04.05.2026.Piše: Nenad Kostić
Vino kao umetnički manifest
Kuća Mouton Rothschild, u saradnji sa slavnim umetnicima, pretvara svaku pojedinačnu bocu u umetničko delo i svedočanstvo o kreativnom duhu vremena
foto: Pierre Grenet (Astoria studio)
Kuća Château Mouton Rothschild iz Bordoa ima jednu od najpoznačitijih i najoriginalnijih tradicija u svetu vina - etikete sa prvorazrednim umetničkim pedigreom, koje krase boce svake berbe još od 1945. godine, pretvarajući svaku pojedinačnu bocu u umetničko delo i svedočanstvo o kreativnom duhu vremena.
Ova praksa je duboko ukorenjena u viziji barona Filipa de Rotšilda, pionira novovremenog vinarstva u Bordou koji je temeljno transformisao vinarstvo ove regije svojim radom na modernizaciji kuće Mouton Rothschild, krunisanim njenim upisom u vinarije prvog roda 1973. godine.
Prvi umetnik pozvan da pravi etiketu za Rotšildova vina bio je poznati avangardni francuski dizajner Žan Karlu, čija je etiketa označila istorijski trenutak za ovu kuću - odluku mladog Filipa de Rotšilda da na imanju flašira celokupnu berbu, trajno raskidajući sa praksom prodaje vina u bačvama. Od 1924. godine, kako je odlučio Rotšild, sva vina koja dolaze iz ove kuće morala su imati jedinstven, prepoznatljiv identitet šatoa, uključujući i atraktivnu etiketu, a prva etiketa bila je zaista trijumfalna - i danas se smatra jednom od najboljih primena kubizma u dizajnu.
Ipak, tek posle završetka Drugog svetskog rata, 1945. godine, baron Filip je odlučio da obeleži povratak mira posebnim umetničkim motivom: tada je mladi umetnik Filip Žulijan dizajnirao etiketu sa simbolom „V” za pobedu. Ovaj potez naišao je na izuzetan odziv i označio početak jedne od najdugotrajnijih umetničkih praksi u svetu vina.
foto: Pierre Grenet (Astoria studio)
Od tada, svake godine do danas, Château Mouton Rothschild poziva slavne umetnike da dizajniraju etiketu za novu berbu. Na listi stvaralaca nalaze se velika imena kao što su Pablo Pikaso, Žuan Miro, Endi Vorhol, Kit Hering, Frensis Bejkon pa sve do savremenih umetnika kao što su Čiharu Šiota i mnogi drugi. Etikete nisu samo ilustracije - one odražavaju umetnički jezik svoje epohe, često sa jedinstvenim simbolima vinove loze, vinifikacije ili vizuelnim komentarima o kulturi i estetici.
Baron Rotšild je ovu ideju video i kao način da istakne individualnost i posebnost vina Mouton Rothschild u svetu bordovskih vina. Žulijen de Bomarše de Rotšild, koji danas, zajedno sa ostalim članovima porodice, ima konačnu reč u izboru umetnika koji će zastupati novu berbu jednog od najpoznatijih vina iz Bordoa, jednom je rekao da etikete ne služe samo kao umetničko delo, već kao minijaturni prozori u duh i vreme svake pojedinačne berbe. Kolekcija etiketa postala je svojevrsna galerija umetnosti na vinskim bocama, a u celosti se može videt u muzeju Château Mouton Rothschild, privlačeći ljubitelje vina i umetnosti širom sveta.
Prijateljstva u umetničkom svetu
Žiljen de Bomarše de Rotšild u jednom intervjuu za Euronews istakao je da je u početku baron Rotšild bio vođen i prijateljskim i umetničkim motivima kada je birao slikare čija će dela stariti i sazrevati zajedno sa svakom novom berbom:
- Baron Filip je u početku birao slikare iz svog ličnog kruga prijatelja, među kojima su bili Žan Igo, Leonor Fini i Žan Kokto. Zatim je 1955. godine sam Žorž Brak pristao da ilustruje berbu. Nakon njega pridružili su se i najveći umetnici našeg vremena, uključujući Dalija, Sezara, Miroa, Šagala, Pikasa, Vorhola, Sulaža, Bejkona, Baltusa, a u novije vreme i Piter Doiga i Čiharu Šiotu. Tokom perioda koji obuhvata više od 75 berbi, oni su zajedno stvorili fascinantnu kolekciju kojoj se svake godine dodaje novo delo - rekao je.
Vino iz berbe 2023. sa umetničkom ilustracijom Žoane Vaskoncelos
Naslednik vinarske dinastije govori da u izboru umetnika učestvuje cela porodica.
