13.08.2023.Piše: Ilija Baša
Gordana Čučković, Vinum: Budućnost je u prodaji vina na pragu vinarije
Marketing menadžerka poznate fruškogorske kuće kaže da je rad u srcu Sremskih Karlovaca i ponos i velika obaveza
Vinarija Vinum iz Sremskih Karlovaca nalazi se na lokaciji sa verovatno najvećom gustinom vinskih kuća po kvadratnom kilometru: u živopisnoj Ulici Karlovačkog mira koja spaja centar gradića sa vinorodnim podbrđima Fruške gore. Ovakva lokacija je i ponos i obaveza, a toga je veoma svesna i Gordana Čučković, naša sagovornica, dobro poznata po radu u velikim vinskim kućama Srbije, a koja je tokom prošle godine postala marketing menadžer kuće Vinum
U razgovoru za Vino & Fino Gordana Čučković sa velikim entuzijazmom govori o izuzetno zanimljivim grašcima ove kuće, a naročito o barikiranom grašcu koji je ponos vinarije, o frankovki, pa i o bermetu koji je favorit stranim gostima. A kroz ceo razgovor jasno je da su u Sremskim Karlovcima, gradu koji se profilisao kao magnet za turiste iz celog sveta, vino i turizam jedno - i da je potrebno ulagati i znanje i sredstva i u ponudu Sremskih Karlovaca i same vinarije koja se ponosi svojim vođenim degustacijama i gostoprimstvom bez premca.
Odakle dolaze vaši posetioci i da li vas je iznenadio turistički potencijal Sremskih Karlovaca?
U vinskom svetu sam od 2011. godine i bila sam menadžer dve ozbiljne vinarije u Srbiji i zato mogu da kažem da su Sremski Karlovci kao destinacija izuzetno interesantni. Pre nego što sam došla u Vinum, znala sam da turisti dolaze ovde, ali nisam očekivala ovoliki broj. Vinska priča Sremskih Karlovaca je jedna od dominantnih atrakcija koje ovde privlače turiste. Ako se ne varam, ovde su registrovane 24 vinarije, a samo u našoj ulici, Karlovačkog mira, postoji šest vinarija. Dolaze ljudi iz celog sveta. Da me pitate ima li države i grada u Evropi odakle nije bilo gostiju, ne bih znala da navedem.
Koliko je značajna prodaja vina „na kapiji“ za rad vinarije kao što je vaša?
Dolazak se zakazuje, ali naravno da primamo i one koji dođu bez najave. Veliki broj posetilaca iz inostranstva pre dolaska uopšte nije imao spoznaju da Srbija ima vina. Iznenade se kvalitetom i većina njih onda pita da li i kome izvozimo. I ne sećam se da se dogodilo da gosti dođu, a da nešto ne kupe. Verujem da je to ujedno i odgovor na vaše pitanje.
Kako izgleda obilazak vinarije Vinum?
Imamo mali program tokom koga gostima predstavimo vinariju, podrum, objasnimo im kako sve funkcioniše i nakon toga ih odvedemo na degustaciju. Gosti biraju koja vina će probati, naravno uz moje sugestije i priču o našim vinima. Na kraju sledi razgovor tokom kog čujemo utiske gostiju, i u 90 odsto, ako ne i 100 odsto slučajeva, vrlo su zadovoljni i našom uslugom i impresijom o Srbiji.
Šta u turističkom smislu najviše nedostaje Sremskim Karlovcima da postanu još atraktivnija turistička destinacija?
Sremskim Karlovcima nedostaju ugostiteljski kapaciteti. Ako vikendom od 12 do 17h niste rezervisali mesto u nekom restoranu, vi nećete imati gde da sednete, a pogotovo u sezoni kada se sedi napolju. Što se smeštaja tiče, postoji jedan hotel, a polako raste sektor privatnih apartmana. U svakom slučaju i tu imamo nedostatak. Dakle, ako gost Sremskih Karlovaca nije rezervisao sto u restoranu, nakon obilaska vinarija nema gde da sedne.
