17.08.2016.Aleksandar Grubeša
Voda u vinu?
Špricer, za ili protiv? Odgovor su pokušali da daju novinari i somelijeri okupljeni na degustaciji špricera u Sremskoj Kamenici
Foto: Mihailo Berček
Verovatno prva zvanična degustacija špricera sa ocenjivanjem mineralnih voda, održana je juče u restoranu "Vila Milana" u Sremskoj Kamenici. Ovaj nesvakidašnji vinski događaj organizovalo je novosadsko udruženje "Žene i vino". Prezreni, ali veoma popularni napitak, ovog puta pravljen sa vinom Sevdah 2015 vinarije Aleksić, isprobalo je devet somelijera i novinara, a kao najbolja voda za špricer pokazala se "Minakva".
Odmah se nameće pitanje: Špricer, za ili protiv? Pa, zavisi kako temi pristupite. Poenta špricera je da vas osveži vrelih letnjih dana i večeri, a da pritom unesete izvesnu količinu alkohola, dovoljnu da vas razgali za uživanje sa prijateljima, a opet prijatno razblaženu da to druženje učini dužim i opuštenijim bez neželjenih posledica. U tu svrhu svakako nećete koristiti velika bela vina. Umesto toga, treba odabrati kvalitetno, zdravo ali tehnološki jednostavno vino, po mogućnosti s dozom mineralnosti i osvežavajućim kiselinama. Jednostavnije vinifikovana graševina ili italijanski rizling se nameću kao idealni sadruzi sode u čaši, ne prelazeći cenovni prag od pet evra po boci, pa i znatno manje. A pored "low cost" uvoznih vina, polako se na tržištu pojavljuju i i prve, domaće etikete u ovom segmentu. Jedna od njih je i "Sevdah" vinarije "Aleksić", kupaža sovinjon blana i smederevke koja se od nedavno može kupiti i u litarskoj boci.
Nekoliko flaša je vinarija ljubazno ustupila udruženju "Žene i vino", koje je odlučilo da u novootvorenom restoranu „Vila Milana“ u Sremskoj Kamenici upriliči u ovim krajevima nesvakidašnji eksperiment – degustaciju špricera. Okupljeno je devet somelijera i novinara, pred koje je postavljen zadatak da na slepom testiranju utvrde sa kojom od šest izabranih mineralnih voda se ovo vino najbolje slaže. Znali smo koje vino pijemo ali su vode ostale pod velom tajne do samog kraja i jedino što nam je bilo poznato je da su sa vinom pomešane u strogo ravnopravnom odnosu pola-pola. Rezulat je bio da je ionako bledo žuta boja "Sevdaha" gotovo potpuno izbelela, te smo se u ocenjivanju okrenuli tome koliko i na koji način voda menja miris, ukus i njegovu postojanost u ustima te, naravno, kvalitetu mehurića mineralne tekućine u čašama.
Kada smo napokon saznali koje smo vode mešali s vinom, ispostavilo se da je ubedljivo trijumfovala novosadska voda "Minakva“, koju su sledili "Knjaz Miloš", kafanska sifon soda, "Vrnjci“, "Heba" i tek na kraju „Karađorđe“.
Vredi li špricer ili je to blasfemija prema vinu? Špricer je kod nas kolateralna žrtva loših srpskih vina u decenijama za nama. Mnogi su imali jednako loše mišljenje i o rozeu, pa ga danas obožavaju i pronašli su mu svrhu. Ili, kako bi to rekao jedan naš vinski znalac: "Ne pada mi na pamet da kraj reke, družeći se s ribarima, dekantiram odležali kaberne. To je besmisleno jer tako ne bih mogao da uživam u tim vinima na pravi način, ali zato, pošto retko pijem pivo, u takvim prilikama rado napravim osvežavajući špricer u velikoj čaši".
Odmah se nameće pitanje: Špricer, za ili protiv? Pa, zavisi kako temi pristupite. Poenta špricera je da vas osveži vrelih letnjih dana i večeri, a da pritom unesete izvesnu količinu alkohola, dovoljnu da vas razgali za uživanje sa prijateljima, a opet prijatno razblaženu da to druženje učini dužim i opuštenijim bez neželjenih posledica. U tu svrhu svakako nećete koristiti velika bela vina. Umesto toga, treba odabrati kvalitetno, zdravo ali tehnološki jednostavno vino, po mogućnosti s dozom mineralnosti i osvežavajućim kiselinama. Jednostavnije vinifikovana graševina ili italijanski rizling se nameću kao idealni sadruzi sode u čaši, ne prelazeći cenovni prag od pet evra po boci, pa i znatno manje. A pored "low cost" uvoznih vina, polako se na tržištu pojavljuju i i prve, domaće etikete u ovom segmentu. Jedna od njih je i "Sevdah" vinarije "Aleksić", kupaža sovinjon blana i smederevke koja se od nedavno može kupiti i u litarskoj boci.
Nekoliko flaša je vinarija ljubazno ustupila udruženju "Žene i vino", koje je odlučilo da u novootvorenom restoranu „Vila Milana“ u Sremskoj Kamenici upriliči u ovim krajevima nesvakidašnji eksperiment – degustaciju špricera. Okupljeno je devet somelijera i novinara, pred koje je postavljen zadatak da na slepom testiranju utvrde sa kojom od šest izabranih mineralnih voda se ovo vino najbolje slaže. Znali smo koje vino pijemo ali su vode ostale pod velom tajne do samog kraja i jedino što nam je bilo poznato je da su sa vinom pomešane u strogo ravnopravnom odnosu pola-pola. Rezulat je bio da je ionako bledo žuta boja "Sevdaha" gotovo potpuno izbelela, te smo se u ocenjivanju okrenuli tome koliko i na koji način voda menja miris, ukus i njegovu postojanost u ustima te, naravno, kvalitetu mehurića mineralne tekućine u čašama.
Kada smo napokon saznali koje smo vode mešali s vinom, ispostavilo se da je ubedljivo trijumfovala novosadska voda "Minakva“, koju su sledili "Knjaz Miloš", kafanska sifon soda, "Vrnjci“, "Heba" i tek na kraju „Karađorđe“.
Vredi li špricer ili je to blasfemija prema vinu? Špricer je kod nas kolateralna žrtva loših srpskih vina u decenijama za nama. Mnogi su imali jednako loše mišljenje i o rozeu, pa ga danas obožavaju i pronašli su mu svrhu. Ili, kako bi to rekao jedan naš vinski znalac: "Ne pada mi na pamet da kraj reke, družeći se s ribarima, dekantiram odležali kaberne. To je besmisleno jer tako ne bih mogao da uživam u tim vinima na pravi način, ali zato, pošto retko pijem pivo, u takvim prilikama rado napravim osvežavajući špricer u velikoj čaši".