- Umetnici koje angažujemo jednako su ugledni u svetu umetnosti kao što je Mouton Rothschild u svetu vina, što objašnjava našu politiku da se obraćamo isključivo onima koji su već svetski poznati. Ali, naravno, moramo i lično da volimo njihov rad. Izbor umetnika je porodična odluka, koju donosimo moja sestra Kamij Seres de Rotšild i moj brat Filip Seres de Rotšild, suvlasnici Šatoa Mouton Rotšild zajedno sa mnom - rekao je, a na pitanje čime se vode u izboru umetnika dao je tipično francuski odgovor:
- Naša majka, baronica Filipin de Rotšild (1933-2014), na ovo pitanje je davala sledeći odgovor, koji i danas važi: „Nemam nikakav poseban metod niti petogodišnji plan: moj izbor se zasniva na mom oduševljenju radom određenog umetnika. Uvek uspostavljam lični odnos sa njima, koji se često pretvara u prijateljstvo, jer duboko volim umetnost slikara koje pozivam, a za mene je svako delo izraz umetnikove ljubavi prema Moutonu i njegovoj magiji.“
Odabrani umetnici dužni su da se dubinski upute u rad vinarije pre nego što prilože svoje delo:
- Veoma nam je važno da umetnik kog smo izabrali dođe i provede određeno vreme u šatou, kako bi upoznao ljude koji tamo rade i stekao osećaj za samo mesto, kao i dublje razumevanje naše istorije, teroara i načina na koji pravimo vino. Boravak u Moutonu često je izvor inspiracije, koju umetnik potom izražava u svom radu na etiketi. Nakon svoje posete, Čiharu Šiota nam je rekla:
„Kada sam posetila Chateau Mouton Rothschild, bila sam snažno inspirisana njihovim odnosom prema prirodi. Oni zavise od vremena i ne mešaju se u majku prirodu. Prihvataju uslove u kojima grožđe raste. Mislim da Mouton Rothschild čuva ravnotežu između čoveka i prirode”.
Žoana Vaskoncelos i Žulijen de Bomarše de Rotšild (foto: Joana Vasconcelos Atelier)
Vernost tradiciji i otvorenost za autorske interpretacije
Žoana Vaskoncelos, jedna od najznačajnijih evropskih umetnica današnjice, poznata je po monumentalnim instalacijama i upotrebi svakodnevnih materijala, koje pretvara u snažne simbole u kojima se prepliću pitanja identita i kulture. Pozvana da dizajnira etiketu za berbu 2023. čuvenog vina, odlučila se da u radu koji je nazvala Paraiso (Raj) predstavi vizuelno bogatu i dinamičnu kompoziciju, u kojoj se prepliću motivi sunca, vinove loze i ornamentike, aludirajući na energiju, plodnost i cikličnost prirode. Etiketa deluje istovremeno raskošno i savremeno, jasno poručujući da Mouton ostaje veran tradiciji, ali otvoren za snažne autorske interpretacije.
Ova saradnja ima i dublje značenje: Vaskoncelos u svom radu često propituje pojam prestiža i moći, što se savršeno uklapa u istoriju Mouton Rothschilda kao vina koje je pomeralo granice. Susret njenog umetničkog jezika i identiteta ove vinarije stvara, slažu se oni koji prate evoluciju vizuelnog identiteta jedne od najpoznatijih vinarija na planeti, snažan dijalog između savremene umetnosti i klasičnog vinarstva.
Samo vino se i u ovoj berbi odlikuje izuzetnom elegancijom i preciznošću. Uz veliku dubinu i koncentraciju, još uvek vrlo mlado vino izražene arome crnog voća, kedra i začina, sa finim taninima i dugim, uravnoteženim završetkom, obećavajući ogroman potencijal za odležavanje -pri čemu će na vrednosti dobijati i samo vino i njegova berba 2023. već sada nagoveštava veliki potencijal za odležavanje, potvrđujući reputaciju vina koje jednako snažno govori kroz ukus i kroz umetnost.
Istorija umetnosti kroz odabrane etikete
Motiv sa potpisom Pabla Pikasa ima posebno mesto u istoriji umetničkih etiketa imanja iz Bordoa. Pikaso je preminuo 1973. godine, prelomne za kuću Rothschild koja je tada stupila u najelitniji krug vinarija prvog roda Bordoa. Baron Filip Rotšild odlučio je da etiketu za ovu berbu ilustruje jednom od Pikasovih slika iz svoje lične kolekcije, i opredelio se za motiv bahanalija, to jest bahantkinja u vatrenom plesu u čast boga Dionisa ili Bahusa, pokrovitelja vina.
