Kafane su u modi

U poslednje vreme, sve više restorana u Srbiji igra na kartu estetike i trenda, ali ne i kafane. One ostaju mesto gde se prvenstveno dobro jede i zato danas i sve više liče na autentični srpski odgovor na bistro - opušten prostor bez pretvaranja, sa ozbiljno dobrom hranom, domaćinskom atmosferom i jelima koja imaju i ukus i priču.

Ugostitelji menjaju pristup, istražuju stare recepte, vraćaju zaboravljena jela i klasičnu kafansku hranu spremaju ozbiljnije nego ikad, a mi vam predstavljamo kafane u Beogradu i Novom Sadu koje su stvarno dobre i poštene, kao nekad.

Srpska kafana
Svetogorska 25, Beograd
011/423 14 66



Ponovo radi Srpska kafana! I to stvarno radi. U vreme večere je puna, za vreme ručka još punija, a to je slika koju smo odavno zaboravili kada je u pitanju ovo istorijsko mesto, nekada obožavano. Srpskoj kafani se ugled okrunio još pre par decenija, a posle nekoliko neuspešnih pokušaja da se ponovo oživi - konačno su u tome uspeli novi vlasnici. Da je ovde opet dobro kao nekad, pročulo se brzo, za manje od šest meseci, i to na najbolji način, od usta do usta. Na jednom od zidova stoji natpis Starim ljubavima se ne vraćamo, osim ovoj kafani, i teško je smisliti bolji opis za mesto koje su generacije Beograđana i gostiju prestonice volele da posećuju, posebno glumci koji su ovde dolazili posle predstava i proba u Ateljeu 212. I dalje su tu uspomene na velika glumačka i rediteljska imena, ali i masivni drveni lusteri, zaštitni znak enterijera, kao i nezaobilazni karirani stolnjaci. Sve ostalo je - napokon - drugačije. Prostor je prodisao, postao svetliji, sve je obnovljeno, udobno i čisto - ali i dalje autentično i jednostavno kafansko. Atmosferu određuje tiha, fina narodna muzika i onaj oldskul šmek zbog kojeg ovde ručak lako može da se pretvori u višesatno sedenje. Ipak, najvažnije je da se vratila dobra, iskrena nacionalna kuhinja i privukla nove goste u kafanu koja na istom mestu postoji još od 1932. godine.

Kuhinju vodi mladi šef Uroš Stević, koji priprema stare kafanske adute bez traga lažnog etno kiča, ali i bez nepotrebnog modernizovanja i poigravanja. Ipak, sasvim je jasan autorski pristup, pa na meniju blista živa pljeskavica, napravljena od ručno seckanog junećeg vrata, začina i sitno seckanog luka koja se služi kao hladno predjelo uz prepečen hleb. Jaka je, punog ukusa, drugačija od one čuvene valjevske i definitivno jedan od razloga za posetu novoj Srpskoj kafani. Ali, ako dolazite na „živu“ - imajte na umu da je na meniju samo utorkom i petkom. Posle toga, na sto dolaze jela zbog kojih su ovakve kafane decenijama bile omiljena mesta za ručak u Beogradu - natur šnicla, školski napravljena, obilna i sočna, zatim odlična teletina, sočni ribić u kajmaku koji se pod viljuškom lagano raspada, a sad u sezoni i sjajna jagnjeća kapama. Za one koji ih vole - tu su i vrlo dobri škembići. Krajem svake sedmice, u ponudi je i izvrsno vruće praseće pečenje. Sve je dobro, pošteno i znalački pripremljeno.

Vinska karta je zadovoljavajuća, sa nekoliko pristojnih vina, ali već su nam najavili da upravo rade novu, autentičnu i opširniju. Srpska kafana ima i kratku, ali promišljenu i efektnu ponudu dobrih rakija - jer bez toga u pravoj kafani ne ide. Srpska kafana ima šansu da postane etalon za novi život autentične kafanske kulture: ne kao prostor derneka i svakovrsnog kiča, već kao naš originalni odgovor na gostionice, taverne i bistroe.

Orašac
Bulevar kralja Aleksandra 122, Beograd
011/243 30 48
www.restoranorasac.com



Još od 1878. godine, kafana Orašac ostala je jedno od retkih mesta u Beogradu koje je uspelo da sačuva duh stare gradske kafane, tradicionalnu kuhinju i atmosferu zbog koje mu se gosti vraćaju. Poslednjih meseci u Orašcu se posebno oseti povratak onoga zbog čega su generacije gostiju ovde dolazile - ozbiljno pripremljena domaća hrana, tradicionalna atmosfera i starinsko ugostiteljstvo koje danas sve ređe srećemo. Roštilj je oduvek ovde bio glavna zvezda menija, a ćevapi, teleća džigerica i signature šnicla Orašac među jelima su koja se bez razmišljanja preporučuju. Pored roštilja, ovde se i dalje kuvaju stara jela nacionalne kuhinje, po receptima koji su ostali verni tradicionalnim ukusima. Bez obzira na godišnje doba, u Orašcu se jede ista, domaćinska hrana. Za početak, gotovo obavezno stiže beli mrs sa sirevima i kajmakom, ali i pohovani juneći mozak, specijalitet koji je danas prava retkost u beogradskim kafanama. Na meniju su i sočni juneći repovi bez kostiju, mućkalica i gulaš, pripremljeni bogato i bez kompromisa, dok se prasence Moravke sa ražnja vikendom okreće u bašti pred vreme ručka.

