12.03.2021.
Vinograde čuvaju planine
Vinski vodič kroz Srbiju (2): Toplički rejon
Svakog petka, Savez vinara i vinogradara Srbije i magazin Vino & Fino predstaviće po jedan vinorodni rejon Srbije. Danas pričamo priču o topličkom rejonu.
U slivu reke Toplice, u opštinama Blace, Prokuplje, Merošina, Doljevci i Žitorađa, smešten je istorijski vinogradarski rejon čija zvanična istorija seže sve do 14. veka. Od prvog pomena u Povelji knjeginje Milice iz 1395. godine do danas, Toplica je kraj koji predstavlja sinonim za mirisna, bogata vina koja svoj snažan karakter duguju toploj klimi punoj sunca u kontrastu sa svežim noćima, pravljena od grožđa iz vinograda na nadmorskoj visini od 250 do 400 metara, zaštićenih od surovih vremenskih prilika masivima planina Veliki Jastrebac, Mali Jastebac, Vidojevica i Pasjača.
Nepisana istorija vinogradarstva u ovim krajevima duža je nego što su mnogi istoričari slutili: malo izvan današnje granice topličkog rejona, u Vrbovcu kraj Lebana, pronađeni su ostaci vinskih presa na lokalitetu rimske vile sagrađene krajem trećeg ili početkom četvrtog veka nove ere. Ove kamene ploče sa uklesanim kanalima za prikupljanje tečnosti jedan su od tragova koji ukazuju na to da se vino u ovim krajevima pravilo od davnina, i zajedno sa drugim ostacima rimske materijalne kulture u Srbiji upućuju na intrigantnu hipotezu da se ovde vino pravilo i pre nego što je Marko Aurelije Probus naložio sađenje prvih zvanično zabeleženih vinograda u Srbiji.
Toplički rejon, podeljen na tri vinogorja, prokupačko - najveće od svih - jugbogdanovačko i žitorađsko, zauzima površinu od 90.988 hektara, a u danima kada je vinogradarstvo ovog kraja bilo na vrhuncu, od toga je 5.000 hektara bilo zasađeno vinovom lozom. Danas je taj broj, nažalost, mnogo manji i u ovom trenutku je ovaj rejon daleko od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se, po rečima stručnjaka za vinarstvo ovog kraja Dragoljuba Cvetkovića, brda u Toplici "plavila od grožđa".
No, u sklopu renesanse srpskog vinarstva, čiji je neizostavni deo i obnova autohtonih sorti grožđa, danas Toplica, i njen najvažniji vinogradarski adut, prokupac koji je i dobio ime po gradu Prokuplju, ponovo počinje da zauzima položaj koji zaslužuje među istorijskim vinskim regijama Srbije i Balkana, iako se broj vinarija još uvek može nabrojati na prste jedne ruke.
U vinogradima topličkog kraja rastu internacionalne sorte vinove loze - šardone, sovinjon blan, pino griđo, kaberne sovinjon, marselan, kaberne fran, merlo i pino noar, a iznad svih njih je, naravno, prokupac, koji se danas pretvara u najveći srpski vinski brend i veliku razvojnu šansu za vinogradare topličkog kraja. Prokupac u Toplici dostiže fenolnu zrelost u prvoj nedelji oktobra, kada se pretvara u osnovu za vina koja su po svim svojim karakteristikama krajnja enološka ekspresija ovog pitomog i toplog kraja Srbije.TIPIČNA VINA TOPLIČKOG REJONA
U slivu reke Toplice, u opštinama Blace, Prokuplje, Merošina, Doljevci i Žitorađa, smešten je istorijski vinogradarski rejon čija zvanična istorija seže sve do 14. veka. Od prvog pomena u Povelji knjeginje Milice iz 1395. godine do danas, Toplica je kraj koji predstavlja sinonim za mirisna, bogata vina koja svoj snažan karakter duguju toploj klimi punoj sunca u kontrastu sa svežim noćima, pravljena od grožđa iz vinograda na nadmorskoj visini od 250 do 400 metara, zaštićenih od surovih vremenskih prilika masivima planina Veliki Jastrebac, Mali Jastebac, Vidojevica i Pasjača.