Salvador Dali, katalonski majstor nadrealizma, dizajnirao je etiketu za berbu 1958. koja prikazuje ovčicu (jagnje) - simbol koji nežno aludira na francusku reč „mouton“ (što znači „ovca“). Njegov likovni izraz na ovoj etiketi karakteriše se jednostavnošću i gotovo dečjom neposrednošću, što je zanimljiv kontrast u odnosu na kompleksne, često metafizičke slike koje je stvarao u drugim delima.
Žoan Miro bio je još jedna od vodećih figura nadrealizma, poznat po svom izražajnom vizualnom jeziku punom simboličnih oblika, jarkih boja i organskih figura. Za Mouton Rothschild osmislio je etiketu koja je karakteristična za njegov osebujni stil - s dominantnim motivom velike, krvavo crvene bobice grožđa koja vizualno dominira, uz diskretni omaž porodici Rotšild kroz upotrebu plave i žute boje, koje podsjećaju na porodične heraldičke boje.
Otac pop arta Endi Vorhol doneo je duh avangardnog Njujorka i Vorholove radionice Factory u Bordo. Vorhol je osmislio etiketu za berbu 1975. godine, u trenutku kada je bio na vrhuncu svetske slave, sa delima koja su bila instant prepoznatljiva po jarkim bojama, serijskom ponavljanju motiva i fascinaciji industrijskim dizajnom i ikonama savremene kulture. Vorholova etiketa za Mouton donosi stilizovani i duhoviti pristup u kojem se motiv vina i brenda pretvara u vizuelni simbol luksuza i masovne kulture, a glavni element ilustracije bio je lik samog barona.
Za barona Filipa de Rotšilda, izbor Vorhola bio je snažna poruka da se Mouton ne obraća samo tradiciji, već i savremenom dobu. Cilj ove saradnje bio je da se još jednom pokaže kako veliko vino može komunicirati sa umetnošću koja oblikuje duh svog vremena, a savremenici navode da je Vorhol posmatrao čuveno vino iz Bordoa kao ikonu, slično filmskim zvezdama ili predmetima široke upotrebe koje je često prikazivao u svojim radovima.à
Od pionira avangardne umetnosti XX veka do slikara koji danas redefinišu pojam umetnosti novim pristupima i tehnikama - boce vina kuće Rotšild tvore paletu na kojoj se iz berbe u berbu ispisuju nova poglavlja u istoriji veze umetnosti i vinarstva, kao u nijednoj drugoj vinskoj kući na svetu.
Ova praksa je duboko ukorenjena u viziji barona Filipa de Rotšilda, pionira novovremenog vinarstva u Bordou koji je temeljno transformisao vinarstvo ove regije svojim radom na modernizaciji kuće Mouton Rothschild, krunisanim njenim upisom u vinarije prvog roda 1973. godine.
Prvi umetnik pozvan da pravi etiketu za Rotšildova vina bio je poznati avangardni francuski dizajner Žan Karlu, čija je etiketa označila istorijski trenutak za ovu kuću - odluku mladog Filipa de Rotšilda da na imanju flašira celokupnu berbu, trajno raskidajući sa praksom prodaje vina u bačvama. Od 1924. godine, kako je odlučio Rotšild, sva vina koja dolaze iz ove kuće morala su imati jedinstven, prepoznatljiv identitet šatoa, uključujući i atraktivnu etiketu, a prva etiketa bila je zaista trijumfalna - i danas se smatra jednom od najboljih primena kubizma u dizajnu.
Ipak, tek posle završetka Drugog svetskog rata, 1945. godine, baron Filip je odlučio da obeleži povratak mira posebnim umetničkim motivom: tada je mladi umetnik Filip Žulijan dizajnirao etiketu sa simbolom „V” za pobedu. Ovaj potez naišao je na izuzetan odziv i označio početak jedne od najdugotrajnijih umetničkih praksi u svetu vina.
foto: Pierre Grenet (Astoria studio)
Od tada, svake godine do danas, Château Mouton Rothschild poziva slavne umetnike da dizajniraju etiketu za novu berbu. Na listi stvaralaca nalaze se velika imena kao što su Pablo Pikaso, Žuan Miro, Endi Vorhol, Kit Hering, Frensis Bejkon pa sve do savremenih umetnika kao što su Čiharu Šiota i mnogi drugi. Etikete nisu samo ilustracije - one odražavaju umetnički jezik svoje epohe, često sa jedinstvenim simbolima vinove loze, vinifikacije ili vizuelnim komentarima o kulturi i estetici.