Koja vina iz vašeg portfolija su najzanimljivija posetiocima vinarije?
Ne mogu da izdvojim puno toga, ali ću pomenuti beli grašac, kao i barikirani. Takođe, naša frankovka je ljudima zanimljiva. Bermet je posebno interesantan strancima, koji čine 70 procenata naših gostiju. I crveni i beli bermet za njih predstavljaju nešto novo i drugačije.
Kakve su reakcije na vaša vina od grašca?
Gosti su izuzetno zadovoljni. Dobar deo njih nisu vinski znalci i često se prvi put susreću sa ovakvim načinom prezentacije vinarije i njenih vina. Prvi put prisustvuju degustaciji tokom koje im pričam, objašnjavam, govorim o istoriji našeg vinarstva. To na njih ostavi utisak. Neki više vole sveža vina, neki ona kompleksnija i onda se tu pojavi naš barikirani Grašac 26a. Ovo vino iznenadi i ljude koji važe za poznavaoce vina, i svakako ostavlja izuzetan utisak.
Vaš penušavi grašac se u svakoj berbi munjevito rasproda... Da li će ga biti više?
Ljudi su vrlo, vrlo zainteresovani za naš penušavi grašac. Nažalost, ne možemo da povećamo proizvodnju, jer nemamo zasade. Koristimo isključivo sopstvene kapacitete. Grašac više nećemo saditi, a u planu je da zasadimo možda još poneku crnu sortu. U svakom slučaju, ostajemo pri trenutnim kapacitetima, koji, naravno, zavise i od roda u konkretnim godinama. Grašca, dakle, imamo koliko imamo, a ne želimo da koristimo grožđe koje nije naše.
U nekim godinama izostaju vina od određenih sorti, kao što je slučaj sa pino noarom koga trenutno nemate u ponudi...
Vlasnik vinarije potencira kvalitet. Ako grožđe ne rodi dobro u vinogradu, onda ne pravimo vino od njega. To se dešava sa pino noarom, s obzirom na to da je on najdelikatnija sorta. Kada nije na nivou na kome želimo da bude, onda vino ni ne pravimo, jer nam količina nije prioritet.
Da li gosti vinarija danas imaju veće vinsko znanje nego ranije?
Sasvim sigurno imaju. Ovde obično dolazi mlađi svet, pripadnici generacije koja konsultuje i pretražuje internet. Naši gosti iz Srbije uglavnom dolaze iz Beograda i jednim delom iz Novog Sada. To su pripadnici populacije koja putuje po svetu. Stranci obično dođu ovde na dva-tri dana, prvo zato što im je Srbija interesantna kao destinacija, a drugo jer su otkrili da između Beograda i Novog Sada postoji zanimljivo mesto - Sremski Karlovci. Izguglaju sve, rezervišu degustaciju, i to su ljudi koji već u samom startu imaju puno informacija. Mlađe generacije su dobro informisane i imaju neko predznanje, ali i pored toga najčešće ne očekuju kvalitet koji dobiju. Jako su zadovoljni odnosom cene i kvaliteta.
Šta mislite da ste u dosadašnjem radu doneli vinariji Vinum, i koja je vaša vizija o daljem radu u ovoj kući?
Gostima se maksimalno posvećujem, a oni prepoznaju posvećenost i profesionalnost. Mnogi od njih to i ne očekuju i zapravo dobijaju dodatni ugođaj u vinariji. To utiče na recenzije koje pišu i na post festum komentare. Što se tiče vizije daljeg rada, mislim da budućnost leži u prodaji na pragu vinarije, i verujem da svaki gost treba da oseti da je u vinariju primljen sa pažnjom i zadovoljstvom.
Da li imate razmišljanja u vezi sa gastroturizmom?
Mi nismo restoran, nemamo tu opciju i ne želimo da idemo u tom pravcu. Imamo, doduše, opciju uparivanja hrane i vina, i to radimo kada nam dolaze veće grupe. To se gostima dopada, jer je posredi malo drugačija priča.
