Somelijeri obrali Kovačevićeve vinograde

Vinarija Kovačević je po drugi put organizovala sada već još malo pa tradicionalnu berbu grožđa za somelijere i vinoljupce u svojim vinogradima na Fruškoj gori. Cela zamisao bila je da se ljudi koji visoko cene finalni proizvod plemenitog grožđa u buteljkama sada upoznaju i sa kompletnim procesom nastajanja njihovog omiljenog pića; i to počevši od onog najtežeg fizičkog posla - ručne berbe u vinogradu.

Ovo se pokazalo kao pun pogodak i nećemo pogrešiti ako konstatujemo da će svako od njih ubuduće još više ceniti vino u svojoj čaši, prisećajući se već kad omirišu buke, a potom i pri svakom gutljaju, koliko je pažnje, truda i znoja potrebno da se iz vinograda iznese i samo deset - dvadeset gajbi grožđa, a gde je tek ostalo u nepreglednim nizovima čokota pod užarenom zvezdom...

Pritom su, da se ne lažemo, somelijeri grožđe brali u daleko lakšim uslovima jer su se ljubazni domaćini potrudili da im ugode na svakom koraku. Počevši od obilnog vojvođanskog doručka u Irigu, pa sve do idealno rashlađenog vina, kojim su se vredni berači krepili i skupljali snagu da napune i narednu gajbu u svom redu. Istini za volju, ove godine su imali i dosta teži zadatak jer su, za razliku od prošlogodišnje berbe kada su poslati u vinograd šardonea, sada morali da se uhvate u koštac sa sovinjon blanom, kojeg vinogradari ne zovu tek tako i bez razloga „divljak“. U to smo sada imali prilike da se i sami uverimo! Grozdovi sitnih i gusto zbijenih bobica, koje morate držati nežno i pažljivo kao voljenu ženu da vam se ne bi rasprsnuli pod prstima, toliko vole da se upetljavaju između žica i lastara da im je ponegde gotovo nemoguće prići i ubrati ih tako da ih potpuno sačuvate. A grožđe na preradu mora stići neoštećeno i što pre, svaki minut je bitan! Sve u svemu, nimalo lak zadatak čak ni za daleko iskusnije berače od raspoloženih somelijera s nedovoljnim brojem radnih sati u vinogradu.



Ipak, entuzijazma im svakako nije manjkalo, ponajviše zahvaljujući činjenici da je Kovačevićeva berba za somelijere i ove godine imala takmičarski karakter. Podeljeni su u dvočlane ekipe i, naoružani nožićima i s šeširima na glavama kao jedinom zaštitom od sunca, hrabro zašli u redove puni elana jer pobednik može biti samo jedan. A konkurencija iz godine u godinu sve oštrija! Neki su brali toliko spretno kao da tokom cele godine kod kuće imaju neki svoj trening vinograd za uvežbavanje strategije, drugi su taktički odbijali vino i rashlađivali se samo vodom a vinonoše smišljeno slali kod najvećih konkurenata, treći su kao tajno oružje imali poneko detence da špijunira ostale takmace i da ih hrani lažnim informacijama i uljuljkuje u lažno uverenje da su vođstvu i da niko ne bere tako dobro kao oni. Neki sad pričaju i da je postojao pakosni plan pojedinih ekipa da se u slučaju lošeg plasmana na društvene mreže izbace kompromitujuće fotografije članova žirija, ali verujemo da su to ipak samo pecaroške priče.

Sve u svemu, okupljeni somelijeri su mahom ozbiljno shvatili povereni zadatak i pošteno obrali zadati deo vinograda, iznevši iz njega po deset i više gajbi grožđa za sat i po vremena. Jedna ekipa je potpuno izdominirala nad konkurencijom, nabravši neverovatne 22 gajbe. Međutim, naknadno se ispostavilo da su na posao prionuli u tročlanoj ekipi, što im je izvesno dalo prednost u odnosu na ostale.

Na kraju je, valjda shodno činjenici da taman počinje nova školska godina, pobedila aritmetika! Posle kraćeg većanja, žiri je odlučio da prihvati sve rezultate ali da broj ubranih gajbi svima podeli brojem članova ekipe, što je rezultat ovog vrednog trija spustilo na 7,3 gajbi po beraču. Tako je na prvo mesto isplivala ekipa koja je ubrala „samo“ 15 gajbi (7,5 po beraču), a treći su bili dvoje berača koji su iz vinograda izneli jednu gajbu manje od njih.



Matematika je nekima možda komplikovana nauka ali izgleda da je poštena i može da posluži kao pravo rešenje u „kriznim momentima“...

Posle berbe u vinogradu, svi učesnici u obišli Vinariju Kovačević i dobili uvid iz prve ruke u proces prerade grožđa, ali nesumnjivo su bili najsrećniji kada su obišli vinski podrum i napravili svojevrsno hodočašće do barik bureta u kojem se čuva vino napravljeno upravo od šardonea koji su somelijeri na istom mestu brali prošle godine. Ovo vino se divno razvija i puno obećava, a isto tako posebno bure u Kovačevićevom podrumu će dobiti i ovogodišnji sovinjon blan - somelijerska selekcija.

Jedva čekamo da ga dogodine probamo!