Baron Rotšild je ovu ideju video i kao način da istakne individualnost i posebnost vina Mouton Rothschild u svetu bordovskih vina. Žulijen de Bomarše de Rotšild, koji danas, zajedno sa ostalim članovima porodice, ima konačnu reč u izboru umetnika koji će zastupati novu berbu jednog od najpoznatijih vina iz Bordoa, jednom je rekao da etikete ne služe samo kao umetničko delo, već kao minijaturni prozori u duh i vreme svake pojedinačne berbe. Kolekcija etiketa postala je svojevrsna galerija umetnosti na vinskim bocama, a u celosti se može videt u muzeju Château Mouton Rothschild, privlačeći ljubitelje vina i umetnosti širom sveta.
Prijateljstva u umetničkom svetu
Žiljen de Bomarše de Rotšild u jednom intervjuu za Euronews istakao je da je u početku baron Rotšild bio vođen i prijateljskim i umetničkim motivima kada je birao slikare čija će dela stariti i sazrevati zajedno sa svakom novom berbom:
- Baron Filip je u početku birao slikare iz svog ličnog kruga prijatelja, među kojima su bili Žan Igo, Leonor Fini i Žan Kokto. Zatim je 1955. godine sam Žorž Brak pristao da ilustruje berbu. Nakon njega pridružili su se i najveći umetnici našeg vremena, uključujući Dalija, Sezara, Miroa, Šagala, Pikasa, Vorhola, Sulaža, Bejkona, Baltusa, a u novije vreme i Piter Doiga i Čiharu Šiotu. Tokom perioda koji obuhvata više od 75 berbi, oni su zajedno stvorili fascinantnu kolekciju kojoj se svake godine dodaje novo delo - rekao je.
Vino iz berbe 2023. sa umetničkom ilustracijom Žoane VaskoncelosNaslednik vinarske dinastije govori da u izboru umetnika učestvuje cela porodica.
- Umetnici koje angažujemo jednako su ugledni u svetu umetnosti kao što je Mouton Rothschild u svetu vina, što objašnjava našu politiku da se obraćamo isključivo onima koji su već svetski poznati. Ali, naravno, moramo i lično da volimo njihov rad. Izbor umetnika je porodična odluka, koju donosimo moja sestra Kamij Seres de Rotšild i moj brat Filip Seres de Rotšild, suvlasnici Šatoa Mouton Rotšild zajedno sa mnom - rekao je, a na pitanje čime se vode u izboru umetnika dao je tipično francuski odgovor:
- Naša majka, baronica Filipin de Rotšild (1933-2014), na ovo pitanje je davala sledeći odgovor, koji i danas važi: „Nemam nikakav poseban metod niti petogodišnji plan: moj izbor se zasniva na mom oduševljenju radom određenog umetnika. Uvek uspostavljam lični odnos sa njima, koji se često pretvara u prijateljstvo, jer duboko volim umetnost slikara koje pozivam, a za mene je svako delo izraz umetnikove ljubavi prema Moutonu i njegovoj magiji.“
Odabrani umetnici dužni su da se dubinski upute u rad vinarije pre nego što prilože svoje delo:
- Veoma nam je važno da umetnik kog smo izabrali dođe i provede određeno vreme u šatou, kako bi upoznao ljude koji tamo rade i stekao osećaj za samo mesto, kao i dublje razumevanje naše istorije, teroara i načina na koji pravimo vino. Boravak u Moutonu često je izvor inspiracije, koju umetnik potom izražava u svom radu na etiketi. Nakon svoje posete, Čiharu Šiota nam je rekla:
„Kada sam posetila Chateau Mouton Rothschild, bila sam snažno inspirisana njihovim odnosom prema prirodi. Oni zavise od vremena i ne mešaju se u majku prirodu. Prihvataju uslove u kojima grožđe raste. Mislim da Mouton Rothschild čuva ravnotežu između čoveka i prirode”.
Žoana Vaskoncelos i Žulijen de Bomarše de Rotšild (foto: Joana Vasconcelos Atelier)
Vernost tradiciji i otvorenost za autorske interpretacije
Žoana Vaskoncelos, jedna od najznačajnijih evropskih umetnica današnjice, poznata je po monumentalnim instalacijama i upotrebi svakodnevnih materijala, koje pretvara u snažne simbole u kojima se prepliću pitanja identita i kulture. Pozvana da dizajnira etiketu za berbu 2023. čuvenog vina, odlučila se da u radu koji je nazvala Paraiso (Raj) predstavi vizuelno bogatu i dinamičnu kompoziciju, u kojoj se prepliću motivi sunca, vinove loze i ornamentike, aludirajući na energiju, plodnost i cikličnost prirode. Etiketa deluje istovremeno raskošno i savremeno, jasno poručujući da Mouton ostaje veran tradiciji, ali otvoren za snažne autorske interpretacije.