Šta se u vinariji planira za budućnost?
Podižemo nivo usluge. Ulažemo u enterijer, u obuku i u to da možemo da primimo sve ljude koji žele da dođu ovde, jer ja sama, pogotovo vikendom, ne mogu da postignem sve. Zalihe vina nam se prazne velikom brzinom, isto kao i prethodnih godina. Na jesen ćemo možda imati nešto novo da saopštimo, ali o tom, po tom.
U razgovoru za Vino & Fino Gordana Čučković sa velikim entuzijazmom govori o izuzetno zanimljivim grašcima ove kuće, a naročito o barikiranom grašcu koji je ponos vinarije, o frankovki, pa i o bermetu koji je favorit stranim gostima. A kroz ceo razgovor jasno je da su u Sremskim Karlovcima, gradu koji se profilisao kao magnet za turiste iz celog sveta, vino i turizam jedno - i da je potrebno ulagati i znanje i sredstva i u ponudu Sremskih Karlovaca i same vinarije koja se ponosi svojim vođenim degustacijama i gostoprimstvom bez premca.
Odakle dolaze vaši posetioci i da li vas je iznenadio turistički potencijal Sremskih Karlovaca?
U vinskom svetu sam od 2011. godine i bila sam menadžer dve ozbiljne vinarije u Srbiji i zato mogu da kažem da su Sremski Karlovci kao destinacija izuzetno interesantni. Pre nego što sam došla u Vinum, znala sam da turisti dolaze ovde, ali nisam očekivala ovoliki broj. Vinska priča Sremskih Karlovaca je jedna od dominantnih atrakcija koje ovde privlače turiste. Ako se ne varam, ovde su registrovane 24 vinarije, a samo u našoj ulici, Karlovačkog mira, postoji šest vinarija. Dolaze ljudi iz celog sveta. Da me pitate ima li države i grada u Evropi odakle nije bilo gostiju, ne bih znala da navedem.
Koliko je značajna prodaja vina „na kapiji“ za rad vinarije kao što je vaša?
Dolazak se zakazuje, ali naravno da primamo i one koji dođu bez najave. Veliki broj posetilaca iz inostranstva pre dolaska uopšte nije imao spoznaju da Srbija ima vina. Iznenade se kvalitetom i većina njih onda pita da li i kome izvozimo. I ne sećam se da se dogodilo da gosti dođu, a da nešto ne kupe. Verujem da je to ujedno i odgovor na vaše pitanje.
Kako izgleda obilazak vinarije Vinum?
Imamo mali program tokom koga gostima predstavimo vinariju, podrum, objasnimo im kako sve funkcioniše i nakon toga ih odvedemo na degustaciju. Gosti biraju koja vina će probati, naravno uz moje sugestije i priču o našim vinima. Na kraju sledi razgovor tokom kog čujemo utiske gostiju, i u 90 odsto, ako ne i 100 odsto slučajeva, vrlo su zadovoljni i našom uslugom i impresijom o Srbiji.
Šta u turističkom smislu najviše nedostaje Sremskim Karlovcima da postanu još atraktivnija turistička destinacija?
Sremskim Karlovcima nedostaju ugostiteljski kapaciteti. Ako vikendom od 12 do 17h niste rezervisali mesto u nekom restoranu, vi nećete imati gde da sednete, a pogotovo u sezoni kada se sedi napolju. Što se smeštaja tiče, postoji jedan hotel, a polako raste sektor privatnih apartmana. U svakom slučaju i tu imamo nedostatak. Dakle, ako gost Sremskih Karlovaca nije rezervisao sto u restoranu, nakon obilaska vinarija nema gde da sedne.
Koja vina iz vašeg portfolija su najzanimljivija posetiocima vinarije?
Ne mogu da izdvojim puno toga, ali ću pomenuti beli grašac, kao i barikirani. Takođe, naša frankovka je ljudima zanimljiva. Bermet je posebno interesantan strancima, koji čine 70 procenata naših gostiju. I crveni i beli bermet za njih predstavljaju nešto novo i drugačije.
