obala, pa ćemo videti, a politika se ionako menja iz dana u dan dok žeđ za šardoneom - ostaje.
Mnogi proizvođači su skloni da kažu: „sve ću saditi osim šardonea“, a onda desetak godina kasnije žive od te sorte jer ipak spada među najprofitabilnije. Nije im zameriti, pogotovo danas kad je u Srbiji sve više proizvođača čiji se šardone praktično ne razlikuje od svetskih. Ova velika sorta je prilagodljiva stilu koji tehnolog želi da uradi, i samo mu dajte mogućnost da da sve od sebe.
Sorta koja se lako prilagođava klimatskim promenima
Klimatski faktori utiču i na šardone kao i na sve ostale vinske sorte, ali globalne promene ipak nisu toliko opasne po ovu sortu, smatra enolog Mladen Dragojlović.
- On je sorta kameleon, prilagodiće se, eventualno promeniti stil. Ako je moguće gajiti ga u Kaliforniji i još se dobro prodaje, ne vidim problem za druge regije pa ni Srbiju - govori Dragojlović.
