19.03.2021.
USPAVANI DIV
Vinski vodič kroz Srbiju (3): Negotinska Krajina
Svakog petka, Savez vinara i vinogradara Srbije i magazin Vino & Fino predstaviće po jedan vinorodni rejon Srbije. Danas pričamo priču o Negotinskoj Krajini.
Podneblje kao stvoreno za vinovu lozu, izuzetnog klimatskog i zemljišnog diverziteta, Negotinska Krajina oivičena je planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan sa jedne strane, a sa druge Timokom i moćnim Dunavom. Ovde se vinova loza trenutno prostire na oko 1.000 hektara, sa potencijalom da se raširi na višestruko veće površine. Istorija vinogradarstva ovog kraja izuzetno je duga i seže sve do doba starih Rimljana. Na nižim terenima uz Dunav, smešteni su Ključko, Brzopalanačko i Mihajlovačko vinogorje, dok se na jugu rejona, na višim nadmorskim visinama, nalaze Negotinsko i, posebno, Rogljevačko - Rajačko vinogorje.
Zlatno doba krajinskog vinarstva odigralo se u vreme kada je filoksera pustošila vinograde u Francuskoj, u drugoj polovini XIX veka. U to vreme vina iz Negotinske Krajine našla su svoj put do Francuske, Austrougarske, Nemačke i Rusije, kako bi popunila rupu na tržištu nastalu usled širenja parazitske pošasti koja je, nažalost, ubrzo doprla i do krajinskih vinograda. Središte obnove vinogradarstva u Krajini nakon filoksere postao je manastir Bukovo, gde je 1886. osnovan lozni rasadnik, a Negotinska (Krajinska) vinogradarska zadruga osnovana je 1890. godine.
U Negotinskoj Krajini nalaze se i čuvene pimnice ili pivnice, izuzetno upečatljivi kompleksi tradicionalnih vinskih podruma koji su građeni od sredine XVIII veka do tridesetih godina prošlog veka. Ovi delimično ukopani podrumi bili su građeni od drveta i tesanog kamena i okupljeni u ulice i sokake povezane trgovima: u tom pravom malom vinskom gradu pravilo se i čuvalo vino i stanovalo tokom perioda velike aktivnosti u vinogradu. Danas su pimnice kandidat za upis na UNESCO listu svetske baštine i predstavljaju važnu turističku atrakciju ovog kraja.
Negotinska krajina, sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine, odličan je teren za pozne sorte kojima prijaju stabilne i tople jeseni.
Krajina je danas dom više starih i autohtonih sorti, zasađenih u vinogradima koji se najčešće nalaze na gajnjači, smonici i peskovitom zemljištu, ako su bliže Dunavu, ili na krečnjaku i kvarcnom kamenu dublje ka planinama. Na ovoj vinorodnoj zemlji gaje se začinak, prokupac i crna tamjanika, a tu raste i drevna, gotovo zaboravljena sorta bagrina, koja se, u trenutku kada je vinarija Matalj iz Negotina odlučila da počne rad sa njiom, nalazila na ivici istrebljenja. Danas ova vinarija od grožđa iz vinograda u blizini manastira Bukovo pravi belo vino upečatljivog karaktera i izrazite mineralnosti.
Što se međunarodnih sorti tiče, naši vinski stručnjaci smatraju da kaberne sovinjon na tlu Negotinske krajine ima najveći potencijal za uspeh, što je i potvrđeno važnim nagradama za vina od ove sorte nastala u ovom podneblju. Rasprostranjeni su i šardone, merlo, game i druge internacionlane sorte poput semijona i rizlinga.
Negotinska Krajina je regija izrazito velikog vinskog potencijala, bogate istorije i izvanredne klime, koja je umnogome "uspavani div" srpskog vinarstva i jedan od važnih nosilaca vinskog identiteta Srbije. Među brojnim vinarijama ovog rejona, izdvajaju se Manastir Bukovo, Raj, Matalj, Frunza Aglaja, Dajić, Mikić, Janucić, Francuska vinarija, Novak, Tanića pimnice...TIPIČNA VINA NEGOTINSKE KRAJINE
Podneblje kao stvoreno za vinovu lozu, izuzetnog klimatskog i zemljišnog diverziteta, Negotinska Krajina oivičena je planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan sa jedne strane, a sa druge Timokom i moćnim Dunavom. Ovde se vinova loza trenutno prostire na oko 1.000 hektara, sa potencijalom da se raširi na višestruko veće površine. Istorija vinogradarstva ovog kraja izuzetno je duga i seže sve do doba starih Rimljana. Na nižim terenima uz Dunav, smešteni su Ključko, Brzopalanačko i Mihajlovačko vinogorje, dok se na jugu rejona, na višim nadmorskim visinama, nalaze Negotinsko i, posebno, Rogljevačko - Rajačko vinogorje.