Nepisana istorija vinogradarstva u ovim krajevima duža je nego što su mnogi istoričari slutili: malo izvan današnje granice topličkog rejona, u Vrbovcu kraj Lebana, pronađeni su ostaci vinskih presa na lokalitetu rimske vile sagrađene krajem trećeg ili početkom četvrtog veka nove ere. Ove kamene ploče sa uklesanim kanalima za prikupljanje tečnosti jedan su od tragova koji ukazuju na to da se vino u ovim krajevima pravilo od davnina, i zajedno sa drugim ostacima rimske materijalne kulture u Srbiji upućuju na intrigantnu hipotezu da se ovde vino pravilo i pre nego što je Marko Aurelije Probus naložio sađenje prvih zvanično zabeleženih vinograda u Srbiji.
Toplički rejon, podeljen na tri vinogorja, prokupačko - najveće od svih - jugbogdanovačko i žitorađsko, zauzima površinu od 90.988 hektara, a u danima kada je vinogradarstvo ovog kraja bilo na vrhuncu, od toga je 5.000 hektara bilo zasađeno vinovom lozom. Danas je taj broj, nažalost, mnogo manji i u ovom trenutku je ovaj rejon daleko od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su se, po rečima stručnjaka za vinarstvo ovog kraja Dragoljuba Cvetkovića, brda u Toplici "plavila od grožđa".
No, u sklopu renesanse srpskog vinarstva, čiji je neizostavni deo i obnova autohtonih sorti grožđa, danas Toplica, i njen najvažniji vinogradarski adut, prokupac koji je i dobio ime po gradu Prokuplju, ponovo počinje da zauzima položaj koji zaslužuje među istorijskim vinskim regijama Srbije i Balkana, iako se broj vinarija još uvek može nabrojati na prste jedne ruke.
U vinogradima topličkog kraja rastu internacionalne sorte vinove loze - šardone, sovinjon blan, pino griđo, kaberne sovinjon, marselan, kaberne fran, merlo i pino noar, a iznad svih njih je, naravno, prokupac, koji se danas pretvara u najveći srpski vinski brend i veliku razvojnu šansu za vinogradare topličkog kraja. Prokupac u Toplici dostiže fenolnu zrelost u prvoj nedelji oktobra, kada se pretvara u osnovu za vina koja su po svim svojim karakteristikama krajnja enološka ekspresija ovog pitomog i toplog kraja Srbije.
TIPIČNA VINA TOPLIČKOG REJONA
DOJA CABERNET - MERLOT 2016
Tipična bordovska kupaža, pola merlo i pola kaberne sovinjon, dokazuje da Toplički rejon ima potencijal i za izvrsna vina od internacionlanih sorti, ne samo od prokupca. Dojino crveno vino je razigrano i umereno puno, sa obiljem voćne svežine i fino uklopljenim, slatkastim tonovima hrasta.
PROKUPAC EPIGENIA 2017
Impresivno zdanje vinarije Toplički vinogradi u selu Gojinovac, krije upečatljiva vina među kojima se izdvaja, naravno, prokupac. U berbi 2017. pruža obilje crnog voća, upečatljiv uticaj hrasta, punoću i eleganciju.
PROKUPAC KOSTIĆ 2017
Mala toplička vinarija Kostić proizvodi prokupac iz starog porodičnog vinograda u veoma ograničenom broju boca. Aktuelna berba donela je njihovom karakternom vinu dodatnu kompleksnost i zrelost. Tu je zreli, rustični voćni miris, sa zemljanim i začinskim tonovima, kao i robustna struktura i slojevita završnica.
TAMJANIKA DOJA 2019
Obilje bosiljka, cveta zove i matičnjaka, uz lepršavi citrusni karakter, kao i raskošna svežina u ustima i precizan, čist i dug ukus, čine Dojinu tamjaniku dopadljivim, pitkim, ali ni najmanje jednostavnim vinom. Jedna od najzanimljivijih tamjanika u Srbiji.Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije i magazin Vino & Fino predstavljaće vinske rejone i upoznati nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima.
Povezani unosi