Kakve su reakcije na vaša vina od grašca?
Gosti su izuzetno zadovoljni. Dobar deo njih nisu vinski znalci i često se prvi put susreću sa ovakvim načinom prezentacije vinarije i njenih vina. Prvi put prisustvuju degustaciji tokom koje im pričam, objašnjavam, govorim o istoriji našeg vinarstva. To na njih ostavi utisak. Neki više vole sveža vina, neki ona kompleksnija i onda se tu pojavi naš barikirani Grašac 26a. Ovo vino iznenadi i ljude koji važe za poznavaoce vina, i svakako ostavlja izuzetan utisak.
Vaš penušavi grašac se u svakoj berbi munjevito rasproda... Da li će ga biti više?
Ljudi su vrlo, vrlo zainteresovani za naš penušavi grašac. Nažalost, ne možemo da povećamo proizvodnju, jer nemamo zasade. Koristimo isključivo sopstvene kapacitete. Grašac više nećemo saditi, a u planu je da zasadimo možda još poneku crnu sortu. U svakom slučaju, ostajemo pri trenutnim kapacitetima, koji, naravno, zavise i od roda u konkretnim godinama. Grašca, dakle, imamo koliko imamo, a ne želimo da koristimo grožđe koje nije naše.
U nekim godinama izostaju vina od određenih sorti, kao što je slučaj sa pino noarom koga trenutno nemate u ponudi...
Vlasnik vinarije potencira kvalitet. Ako grožđe ne rodi dobro u vinogradu, onda ne pravimo vino od njega. To se dešava sa pino noarom, s obzirom na to da je on najdelikatnija sorta. Kada nije na nivou na kome želimo da bude, onda vino ni ne pravimo, jer nam količina nije prioritet.
Da li gosti vinarija danas imaju veće vinsko znanje nego ranije?
Sasvim sigurno imaju. Ovde obično dolazi mlađi svet, pripadnici generacije koja konsultuje i pretražuje internet. Naši gosti iz Srbije uglavnom dolaze iz Beograda i jednim delom iz Novog Sada. To su pripadnici populacije koja putuje po svetu. Stranci obično dođu ovde na dva-tri dana, prvo zato što im je Srbija interesantna kao destinacija, a drugo jer su otkrili da između Beograda i Novog Sada postoji zanimljivo mesto - Sremski Karlovci. Izguglaju sve, rezervišu degustaciju, i to su ljudi koji već u samom startu imaju puno informacija. Mlađe generacije su dobro informisane i imaju neko predznanje, ali i pored toga najčešće ne očekuju kvalitet koji dobiju. Jako su zadovoljni odnosom cene i kvaliteta.
Šta mislite da ste u dosadašnjem radu doneli vinariji Vinum, i koja je vaša vizija o daljem radu u ovoj kući?
Gostima se maksimalno posvećujem, a oni prepoznaju posvećenost i profesionalnost. Mnogi od njih to i ne očekuju i zapravo dobijaju dodatni ugođaj u vinariji. To utiče na recenzije koje pišu i na post festum komentare. Što se tiče vizije daljeg rada, mislim da budućnost leži u prodaji na pragu vinarije, i verujem da svaki gost treba da oseti da je u vinariju primljen sa pažnjom i zadovoljstvom.
Da li imate razmišljanja u vezi sa gastroturizmom?
Mi nismo restoran, nemamo tu opciju i ne želimo da idemo u tom pravcu. Imamo, doduše, opciju uparivanja hrane i vina, i to radimo kada nam dolaze veće grupe. To se gostima dopada, jer je posredi malo drugačija priča.
Šta se u vinariji planira za budućnost?
Podižemo nivo usluge. Ulažemo u enterijer, u obuku i u to da možemo da primimo sve ljude koji žele da dođu ovde, jer ja sama, pogotovo vikendom, ne mogu da postignem sve. Zalihe vina nam se prazne velikom brzinom, isto kao i prethodnih godina. Na jesen ćemo možda imati nešto novo da saopštimo, ali o tom, po tom.
