01.02.2022.
Umro Petar Tutavac, tvorac Plazme i Domaćice
Vest o odlasku jednog od osnivača jugoslovenske konditorske industrije preneli su svi regionalni mediji
Screenshot YouTube/RTV BISER
Petar Tutavac, jedan od rodonačelnika naše konditorske industrije, najpoznatiji po keksu Plazma, trajnom simbolu bivše Jugoslavije, umro je u 88. godini.
Tutavac je rođen 1934. godine u Opuzenu u Hrvatskoj, a bio je ripadnik prve generacije školovanih konditora u bivšoj Jugoslaviji, koji su učili zanat na Višoj školi za konditore koja je radila pri fabrici Kraš. Tutavčev konditorski prvenac, i njegov diplomski rad, bila je i danas čuvena Domaćica, keks na bazi čokolade koji je i do danas veoma popularan na celom prostoru bivše Jugoslavije.
Tutavčeva karijera nastavila se u Srbiji, prvo u Leskovcu, a potom u Požarevcu u kome je, na poziv Momčila Filipovća, osnivača Bambija, od 1967. godine učestvovao u razvoju ove fabrike čije je prvo ime bilo Žitostig. Ime fabrike vrlo brzo je promenjeno u Bambi. Prvi, i do danas najpoznatiji proizvod ove fabrike postao je Plazma keks, nastao kao derivat italijanskog keksa Plasmon. Početna ideja za pravljenje keksa po uzoru na keks koji se proizvodio u Milanu došla je od Momčila Filipovića koji je sa tehnologom Milošem Reljinom širom Evrope tragao za keksom koji bi mogao da osvoji tržište SFRJ. Izbor je pao na Plasmon, veoma popularan proizvod sa dodatkom mlečnog albumina, veoma zdravog izolata proteina. Nakon perioda sporova oko toga koja će se receptura koristiti u Jugoslaviji, pobedila je Tutavčeva zamisao da se jako modifikuje osnovna receptura: umesto mlečnog proteina, u keksu se našlo sojino brašno. Prirodno biljno ulje zamenjeno je hidrogenizovanom biljnom mašću uz dodatak maslaca, a umesto ječmenog slada u keksu su se našli dekstroza i med.
Keks je poneo ime koje jasno asocira na originalni proizvod iz Italije, što je dovelo do spora sa nosiocima italijanskog patenta. Rezultat i danas vidimo na rafovima prodavnica kod nas i u okruženju. Plazma je zadržala svoje ime na tržištu SFRJ, ali se u inostranstvu prodavala pod imenom Lane.
Tutavac je uvek govorio da smatra da receptura Plazma keksa nije plagijat, pošto je izvršio punu modifikaciju osnovne formule:
- Ta receptura koju su Italijani dali, koju mi je Moša (Momčilo Filipović, prim. aut.) doneo za Plazmon, uopšte nema veze sa Plazmom koju sam ja napravio u to vreme. Plazmon nije imao soju, vitamine ni minerale u svom sastavu. Ja sam izvršio kombinaciju belančevina biljnog i životinjskog porekla u proizvodu. I to je nadgradnja. To nije napravio Plazmon. A što je naziv Plazmon - Plazma mali plagijat, tu sam ja posle imao problem i ja sam dogovorio sa Plazmonom da mi možemo da radimo Plazmu na jugoslovenskom tržištu, a da ne možemo da izvozimo za Italiju. Ja sam isto tako tražio da Plazmon ne može da plasira svoj proizvod u Jugoslaviji. I to je bio dogovor – govorio je Tutavac.
Tutavac je često isticao i da nije zaštitio nijedan svoj proizvod:
- To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek - rekao je u poslednjem intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.
Tutavac je rođen 1934. godine u Opuzenu u Hrvatskoj, a bio je ripadnik prve generacije školovanih konditora u bivšoj Jugoslaviji, koji su učili zanat na Višoj školi za konditore koja je radila pri fabrici Kraš. Tutavčev konditorski prvenac, i njegov diplomski rad, bila je i danas čuvena Domaćica, keks na bazi čokolade koji je i do danas veoma popularan na celom prostoru bivše Jugoslavije.
Tutavčeva karijera nastavila se u Srbiji, prvo u Leskovcu, a potom u Požarevcu u kome je, na poziv Momčila Filipovća, osnivača Bambija, od 1967. godine učestvovao u razvoju ove fabrike čije je prvo ime bilo Žitostig. Ime fabrike vrlo brzo je promenjeno u Bambi. Prvi, i do danas najpoznatiji proizvod ove fabrike postao je Plazma keks, nastao kao derivat italijanskog keksa Plasmon. Početna ideja za pravljenje keksa po uzoru na keks koji se proizvodio u Milanu došla je od Momčila Filipovića koji je sa tehnologom Milošem Reljinom širom Evrope tragao za keksom koji bi mogao da osvoji tržište SFRJ. Izbor je pao na Plasmon, veoma popularan proizvod sa dodatkom mlečnog albumina, veoma zdravog izolata proteina. Nakon perioda sporova oko toga koja će se receptura koristiti u Jugoslaviji, pobedila je Tutavčeva zamisao da se jako modifikuje osnovna receptura: umesto mlečnog proteina, u keksu se našlo sojino brašno. Prirodno biljno ulje zamenjeno je hidrogenizovanom biljnom mašću uz dodatak maslaca, a umesto ječmenog slada u keksu su se našli dekstroza i med.
Keks je poneo ime koje jasno asocira na originalni proizvod iz Italije, što je dovelo do spora sa nosiocima italijanskog patenta. Rezultat i danas vidimo na rafovima prodavnica kod nas i u okruženju. Plazma je zadržala svoje ime na tržištu SFRJ, ali se u inostranstvu prodavala pod imenom Lane.
Tutavac je uvek govorio da smatra da receptura Plazma keksa nije plagijat, pošto je izvršio punu modifikaciju osnovne formule:
- Ta receptura koju su Italijani dali, koju mi je Moša (Momčilo Filipović, prim. aut.) doneo za Plazmon, uopšte nema veze sa Plazmom koju sam ja napravio u to vreme. Plazmon nije imao soju, vitamine ni minerale u svom sastavu. Ja sam izvršio kombinaciju belančevina biljnog i životinjskog porekla u proizvodu. I to je nadgradnja. To nije napravio Plazmon. A što je naziv Plazmon - Plazma mali plagijat, tu sam ja posle imao problem i ja sam dogovorio sa Plazmonom da mi možemo da radimo Plazmu na jugoslovenskom tržištu, a da ne možemo da izvozimo za Italiju. Ja sam isto tako tražio da Plazmon ne može da plasira svoj proizvod u Jugoslaviji. I to je bio dogovor – govorio je Tutavac.
Tutavac je često isticao i da nije zaštitio nijedan svoj proizvod:
- To su bila neka druga vremena, kada se znanje nije skrivalo nego se delilo. Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek - rekao je u poslednjem intervjuu za Slobodnu Dalmaciju.
