Tražite šansu u autohtonim sortama!

Da li ste čitali Endrjua Džeforda? Naravno da jeste! Valjda je svako ko je više od tri puta otvorio Dekanterov sajt ili uzeo u ruke štampano izdanje istog magazina, zapazio njegove kolumne. Na sajtu Dekantera svakog ponedeljka, osam godina, izlazio je po jedan tekst u rubrici Jefford on Monday, verovatno najpopularnijoj vinskoj kolumni ikada. Iako se Jefford on Monday od marta ove godine više ne objavljuje, Endrju Džeford i dalje piše za štampani Decanter, ali i niz drugih medija, kao jedan od najuticajnijih vinskih publicista današnjice.

Džeford iza sebe ima nekoliko vinskih vodiča i desetak knjiga na temu vina, žestokih pića i opšte kulture uživanja u ukusima. Među naslovima koje potpisuje posebno mesto zazimaju i dalje aktuelna - a kada je izdata 2002. skoro revolucionarna knjiga - The New France: A Complete Guide to Contemporary French Wine; kao i interaktivno, precizno i neverovatno zabavno delo Andrew Jefford’s Wine Course, izdato 2008.

Krajem juna, Endrju Džeford boravio je nekoliko dana u Hrvatskoj, obilazeći Slavoniju, Istru i Plešivicu, uz nekoliko degustacija plavaca i vina iz drugih regija, organizovanih u Zagrebu. Zahvaljujuci ličnom trudu sjajnog i vrednog hrvatskog vinskog poslenika Saše Špiraneca, jedan od vodećih globalnih vinskih autoriteta današnjice tako se na najbolji način upoznao sa autentičnim vinima iz susedstva. Opet zahvaljujući tom sjajnom Saši, autor ovog intervjua bio je deo male ekspedicije i tom prilikom ulovio i Džefordovih pola sata za sadržajni i inspirativni intervju koji je pred vama. Endrju Džeford ne ide obilaznicama, direktan je, britak, konkretan i precizan, bez dileme da li da stvari jednostavno nazove pravim imenom. Istovremeno, veoma je odmeren i otvoren da sasluša i druge. Kao i u svojim kolumnama, odaje utisak čoveka koji nedvosmisleno puno zna i zna kako to da saopšti.

Probali smo ovih dana, tokom poseta vinarijama na Plešivici i u Istri, puno maceriranih belih vina (oranž vina – prim. aut.), a neka od njih zaista su bila dobra. Takvih vina je sve više u Evropi. Šta mislite o tom trendu, kakvo je mesto na tržištu za vina tog stila?

- Odobravam kada ljudi eksperimentišu, a takvi eksperimenti su vredni truda. Od kada sam prvi put probao gruzijska kvevri bela vina, čini mi se da su macerirana vina nešto sasvim posebno. Danas postoji pet tipova vina. Penušavo, crveno, belo, fortifikovano i roze, a ja mislim da je veoma bitno da postoji i ova šesta kategorija vina koje je napravljeno od belog grožđa, ali više podseća na crveno vino. Navijam za ljude koji eksperimentišu sa vinom na taj način. Naravno, moramo biti pošteni kada su rezultati u pitanju. Nešto funkcioniše, a nešto ne, i nisam sklon da tim vinima uvek dajem pisane pohvale, jer je bitno zadržati objektivnost.

Endrju Džeford i Saša Špiranec

Kakva je budućnost maceriranih vina?

- Dubina ukusa nekih od najvećih crvenih vina na svetu mnogo toga duguje dijalogu između mošta i pokožice. Ono što se nalazi u pokožici je vrlo bitan deo žiga plemenitosti vrhunskih crvenih vina, pa mi se čini da smo dužni da dopustimo mogucnost da isto važi i za bela. Očigledno, današnji svet belih vina nije organizovan na način koji bi uključio tu mogućnost, ali hajde da dozvolimo da će se jednog dana i bela vina tretirati na taj način. Vinifikacija u tom stilu može da stvori zaista plemenita i velika bela vina i itekako vredi raditi u tom smeru iako neće svi eksperimenti biti uspešni. Definitivno postoji budućnost za ovaj stil, koji je vrlo izazovan za vinare jer moraju da prihvate da postoji i ta alternativa, ali i za konzumente koji se do sada nisu susretali sa takvim vinima.

