Početna»Novosti»TRAGOVIMA PREDAKA DO VELIKIH VINA
28.07.2023.Pišu: Nenad Kostić i Igor Luković (degustacija)

TRAGOVIMA PREDAKA DO VELIKIH VINA

Autohtone sorte u Šumadiji doživljavaju drugu mladost, a od međunarodnih sorti prave se ozbiljna vina sa kontinuitetom kvaliteta i priznanjima na najvećim svetskim takmičenjima

novost tragovima predaka do velikih vina vinski magazin vino fino
Ako vam šumadijski toponim Vinča zazvuči kao reč „vino”, ne grešite: Šumadija je kraj toliko duge vinske istorije da su neke geografske tačke u njoj, poput pomenutog sela, još u rimsko doba dobile naziv po ovom plemenitom piću. Pitom kraj oivičen Dunavom, Savom, Zapadnom i Velikom Moravom, smešten u samom geografskom središtu Srbije, danas znamo kao izvorište velike obnove vinske Srbije u XXI veku. Šumadiji je teško podariti jednoznačni opis - njene planine, pitome rečne doline i zatalasani, brežuljkasti reljef deo su komplikovane slagalice, iste one koja i vinima Šumadije daje veliko šarenilo sorti i stilova.

Današnji pejsaž Šumadije samo u tragovima podseća na onaj koji je zatekao francuski putopisac De La Brokijer koji je 1423. godine ostavio zapise o kosmajskim i venčačkim vinogradima. Putnik je pomenuo da je na putu od Palanke do Beograda video „vrlo velike šume”, a ispod tih šuma - načičkana sela u plodnim dolinama, i oko njih nanizane vinograde. U tom kraju vekovima se razvijalo autentično vinarstvo koje je počivalo na autohtonim sortama, a danas još ima živih ljudi koji su bili mala deca u vreme kada je sortiment Šumadije počivao na kameničarki (prokupcu), smederevki, dinki, kadarki (skadarki), crnoj i beloj tamjanici, plovdini, začinku i drugim sortama od kojih su neke zaboravljene ili gotovo zaboravljene, a druge u novom milenijumu doživljavaju drugu mladost.
TAJNA KUPAŽA DVORSKOG PODRUMARA

Istorija jednog poznatog šumadijskog vina ujedno simbolizuje i istoriju šumadijskog vinarstva od vremena njegovog najvećeg procvata, do gotovo potpune propasti, i velike obnove kojoj danas svedočimo. Belo vino Trijumf, koje danas pravi vinarija Aleksandrović, bilo je najpoznatije vino koje je dolazilo iz kraljevskih podruma na Oplencu. Tačan sastav ove bele kupaže sa snažnim voćnim aromama uz prepoznatljivu herbalnost sovinjon blana bio je decenijama izgubljen. U vreme kada je podrum Aleksandrović iz Topole obnavljao vinarsku tradiciju Oplenca, Živan Tadić, dvorski podrumar Karađorđevića koji je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Kanadu, poslao je vinarima iz Vinče podatke o sortnom sastavu Trijumfa i tako je ovo vino posle sedam decenija počelo da živi novim životom.

VINSKA RENESANSA U NOVOM MILENIJUMU

Tridesetih godina XX veka usledila je velika promena u vinogradima Šumadije, i to zahvaljujući kralju Aleksandru Karađorđeviću koji je inicirao sađenje sorti vinove loze iz Francuske i Nemačke - tada su Šumadiju prekrili čokoti rajnskog rizlinga, semijona, sovinjon blana, pino noara, gamea, kaberne sovinjona... Aleksandar Karađorđević tako je nastavio ono što je započeo kralj Petar I Karađorđević, transformaciju oplenačkog kraja, a samim tim i cele Šumadije, u vinsku regiju u kojoj se teži ka pravljenju vina u skladu sa standardima vinskih velesila.

Period posle Drugog svetskog rata označio je i ubrzano opadanje vinske Šumadije. Vinogradi Kraljeve vinarije na Oplencu konfiskovani su i predati na upotrebu kombinatu PIK Oplenac, a Venčačka vinogradarska zadruga postala je deo Navip-a. Državnim gigantima kvantitet je bio daleko važniji od kvaliteta, a na to su se nadovezale i krizne i ratne godine. Šumadijski vinogradi početak novog milenijuma dočekali su u izuzetno zapuštenom stanju, što je, kao i u ostatku zemlje, u izvesnom smislu bio i blagoslov. Vinari koji su odlučili da iznova sagrade vinsku Šumadiju mogli su da rade onako kao su želeli i da praktično počnu od nule. Obnovu su počele, pre svega, vinarije Aleksandrović i Radovanović, koje i danas, uz kontinuitet kvaliteta, prave ozbiljna vina od međunarodnih sorti.