Ova saradnja ima i dublje značenje: Vaskoncelos u svom radu često propituje pojam prestiža i moći, što se savršeno uklapa u istoriju Mouton Rothschilda kao vina koje je pomeralo granice. Susret njenog umetničkog jezika i identiteta ove vinarije stvara, slažu se oni koji prate evoluciju vizuelnog identiteta jedne od najpoznatijih vinarija na planeti, snažan dijalog između savremene umetnosti i klasičnog vinarstva.
Samo vino se i u ovoj berbi odlikuje izuzetnom elegancijom i preciznošću. Uz veliku dubinu i koncentraciju, još uvek vrlo mlado vino izražene arome crnog voća, kedra i začina, sa finim taninima i dugim, uravnoteženim završetkom, obećavajući ogroman potencijal za odležavanje -pri čemu će na vrednosti dobijati i samo vino i njegova berba 2023. već sada nagoveštava veliki potencijal za odležavanje, potvrđujući reputaciju vina koje jednako snažno govori kroz ukus i kroz umetnost.
Istorija umetnosti kroz odabrane etikete
Motiv sa potpisom Pabla Pikasa ima posebno mesto u istoriji umetničkih etiketa imanja iz Bordoa. Pikaso je preminuo 1973. godine, prelomne za kuću Rothschild koja je tada stupila u najelitniji krug vinarija prvog roda Bordoa. Baron Filip Rotšild odlučio je da etiketu za ovu berbu ilustruje jednom od Pikasovih slika iz svoje lične kolekcije, i opredelio se za motiv bahanalija, to jest bahantkinja u vatrenom plesu u čast boga Dionisa ili Bahusa, pokrovitelja vina.
Salvador Dali, katalonski majstor nadrealizma, dizajnirao je etiketu za berbu 1958. koja prikazuje ovčicu (jagnje) - simbol koji nežno aludira na francusku reč „mouton“ (što znači „ovca“). Njegov likovni izraz na ovoj etiketi karakteriše se jednostavnošću i gotovo dečjom neposrednošću, što je zanimljiv kontrast u odnosu na kompleksne, često metafizičke slike koje je stvarao u drugim delima.
Žoan Miro bio je još jedna od vodećih figura nadrealizma, poznat po svom izražajnom vizualnom jeziku punom simboličnih oblika, jarkih boja i organskih figura. Za Mouton Rothschild osmislio je etiketu koja je karakteristična za njegov osebujni stil - s dominantnim motivom velike, krvavo crvene bobice grožđa koja vizualno dominira, uz diskretni omaž porodici Rotšild kroz upotrebu plave i žute boje, koje podsjećaju na porodične heraldičke boje.
Otac pop arta Endi Vorhol doneo je duh avangardnog Njujorka i Vorholove radionice Factory u Bordo. Vorhol je osmislio etiketu za berbu 1975. godine, u trenutku kada je bio na vrhuncu svetske slave, sa delima koja su bila instant prepoznatljiva po jarkim bojama, serijskom ponavljanju motiva i fascinaciji industrijskim dizajnom i ikonama savremene kulture. Vorholova etiketa za Mouton donosi stilizovani i duhoviti pristup u kojem se motiv vina i brenda pretvara u vizuelni simbol luksuza i masovne kulture, a glavni element ilustracije bio je lik samog barona.
Za barona Filipa de Rotšilda, izbor Vorhola bio je snažna poruka da se Mouton ne obraća samo tradiciji, već i savremenom dobu. Cilj ove saradnje bio je da se još jednom pokaže kako veliko vino može komunicirati sa umetnošću koja oblikuje duh svog vremena, a savremenici navode da je Vorhol posmatrao čuveno vino iz Bordoa kao ikonu, slično filmskim zvezdama ili predmetima široke upotrebe koje je često prikazivao u svojim radovima.à
Od pionira avangardne umetnosti XX veka do slikara koji danas redefinišu pojam umetnosti novim pristupima i tehnikama - boce vina kuće Rotšild tvore paletu na kojoj se iz berbe u berbu ispisuju nova poglavlja u istoriji veze umetnosti i vinarstva, kao u nijednoj drugoj vinskoj kući na svetu.