Tema “prirodnih vina”, odnosno, vina napravljenih uz pomoć prakse koja podrazumeva minimalne tehnološke intervencije (less intervention wines), logično se nadovezuje na temu maceriranih belih vina, jer se takve prakse često preklapaju. Mišljenje mnogih je da nije pošteno prema drugim vinima da se ova nazivaju “prirodnim”. Šta je Vaš stav o svemu tome?

- Potpuno se slažem. Uvek volim širi pojam „less intervention wines“. Vina dobijena sa manje intervencije pomažu nam da razumemo teroar, dok intervencije brišu iz vina osećaj teroara. Nekada je potrebna hrabrost da se nešto ne uradi, kako glasi čuvena maksima oca vinara Dominika Lafona. Ovo uključuje i izvestan oprez i veliku koncentrisanost na ono što želite da uradite. Veliki problem sa mnogim ovakvim vinima leži u tome što manje intervencije ne znači isto što i izostanak bilo kakve tehnologije pravljenja vina (u originalu: winemaking – prim.aut.) Mnogi ljudi mešaju ove dve stvari. Manje intervencije podrazumeva budno praćenje procesa pravljenja vina i donošenje svesne odluke da se nešto ne uradi. U svakom trenutku morate biti potpuno svesni svih procesa u vinariji. Mnogi vinari koji se bave takozvanim prirodnim vinarstvom toliko su udaljeni od procesa vinifikacije da se u vinu na kraju oseća samo metod, a ne i ukus grožđa. Ako se u vašem vinu oseća samo metod, a ne i grožđe i vinograd u kome je raslo, izgubili ste igru.

Šta je za vas najuzbudljiviji trend na današnjoj globalnoj vinskoj sceni?

- To je veliko pitanje. Ja ne tragam ni za čim posebno kada je vino u pitanju, već se staram da zadržim otvoren um. Trenutak kada kažete da tragate za nekom konkretnom stvari je trenutak kada ste zauzeli ideološku poziciju. A kod jedne određene vrste pisanja o vinu mrzim baš to - pisanje iz konkretne ideološke perspektive. Toga ima i previše kod pisanja o prirodnim vinima. Veoma žalim zbog toga i prezirem taj trend. Jedan od najglupljih članaka koje sam ikada pročitao na temu Bordoa napisao je jedan od najpoznatijih autora koji se bave prirodnim vinima. Idiotski članak i svedočanstvo o zatvorenom umu. Dakle, pitanje je - koje su najuzbudljivije pojave u današnjem vinskom svetu za nekoga ko je zadržao otvoren um. Trebalo bi mi više vremena nego što danas imamo da pružim iscrpan odgovor na ovo pitanje. No, pošto smo ovde u Hrvatskoj, jedna od stvari koje su za mene veoma uzbudljive je renesansa stvaranja vrhunskih vina od zaboravljenih autohtonih sorti. To se radi u Hrvatskoj, Rumuniji, Portugalu, i širom sveta. To je za mene veoma uzbudljivo jer smo se pomalo zaglavili u čuvene internacionalne sorte koje su danas posađene svuda - negde sa velikim uspehom, a negde uz katastrofalni neuspeh. Suočeni smo sa klimatskim promenama i potencijalnom katastrofom u tom smislu. Nemamo puno rešenja pred nama, a jedan potencijalni put je da se okrenemo nasleđu autohtonih sorti. Na primer, u Hrvatskoj raste teran, koji sazreva vrlo pozno. Takve sorte tražimo, iako teran nije svačija “šolja čaja” i daje previše bogatu berbu i rđavo vino ako mu se ne pristupi sa krajnjim oprezom. To je, naravno, samo jedan primer: svuda postoje autohtone sorte koje nam mogu pomoći da prevaziđemo i posledice klimatskih promena i dosadu koju ponekad rađaju internacionalne sorte.

Šta ste očekivali da vidite u Hrvatskoj, a šta ste doživeli tokom ovog putovanja?

