09.02.2026.
Furmint spaja Tokaj, Frušku goru i – Tursku!
Kako je pokazalo ampelografsko otkriće genetičara dr Hozea Viljamoza, furmint je genetski identičan turskoj autohtonoj sorti kolorko
Dugom nizu značajnih ampelografskih otkrića u ovom veku pridružilo se još jedno: utvrđeno je da je turska autohtona sorta kolorko genetski identična furmintu, najvažnijoj beloj sorti mađarskog Tokaja. Za ovo otkriće koje na izuzetno zanimljiv način povezuje Trakiju i Centralnu Evropu odgovoran je renomirani genetičar dr Hoze Viljamoz koji je analizirao uzorke dobijene od vinarije Pašaeli.
-Ovo otkriće pokazuje koliko je vino duboko povezano sa evropskom istorijom - ističe dr Viljamoz, a prenosi sajt Wine Sofa.
-Ista sorta, ali različiti izrazi – oblikovani klimom, kulturom i vremenom – rekao je.
Slično razmišlja i Ištvan Sepši mlađi, jedan od vodećih proizvođača furminta u Tokaju, koji u ovom nalazu vidi snažan primer kako savremena genetika može povezati dve zemlje koje dele zajedničko vinsko nasleđe duže od tri veka.
Iako nije tačno poznato na koji način je furmint/kolorko stigao u Trakiju, istoričari nude ubedljivo objašnjenje koje vodi u početak 18. veka. Nakon poraza od Habzburga 1711. godine, mađarski knez Ferenc II Rakoci proveo je godine u izgnanstvu, da bi se na kraju nastanio upravo u Tekirdagu, tadašnjem Rodostu, u Osmanskom carstvu, u pratnji brojnih mađarskih plemića. Iako ne postoje pisani dokazi o prenošenju loznih kalemova, ovaj istorijski okvir otvara logičnu mogućnost da je furmint tada stigao u Trakiju. Veoma je zanimljivo i to da je furmint otkriven, pod imenom srebrno grožđe, u ampelografskoj kolekciji Andreja Volnog u Sremskim Karlovcima, što pomaže u pravljenju još detaljnije mape putovanja ove sorte evropskim prostorima.
Kolorko se danas gaji u turskoj Trakiji, između Šarkoja i Tekirdaga, na pozicijama pod snažnim klimatskim uticajem Mramornog mora. Tokom 20. veka, kolorko je gotovo nestao iz turskih vinograda, a zahvaljujući naporima ljudi iz vinarije Pašaeli, sorta je sačuvana od zaborava i od 2009. godine u ovoj kući se pravi kao sortno vino.
Kako navodi Wine Sofa, otkriće već budi interesovanje za buduće uporedne degustacije furminta i kolorka, koje bi mogle da pokažu kako ista sorta, u različitim teroarima priča sasvim drugačije priče u čaši.
-Ovo otkriće pokazuje koliko je vino duboko povezano sa evropskom istorijom - ističe dr Viljamoz, a prenosi sajt Wine Sofa.
-Ista sorta, ali različiti izrazi – oblikovani klimom, kulturom i vremenom – rekao je.
Slično razmišlja i Ištvan Sepši mlađi, jedan od vodećih proizvođača furminta u Tokaju, koji u ovom nalazu vidi snažan primer kako savremena genetika može povezati dve zemlje koje dele zajedničko vinsko nasleđe duže od tri veka.
Iako nije tačno poznato na koji način je furmint/kolorko stigao u Trakiju, istoričari nude ubedljivo objašnjenje koje vodi u početak 18. veka. Nakon poraza od Habzburga 1711. godine, mađarski knez Ferenc II Rakoci proveo je godine u izgnanstvu, da bi se na kraju nastanio upravo u Tekirdagu, tadašnjem Rodostu, u Osmanskom carstvu, u pratnji brojnih mađarskih plemića. Iako ne postoje pisani dokazi o prenošenju loznih kalemova, ovaj istorijski okvir otvara logičnu mogućnost da je furmint tada stigao u Trakiju. Veoma je zanimljivo i to da je furmint otkriven, pod imenom srebrno grožđe, u ampelografskoj kolekciji Andreja Volnog u Sremskim Karlovcima, što pomaže u pravljenju još detaljnije mape putovanja ove sorte evropskim prostorima.
Kolorko se danas gaji u turskoj Trakiji, između Šarkoja i Tekirdaga, na pozicijama pod snažnim klimatskim uticajem Mramornog mora. Tokom 20. veka, kolorko je gotovo nestao iz turskih vinograda, a zahvaljujući naporima ljudi iz vinarije Pašaeli, sorta je sačuvana od zaborava i od 2009. godine u ovoj kući se pravi kao sortno vino.
Kako navodi Wine Sofa, otkriće već budi interesovanje za buduće uporedne degustacije furminta i kolorka, koje bi mogle da pokažu kako ista sorta, u različitim teroarima priča sasvim drugačije priče u čaši.
