20.08.2026.
Hladno crveno vino više nije tabu
Sve više vinskih barova širom sveta na svojim kartama posebno označava etikete koje se preporučuju za služenje na nižoj temperaturi
Još pre desetak godina, pomisao da neko namerno rashladi bocu crvenog vina verovatno bi razljutila vinoljupce, i to ne samo konzervativne. Danas je situacija potpuno drugačija. Od Londona i Njujorka, preko Kopenhagena do Sidneja, sve više vinskih barova na svojim kartama posebno označava etikete koje se preporučuju za služenje na nižoj temperaturi. Ono što je nekada važilo za izuzetak polako postaje deo nove vinske kulture.
Prema pisanju magazina The Drinks Business, više nije pitanje da li će se crvena vina služiti rashlađena, već da li upravo taj stil, u novim klimatskim i tržišnim uslovima, može da postane nova premijum kategorija na tržištu.
Na prvi pogled, trend deluje kao proizvod društvenih mreža i letnjih vrućina. Međutim, njegova pozadina je mnogo ozbiljnija. Sve više proizvođača danas pravi vina koja su od početka zamišljena da se piju na temperaturi od oko 12 do 14 stepeni Celzijusa. To nisu klasična crvena vina koja se naknadno hlade, već vina sa manje ekstrakcije, nežnijim taninima, izraženijom svežinom i vrlo umerenim uticajem hrasta. "Chilled reds" zapravo podrazumeva sasvim drugačiji stil proizvodnje koji počinje da zauzima svoju prepoznatljivu nišu na tržištu.
Adam Rodžers, direktor istraživanja za Severnu Ameriku u konsultantskoj kući IWSR, smatra da ovo nije prolazna moda.
- Rashlađena crvena vina prešla su put od niše do glavnog toka na više američkih tržišta. Leto samo ubrzava taj trend, ali razlozi zbog kojih potrošači posežu za ovakvim vinima mnogo su dublji i dugoročniji - kaže Rodžers.
Ti razlozi pre svega leže u promeni navika mlađih potrošača. Generacije koje danas ulaze u svet vina traže lakša, svežija i manje formalna vina. Umesto snažnih etiketa sa 15 odsto alkohola, sve češće biraju vina koja mogu da se piju bez obroka, na terasi ili u vinskom baru, baš kao što bi naručili pivo ili koktel.
Simi Greval, suvlasnica vinskog bara Decant u San Francisku, smatra da je popularnost rashlađenih crvenih vina prirodan nastavak uspeha oranžnih vina.
- Hlađenje dodatno naglašava svežinu, kiselinu i voćnost sorti poput gamea, mensije, trusoa ili laganije vinifikovanog zinfandela - objašnjava ona.
Važno je naglasiti da ideja nije nova. U francuskom Božoleu mladi game decenijama se služi blago rashlađen. Lambrusko u Emiliji Romanji gotovo se uvek pije hladan, dok se u Španiji i Portugalu laganija crvena vina leti tradicionalno iznose iz podruma na temperaturi znatno nižoj od uobičajene "sobne". Novo je to što se taj običaj danas pretvara u međunarodni trend, a proizvođači ga koriste kao tržišnu prednost.
Istovremeno se menja i način proizvodnje. Sve više vinara smanjuje ekstrakciju tokom fermentacije, koristi manje novog hrasta i teži nižem sadržaju alkohola kako bi vino zadržalo sočnost i živost čak i kada se služi rashlađeno. U takvom pristupu temperatura nije trik kojim se prikrivaju mane vina, već deo njegove namerne stilizacije.
Koje sorte najbolje funkcionišu? Lista je iz godine u godinu sve duža, ali nekoliko imena se stalno ponavlja. Game iz Božoa ostaje standard, dok se sve češće preporučuju frapato sa Sicilije, mensija iz severozapadne Španije, truso iz Jure, laganiji pino noar, sinso, skjava iz Južnog Tirola, pa čak i pojedina vina od grenaša i kaberne frana kada su proizvedeni u svežijem stilu - a ostaje da se vidi da li će se i u Srbiji na vinskim kartama pojaviti oznaka za crvena vina koja se preporučuju rashlađena, i koje će lokalne sorte biti posebno istaknute. Frankovka i portugizer svakako mogu da spadaju u ovu kategoriju - pa čak možda i lakši prokupci čije će vedre i cvetne arome biti dodatno istaknute blagim rashlađivanjem.