Zlatno doba krajinskog vinarstva odigralo se u vreme kada je filoksera pustošila vinograde u Francuskoj, u drugoj polovini XIX veka. U to vreme vina iz Negotinske Krajine našla su svoj put do Francuske, Austrougarske, Nemačke i Rusije, kako bi popunila rupu na tržištu nastalu usled širenja parazitske pošasti koja je, nažalost, ubrzo doprla i do krajinskih vinograda. Središte obnove vinogradarstva u Krajini nakon filoksere postao je manastir Bukovo, gde je 1886. osnovan lozni rasadnik, a Negotinska (Krajinska) vinogradarska zadruga osnovana je 1890. godine.
U Negotinskoj Krajini nalaze se i čuvene pimnice ili pivnice, izuzetno upečatljivi kompleksi tradicionalnih vinskih podruma koji su građeni od sredine XVIII veka do tridesetih godina prošlog veka. Ovi delimično ukopani podrumi bili su građeni od drveta i tesanog kamena i okupljeni u ulice i sokake povezane trgovima: u tom pravom malom vinskom gradu pravilo se i čuvalo vino i stanovalo tokom perioda velike aktivnosti u vinogradu. Danas su pimnice kandidat za upis na UNESCO listu svetske baštine i predstavljaju važnu turističku atrakciju ovog kraja.
Negotinska krajina, sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine, odličan je teren za pozne sorte kojima prijaju stabilne i tople jeseni.
Krajina je danas dom više starih i autohtonih sorti, zasađenih u vinogradima koji se najčešće nalaze na gajnjači, smonici i peskovitom zemljištu, ako su bliže Dunavu, ili na krečnjaku i kvarcnom kamenu dublje ka planinama. Na ovoj vinorodnoj zemlji gaje se začinak, prokupac i crna tamjanika, a tu raste i drevna, gotovo zaboravljena sorta bagrina, koja se, u trenutku kada je vinarija Matalj iz Negotina odlučila da počne rad sa njiom, nalazila na ivici istrebljenja. Danas ova vinarija od grožđa iz vinograda u blizini manastira Bukovo pravi belo vino upečatljivog karaktera i izrazite mineralnosti.
Što se međunarodnih sorti tiče, naši vinski stručnjaci smatraju da kaberne sovinjon na tlu Negotinske krajine ima najveći potencijal za uspeh, što je i potvrđeno važnim nagradama za vina od ove sorte nastala u ovom podneblju. Rasprostranjeni su i šardone, merlo, game i druge internacionlane sorte poput semijona i rizlinga.
Negotinska Krajina je regija izrazito velikog vinskog potencijala, bogate istorije i izvanredne klime, koja je umnogome "uspavani div" srpskog vinarstva i jedan od važnih nosilaca vinskog identiteta Srbije. Među brojnim vinarijama ovog rejona, izdvajaju se Manastir Bukovo, Raj, Matalj, Frunza Aglaja, Dajić, Mikić, Janucić, Francuska vinarija, Novak, Tanića pimnice...
TIPIČNA VINA NEGOTINSKE KRAJINE
CRNA TAMJANIKA FILIGRAN 2018
Uz odličan kaberne sovinjon, merlo i šardone, manastirska bratija iz Bukova posebno je posvećena crnoj tamjanici iz vinograda koji se nalazi tik uz manastirsko zdanje. Mirišljava, snažnog karaktera, sa tonovima ruže, trešnje i jagode, ovo suvo vino sa 15% alkohola jedan je od najzanimljivijih predstavnika sorte.KREMEN 2017
Vinariju Matalj proslavio je kaberne sovinjon, posebno njihova premijum etiketa Kremen Kamen sa poteza Kremenjača. Iz istog vinograda dolazi i klasični Kremen, tipičan negotinski kaberne, sa puno crnog voća na mirisu, elegantnog uticaja drveta, čvrstih tanina i bogate strukture.BUKOVSKA BAGRINA 2019
Vinarija Matalj povratila je bagrinu, staru autohtonu sortu, sa same ivice nestanka, podigavši vinograd na potesu Bukovo. Iz njega dolazi vino jedinstvenog karaktera zrelog voća, sa puno cvetnih i mineralnih nota, sočno, čvrsto i postojano.GAME RAJ
Vinarija Raj iz Rajca najprepoznatljivija je po svom gameu. Ta sorta tokom prošlog veka bila je široko rasprostranjena u vinogorjima istočne Srbije, ali danas je ima u tek nekoliko vinarija. Game vinarije Raj je voćan, dopadljiv, mek i elegantan.Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Povezani unosi