Današnji šumadijski sortiment je zanimljiva kombinacija internacionalnih sorti - kaberne sovinjona, šardonea, sovinjon blana koji u ovom kraju postiže izvanredne rezultate, merloa, kaberne frana, rajnskog rizlinga, i autohtonih sorti, pre svega prokupca i smederevke. Od prokupca se u ovom kraju tradicionalno pravi šumadijska ružica, vrlo aromatični roze koji u sortnom sastavu ima najmanje 85 procenata prokupca.
Deo šumadijskog sortimenta je i malaga (muskat aleksandrijski), koja je uvedena u šumadijske vinograde tokom 19. veka. Za malagu se veruje da je doneta u Srbiju kako bi popravila ukus vina od smederevke, što objašnjava i njenu nekadašnju rasprostranjenost u okolini Smedereva i u Šumadiji.

Izložba Venčačke vinogradarske zadruge 1936 (foto: vinarijalegat1903.com)

VELIKO BOGATSTVO STILOVA

Veliki deo šumadijskih vinara uključen je u rad Udruženja vinara Šumadije, koje pomaže da se ovaj i istorijom i prirodom bogati vinski kraj dodatno profiliše na srpskoj i balkanskoj vinskoj sceni. Saša Novaković, predsednik Udruženja vinara Šumadije, kaže za Vino & Fino da je Šumadija dobila novo i veoma zanimljivo vinsko lice, kao i da su se mnoge međunarodne sorte jako dobro „snašle” u tom podneblju.

- Vinska Šumadija u XXI veku jeste narasla, oslobodila se ideje da vino mora da se proizvodi u velikim količinama i da bude džabe i krenula sa našim vinskim pionirima u novu epohu razvoja pokušavajući da dosegne slavu predaka iz Venčačke vinogradarske zadruge. Upravo oni su doneli vinske sorte loze od kojih i danas u Šumadiji nastaju kvalitetna vina. Sortiment se jeste razgranao, čak i previše, ali su se neke od njih veoma dobro pokazale, čak po kvalitetu dostižu vina iz svojih postojbina. Svakako bih izdvojio sovinjon blan, šardone, merlo, kaberne fran i u većini godina kaberne sovinjon. Zbog sistematskog nerada i nebrige naših stručnih ljudi za autohtone sorte i njihov odabir, postoji izvestan nesklad u kvalitetu vina koje se pravi od njih, ali iskreno se nadam da će se pronaći dobri klonovi i da ćemo za par decenija imati veliki rast kvaliteta. Kada govorim o autohtonim sortama mislim pre svega na naš prokupac (kameničarku). Svakako je Šumadija ponovo jedno od najboljih teroara i za ovu sortu. Čak je činjenica da i u ovom trenutku par najboljih vina od prokupca dolazi upravo iz Šumadije - govori Novaković.
Novaković dodaje i da šumadijski teroar omogućava pravljenje odličnih vina u širokom spektru stilova:

- U Šumadiji, pio bih sve. Od laganih belih voćnih i mineralnih do sjajnih crvenih voćkastih vina, a u nekim godinama i puna crvena robusna vina. Šljivovicu bih ostavio kao digestiv - zaključuje predsednik Udruženja vinara Šumadije.

Šumadiju su oblikovali izuzetno dinamični prirodni i društveni procesi, od vulkanske aktivnosti koja joj je podarila brežuljkast reljef izuzetno podesan za vinogradarstvo i zahvalno, veoma raznovrsno tle sa mnoštvom vrlo samosvojnih mikrolokacija, do burne istorije i smene ciklusa uspona i propasti vinogradarstva u ovim krajevima. Početak novog milenijuma je, a o tome svedoče i nagrade na međunarodnim takmičenjima, vreme velike obnove vinske Šumadije.

UPOZNAJTE ŠUMADIJU!

Degustirao: Igor Luković

Šumadija je raznovrsna, pitoma i žestoka, bogata i raskošna. Takva su joj vina, koja pokazuju izvanredne potencijale njenog teroara: od lagane smederevke i zavodljivog prokupca, preko upečatljivih sovinjona i sočnih merloa, pa do bogatih šardonea ili masivnih kabernea i egzotičnih sorti poput sanđovezea. Selekcija vina pred vama svedoči upravo o raznovrsnosti i potencijalima šumadijskih vinograda.

Belina 2020
Vinarija Matijašević, Orašac

Mlada vinarija duge porodične tradicije koje je za kratko vreme pozicionirana među najpoznatije u Srbiji, zahvaljujući ogromnoj pažnji koju su dobila njihova vina posle niza uspeha na svetskim takmičenjima. Njihovi sovinjoni su autentično šumadijski i izvanredni, merlo čvrst i sočan, ali ni smederevka i prokupac ne zaostaju. Njihova smederevka Belina je sveža i vibrantna, ali karakternog mirisa u kom dominiraju note bele breskve, limete i limunove kore, uz nežne tonove svežeg začinskog bilja u pozadini. Na jeziku skladno i razigrano, sa malo mineralnosti i citrusnim i herbalnim notama. Vrhunsko letnje vino koje divno odležava. 90/100