- I ovde sam se trudio da dođem potpuno otvorenog uma, ali sam ipak došao veoma uzbuđen zbog istarske malvazije i plavca malog.

Šta mislite o grašcu, nakon svih vina koja ste probali u Slavoniji? Ovo pitam u svetlu činjenice da mnogi ljudi, zahvaljujući iskustvima sa masovnim i lošim vinima, i dalje misle da je u pitanju bezvredna sorta?

- I ja sam, u svom neznanju, mislio tako. Ali zato se putuje u različite vinske regije, da biste shvatili dubinu svog neznanja. Za mnoge sorte važi da u nekim određenim regijama mogu da proizvedu izuzetna vina i veoma me je iznenadilo to da vina od grašca mogu imati takvu dubinu i plemenitost. U okviru jednog sasvim određenog stila, od grašca se mogu praviti vrlo ozbiljna vina. Slavonija je mesto gde je tako nešto itekako moguće i to je za mene bilo veliko otkriće.

Mnogi čitaoci ražalostili su se zbog ukidanja kolumne Jefford on Monday u onlajn izdanju Decantera. Bila je veoma popularna. Gde je sada moguće čitati Vaše tekstove?

- Još uvek pišem svoju mesečnu kolumnu u štampanom Decanteru, ali videćemo šta će biti sa nedeljnom kolumnom. Veoma sam zauzet drugim stvarima i trenutno uživam u tome što pišem manje nego ranije. Tokom četiri ili pet godina pisao sam 72 kolumne godišnje, više od jedne nedeljno. To je mnogo i sada mi godi da pišem manje. Žao mi je zbog toga što više nema kolumne Jefford on Monday, ali možete me čitati u drugim medijima.

Da li je za vina iz Rumunije, Hrvatske, Srbije, sa Kavkaza ili drugih manje poznatih vinskih regija moguće da postanu konkurentna na zapadnom tržištu i da li je moguće da se sa tim vinima ponovi ono što se osamdesetih godina prošlog veka dogodilo sa vinima Novog sveta?

- Drugačija je situacija. Vina Novog sveta, naročito sa južne hemisfere, osamdesetih godina su proizvodile velike vinarije sa vinogradima od 300-400 hektara. Bile su to ogromne količine, kakve ne postoje u Hrvatskoj, Moldaviji, Gruziji...Uz to, ta vina su se reklamirala na veoma jednostavan način. Vina o kojima govorite nije moguće tako reklamirati, pa verujem da se neće dogoditi potpuno ista stvar. Sada svi tragaju za zanimljivim, autentičnim vinima koja imaju bogatu istoriju i tradiciju, koja poseduju kompleksnost i druge arhetipske evropske vrline. Amerikanci i Kinezi, dva ogromna tržišta, tragaju za takvim vinima. Sva ta vina imaju veliku budućnost. To se neće dogoditi preko noći, i vi treba da tragate za onim što je najbolje u vašoj vinskoj tradiciji i da je reinterpretirate za savremeno doba. Obraćajte pažnju na sve, na hiljadu malenih detalja, i radite to iz godine u godinu. Na kraju će ta vina pronaći mnogo veća tržišta od onih na kojima se danas prodaju i postizaće veće cene. Njihova kompleksnost i dubina to zaslužuju.

Nedavno sam pročitao članak u kom se navodi da je vinska kritika kakvu smo do sada poznavali mrtva i to usled obilja različitih perspektiva i pogleda na vino. Slažete li se?

- To je još jedno veoma veliko pitanje. I dalje se pojavljuju snažni glasovi na vinskoj sceni, i mislim da će čitaoci uvek poštovati autoritet i iskustvo. Ipak, danas je veoma teško živeti od pisanja o vinu. Ni ja to ne mogu. To može samo nekolicina ljudi na svetu. Nisam potpuni pesimista jer će ljudi uvek čitati o vinu i tražiti ljude koji će ih voditi kroz taj svet. Tu leži velika razlika između vinske kritike i pisanja o vinu. Vinski kritičari pišu recenzije koje imaju veliku praktičnu vrednost, iako nisu uvek zanimljivo štivo. Postoji budućnost i za pisanje o vinu, ali ona je sada maglovita jer se celokupan svet medija nalazi u tranziciji.