Prema pisanju magazina The Drinks Business, više nije pitanje da li će se crvena vina služiti rashlađena, već da li upravo taj stil, u novim klimatskim i tržišnim uslovima, može da postane nova premijum kategorija na tržištu.
Na prvi pogled, trend deluje kao proizvod društvenih mreža i letnjih vrućina. Međutim, njegova pozadina je mnogo ozbiljnija. Sve više proizvođača danas pravi vina koja su od početka zamišljena da se piju na temperaturi od oko 12 do 14 stepeni Celzijusa. To nisu klasična crvena vina koja se naknadno hlade, već vina sa manje ekstrakcije, nežnijim taninima, izraženijom svežinom i vrlo umerenim uticajem hrasta. "Chilled reds" zapravo podrazumeva sasvim drugačiji stil proizvodnje koji počinje da zauzima svoju prepoznatljivu nišu na tržištu.
Adam Rodžers, direktor istraživanja za Severnu Ameriku u konsultantskoj kući IWSR, smatra da ovo nije prolazna moda.
- Rashlađena crvena vina prešla su put od niše do glavnog toka na više američkih tržišta. Leto samo ubrzava taj trend, ali razlozi zbog kojih potrošači posežu za ovakvim vinima mnogo su dublji i dugoročniji - kaže Rodžers.
Ti razlozi pre svega leže u promeni navika mlađih potrošača. Generacije koje danas ulaze u svet vina traže lakša, svežija i manje formalna vina. Umesto snažnih etiketa sa 15 odsto alkohola, sve češće biraju vina koja mogu da se piju bez obroka, na terasi ili u vinskom baru, baš kao što bi naručili pivo ili koktel.
Simi Greval, suvlasnica vinskog bara Decant u San Francisku, smatra da je popularnost rashlađenih crvenih vina prirodan nastavak uspeha oranžnih vina.
- Hlađenje dodatno naglašava svežinu, kiselinu i voćnost sorti poput gamea, mensije, trusoa ili laganije vinifikovanog zinfandela - objašnjava ona.
Važno je naglasiti da ideja nije nova. U francuskom Božoleu mladi game decenijama se služi blago rashlađen. Lambrusko u Emiliji Romanji gotovo se uvek pije hladan, dok se u Španiji i Portugalu laganija crvena vina leti tradicionalno iznose iz podruma na temperaturi znatno nižoj od uobičajene "sobne". Novo je to što se taj običaj danas pretvara u međunarodni trend, a proizvođači ga koriste kao tržišnu prednost.
Istovremeno se menja i način proizvodnje. Sve više vinara smanjuje ekstrakciju tokom fermentacije, koristi manje novog hrasta i teži nižem sadržaju alkohola kako bi vino zadržalo sočnost i živost čak i kada se služi rashlađeno. U takvom pristupu temperatura nije trik kojim se prikrivaju mane vina, već deo njegove namerne stilizacije.
Koje sorte najbolje funkcionišu? Lista je iz godine u godinu sve duža, ali nekoliko imena se stalno ponavlja. Game iz Božoa ostaje standard, dok se sve češće preporučuju frapato sa Sicilije, mensija iz severozapadne Španije, truso iz Jure, laganiji pino noar, sinso, skjava iz Južnog Tirola, pa čak i pojedina vina od grenaša i kaberne frana kada su proizvedeni u svežijem stilu - a ostaje da se vidi da li će se i u Srbiji na vinskim kartama pojaviti oznaka za crvena vina koja se preporučuju rashlađena, i koje će lokalne sorte biti posebno istaknute. Frankovka i portugizer svakako mogu da spadaju u ovu kategoriju - pa čak možda i lakši prokupci čije će vedre i cvetne arome biti dodatno istaknute blagim rashlađivanjem.