Gušt barrique Chardonnay 2021
Podrum Pevac, Kragujevac

Dinamična i moderna vinarija Pevac, smeštena u Cvetojevcu kraj Kragujevca, odavno više nije najpoznatija samo po svojim rakijama. Njihova vina su sa godinama sve više tražena, ali tu vinari ne staju, iznova pomerajući granice. Tako su nedavno su na tržište lansirali i prvi penušavi prokupac u Srbiji! Najbolje izdanje njihovog barikiranog šardonea Gušt dolazi iz 2021. godine. Atraktivnog mirisa sa puno dinje i zrele breskve, uz meke tonove drveta, prepečenog hleba i karamele. Vibrantno i gipko na jeziku, sa slasnim i trajnim začinsko - voćnim ukusom. Prava delicija koja traži kremastu pastu ili meki sir sa belim plesnima. 90/100

Chardonnay Selekcija 2021
Podrum Radovanović, Krnjevo

Podrum koji je rastao i stasavao uporedo sa modernom srpskom vinskom scenom, dok osnivača Miju Radovanovića danas sa pravom smatraju ocem modernog srpskog kaberne sovinjona. Jednako uspešno, razvoj vinarije danas nastavlja Mijina ćerka Tijana, pažljivo negujući autentičan izraz njihovog kaberne sovinjona, ali i čitavu paletu belih vina. Među njima, izdvojio se Chardonnay Selekcija 2020, skladan i uravnotežen, sa mirisom koštuničavog voća i diskretnog, dobro integrisanog hrasta. Kremaste strukture, puterasto i zaokruženo vino sa obiljem voćne sočnosti. 91/100

Miracolo Sangiovese 2019
Draganić, Lipovac

Pravo čudo, kako mu i ime kaže, odnosno čista egzotika na vinskoj sceni Srbije, budući da je ovo jedini sanđoveze iz domaćih vinograda. Vinarija Draganić je veoma mlada, a njeni vinogradi podignuti na crvenoj zemlji bogatoj kamenom prostiru se na potesu Karaula iznad Lipovca. Njihov sanđoveze obradovaće podjednako i ljubitelje Toskane, kao i one zaljubljene u Šumadiju. Tu je tipična, britka svežina, ali ukomponovana u zrelost tople berbe kakva je bila 2019. Tu je intenzivan karakter zrelog voća i crne čokolade, malo zemljanih aroma, kao i zavodljve vanilinske note drveta. Tanini okrugli i zreli, u završnici voće i slatki duvan. Zaista, Miracolo! 90/100

Tarpoš Merlot 2017
Vinarija Tarpoš, Oplenac

Vinarija Tarpoš smeštena je doslovno u srcu Šumadije, na brdu iznad Aranđelovca, potpuno ušuškana u nepregledne redove vinograda iz kojih puca pogled na padine Bukulje i Venčaca. Reputaciju su izgradili na svom merlou, kupažama i upečatljivim belim vinima koja sva dolaze iz njihovih tridesetak hektara vinograda. Njihov merlo je sočan i razvijen, sa mirisom trešnje, šljive, bobičastog voća, malo zemljanih i začinskin nota i slatkim tonovima duvana. Integrisano i zrelo, čvrste taninske strukture i suptilnog voćno - začinskog ukusa. 88/100

Krunski Dokaz 2017
Vinarija Despotika

Vinarija Despotika nezaobilazna je tačka na vinskoj mapi Srbije. Njihova upečatljiva vina verno prenose karakteristike teroara i kada je u pitanju sočni merlo, bogati kaberne, jedinstvena morava ili elegantni prokupac. Crvena perjanica vinarije Despotika je Krunski Dokaz, velika rezerva kabernea. Topla berba 2017. dala je moćno, raskošno vino, pozamašnog tela i visokog alkohola, koje uz svu tu masivnost i zrelost čuva svežinu i čvrst sortni karakter. Flambojantno, puno, sočno, u slojevima koji donose zrelo šumsko voće, crnu čokoladu i kutiju cigara. Čvrstih tanina. 89/100

Vožd 2017
Vinarija Aleksandrović, Vinča

Kaberne sovinjon jedne od najpoznatijih šumadijskih vinarija, proslavljene zahvaljujući Trijumfu, njihovom belom sovinjonu, ali čitavom spektru odličnih vina, od penušavih, preko belih do crvenih. Vinarija Aleksandrović podjednako uspešno stvara vina različitih stilova, a kaberne Vožd sa razlogom je pozicioniran među njihovim najboljim vinima. Koncentrisano, izrazito sortno vino sa karakterom crnog i plavog bobičastog voća, začina i mente. Drvo prefinjeno, potpuno stopljeno sa vinom, tanini obli i sočni, kao i čitava impresija u ustima. Plemenito vino za čuvanje ili dekantiranje i dugo i posvećeno uživanje. 92/100