Učenju nema kraja

U sasvim posebnim okolnostima, bez prisustva publike, uz distancu i sa higijenskim maskama na licu, 19. jula u beogradskom hotelu Hyatt, Ivan Nikolić postao je novi šampion Srbije, pobedivši na 8. takmičenju za najboljeg somelijera Srbije u organizaciji nacionalne somelijerske asocijacije SERSA. U finalu su nastupili i Dragiša Damljanović i Aleksandar Popov, a sva trojica pokazala su veliko samopouzdanje i odlično poznavanje svih elemenata somelijerske veštine. Ukupno se takmičilo sedmoro somelijera, a celokupno takmičenje održano je uz sve epidemiološke mere i po strogim pravilima Međunarodne asocijacije somelijera ASI, što nije bilo lako organzovati, jer posao somelijera podrazumeva socijalni kontakt. Ipak, uz smanjen broj učesnika i maske na licu, nacionalno takmičenje održano je bez odlaganja.

Takmičarski zadaci u finalu bili su podeljeni na servis aperitiva, dekantiranje vina, uparivanje vina sa hranom, prepoznavanje oblika cigara, prepoznavanje grešaka na vinskoj karti, služenje šampanjca iz magnum boce i prepoznavanje slika. Nikolić kaže da je ove godine postojao vrlo težak element u takmičenju: simuliran je ambijent prepunog restorana, i zadaci su se smenjivali bez pauze, kao na pokretnoj traci.

- Meni je, ipak, polufinale bilo teže od finala, jer u polufinalu uvek osećam veliki pritisak da uđem u finale, dok sam u finalu "svoj na svome" i mirniji sam.

Pobeda Ivana Nikolića nije iznenađenje, budući da je on somelijer sa dugogodišnjim iskustvom, nosilac prestižne ASI diplome i višestruki takmičar sa zapaženim rezultatima. Uz ranije ulaske u finale, bio je i pobednik SERSA takmičenja u penušavim vinima. Nakon nekoliko godina provedenih u Italiji i rada u prestižnim beogradskim hotelima i restoranima, Nikolić se poslednjih pola godine posvetio svojoj vračarskoj vinoteci Wine Spot.

- Trebalo mi je nekoliko dana da zaista shvatim da sam poneo titulu najboljeg somelijera u zemlji – kaže Nikolić za Vino & Fino i dodaje da se već priprema za buduća, međunarodna takmičenja:

- Cilj mi je svakako da nastavim dalje da se takmičim, sledeći je međunarodni nivo. Predstoji mi još mnogo vremena za edukaciju. Tome bukvalno nema kraja u našem somelijerskom svetu. Već sam napravio neki plan, pošto treba rasporediti vreme, učiti uz posao i porodične obaveze. Našao sam partnere za teoriju, kolege sa kojima radim zajedno. Odvajam i po četiri ili pet sati za učenje, bar četiri puta nedeljno. Jedan od tih dana rezervisan je za praksu, kao i vežbanje senzorike. To je inače najteži i najskuplji deo, pošto su vina skupa, a na tome, ako želite kvalitetno da se pripremite, ne može da se štedi. Inače, najteži deo mi je teorija. Teško je sedeti i grejati stolicu (smeh).



Da li očekuješ da ti pobeda koju si ostvario pomogne na profesionalnom planu i konkretno u tvom poslu?

Pa sad, ja već pola godine radim samo u svojoj vinoteci i vinskom baru, svim srcem i svom snagom ulažući u taj posao, tako da tu konkretno ne mogu da očekujem da će se stvari posebno promeniti. Pobeda i titula šampiona mi svakako pomažu da budem više vidljiv, da ljudi znaju ko sam i šta znam. Ta promena se svakako oseća posle takmičenja.

Karijeru si dugo godina gradio u ugostiteljstvu, kao somelijer i kao menadžer. Da li planiraš da se ikada ponovo upustiš u te vode?

U kafanu se vraćam samo ako bude bila moja. Naprosto, kako bi jedna moja koleginica rekla, u jednom trenutku počneš toliko da znaš i vrediš, da se gazdi ne isplati da te plaća. Zato sam krajem prošle godine i odlučio da postanem isključivo sam svoj gazda. Za sada su to vinoteka i vinski bar, ali imam planove za neke divne nove stvari ovde u Beogradu.

Kako se cela situacija sa epidemijom korona virusa osetila u tvom poslu?

Sve ovo nije šala, ekonomski nas je prilično uzdrmalo, celo društvo, pa i ugostieljski i vinski sektor. Vinoteka nam radi sa manjim prometima, kao i druge, uostalom. Sve zavisi od jesenje i zimske sezone, koja je tradicionalno dobra, pa se nadamo da će i ove godine biti tako.

Pripreme za takmičenja traže puno vremena i požrtvovanja. Kako se sa time nose tvoja porodica i okolina?

Meni je to sastavni deo života, pa nekako balansiram. Naravno da pomaže i to što sam u vinskom poslu, pa je i svaki radni dan povezan sa učenjem. Svakog dana upoznajem nove sorte, regije i nova vina. Trudim se da pratim aktuelnosti iz sveta, ali i sa domaće i regionalne vinske scene koja se munjevito razvija. Privatni, profesionalni život i učenje mogu da budu kompatibilini uz dobru organizaciju, a meni to, za sada, polazi za rukom. Uz to, imam bezrezervnu podršku supruge i porodice, što mi veoma znači.

Takmičenje je bilo organizovano u potpuno vanrednim uslovima, bez publike i uz naročite higijenske mere. Koliko je bilo teško takmičiti se na taj način?

Te higijenske mere i nošenje maske zapravo i nisu bile prevelik problem. Na masku se navikneš i ubrzo kao da je i nema. Zaista su mi nedostajali publika i podrška meni dragih ljudi, profesionalaca i prijatelja. Bilo je tiho i gluvo bez gledalaca, ali tako je moralo. Što se mora nije teško i SERSA je uspela da sve organizuje na zavidnom nivou.

Zbog posla i priprema za takmičenja, probaš puno novih vina. Koje domaće etikete su na tebe ostavile dobar utisak u poslednje vreme?

Ima nekoliko vina koja su me zaista oborila s nogu. Za početak, prijatno sam iznenađen novom smederevkom iz vinarije Matijašević. Smatram da su prvi koji su uspeli da naprave smederevku sa dubinom i novom dimenzijom. Ima i drugih dobrih vina od smederevke, ali ova ima oblik, zaokruženost i snažan karakter sa svim tim belim voćem i cvetnim tonovima. To vino je stvarno pomak za našu autohtonu sortu.

Dalje, tu je jedan mali vinar koji sledi principe minimalne intervencije u vinogradu i vinima i koji je napravio jedno zaista dobro oranž vino. To je Aleksandar Todorović iz Ražnja sa svojom oranž tamjanikom prizvedenom u tiražu od samo 300 boca. Inače nisam veliki poklonik takvih vina, jer umeju da budu teška, traže hranu i retko se sa lakoćom popije više od jedne čaše. Međutim, ova tamjanika ima svoju priču i odavno nisam imao takvo iznađenje među oranžima.
Napokon, tu je i Vožd, novi kaberne iz vinarije Aleksandrović. Mislim da sam imao tu čast da otvorim neke od prvih boca na tržištu i utisak mi je da je to zaista veliko i ozbiljno vino pred kojim je sjajna budućnost.