Poseban deo atmosfere čini velika bašta u hladovini drveća, jedna od prijatnijih u centru grada, ali i konobari starog kova na čelu sa menadžerom Milojem Trajkovićem, u prepoznatljivim crno-belim uniformama, sa neposrednošću i gostoprimstvom koje je nekada bilo zaštitni znak beogradskih kafana. I baš zbog takvih detalja, Orašac je mesto koje ne posećujemo samo zbog hrane, već i zbog osećaja da je deo starog Beograda još uvek sačuvan.

Mala Zvezdara
Slobodanke Danke Savić 1, Beograd
064/024 99 99
restoranmalazvezdara@gmail.com



Mala Zvezdara je kafana koja će vas osvojiti odmah, već posle prvog ručka, bez velike pompe, ali sa odličnom hranom pripremljenom bez prečica i baš onako kako se nekada kuvalo. Ovde je sve podređeno onome što prava kafana jeste i što bi trebalo da bude: domaćoj kuhinji, poštenim porcijama i gostoprimstvu koje nije naučeno, već je prirodno. Mala Zvezdara je i kafana u koju ugostitelji dolaze na ručak, što poprilično govori o kvalitetu kuhinje i pristupu gostu. Iza cele priče stoje ljudi koji odlično razumeju šta znači pravo ugostiteljstvo, prvo da se gost oseća dobrodošlo, a onda da iz kafane izađe sit i zadovoljan. Smeštena je nadomak Cvetkove pijace na Zvezdari, na lokaciji na kojoj su se mnoge kafane smenjivale, ali nijedna nije uspela da ostane dovoljno dugo.

U prijatnom i neopterećenom ambijentu služe se tradicionalna srpska jela čiji mirisi i ukusi vraćaju u stara vremena, a iako Malu Zvezdaru većina zna po jednoj od najboljih domaćih pljeskavica u gradu i po odličnom roštilju, ipak roštilj nije glavna zvezda menija. Ovde je pažnja usmerena više na jela poput teletine ispod sača, najmekše i najlepše koju ćete probati, jagnjeće kolenice koja se dinsta čak sedam sati i topi u ustima, sočne džigerice i odličnog osobuka koji je i među preporukama kuće. Hleb je domaći, mekan i svež, a posebno mesto ovde zauzima i tradicionalna mućkalica, blago pikantna i lepo začinjena, sa komadićima svinjskog filea, servirana vrela dok još cvrči na stolu. Idealna za umakanje! Ovde će vas uz obrok ponuditi domaćom rakijicom i finim odabirom srpskih vina, taman da ceo utisak ostane u duhu prave poštene kafane kakva i jeste Mala Zvezdara.

Tabor
Bulevar kralja Aleksandra 348, Beograd
060/750 00 75
www.restorantabor.com



Malo je kafana u Beogradu koje traju toliko dugo, a uspevaju da ostanu podjednako važne različitim generacijama gostiju kao što je to slučaj sa Taborom, kafanom koja je pre dve godine proslavila četrdeset godina postojanja. Nekada je to bila nezaobilazna boemska adresa prestonice, danas je i dalje mesto dobrog provoda, ali i restoran koji je poslednjih meseci ozbiljno unapredio svoju gastronomsku priču. Posle renoviranja, Tabor je dobio potpuno osvežen enterijer koji je zadržao duh stare kafane, ali mu je dao i dosta moderniji izgled. Novi prostor je svetliji i prozračniji, a posebnu pažnju privlači nova bašta sa staklenim krovom i zelenilom, zamišljena kao prostor za duža ručavanja i opuštenija okupljanja. U enterijer se lepo uklopila i metalna 3D instalacija inspirisana crtežima Mome Kapora, dok su drvene grede i prepoznatljivi lusteri ostali kao važan deo identiteta starog Tabora.

Kada je reč o hrani, Tabor je oduvek služio poštenu, domaćinsku hranu, a sada je ta priča podignuta na viši nivo. Fokus je na lokalnim namirnicama, mesu vrhunskog kvaliteta i jelima koja ostaju bliska tradiciji, pomalo i u neočekivanim kombinacijama. Posebno nam se dopao novi rižoto sa starijim kajmakom, bukovačama i domaćom pršutom od pačetine koju sami proizvode, bogat, pun ukusa i potpuno drugačiji od očekivanog kafanskog jela. Lardo od moravke služi se uz domaći hleb, beli luk i alevu papriku, a završava pred gostima, paljenjem brenerom po ivicama. Tu su i savršeno mekani svinjski obrazi, pileća pašteta sa odličnim balansoom ukusa, ali i pečenje od moravke koje se služi bez kostiju i pred gostima seče za stolom. Ipak, uz sva nova jela, Tabor nije odustao od svojih klasika, pa je njihova čuvena gurmanska pljeskavica i dalje jedno od jela zbog kojih se ovde dolazi, a tu su i vrlo sočna mak pita i legendarne palačinke u šatou.

Bulevar
Južni Bulevar 142, Beograd



Na sred Južnog bulevara, između parkiranih automobila i još malo preostalog trotoara, na mestu na kome bi malo koji lokal opstao, nalazi se Bulevar, prava domaćinska kafana ili restoran, kako vam je draže da ga zovete, mesto u kome se jede dobro i kvaliteno. Iza cele priče stoji simpatična vlasnica Ceca, prava ugostiteljka koja srdačno dočeka svakog gosta, koja je od jutra do mraka u restoranu i lično poznaje svakog svog dobavljača. Bulevar je restoran nacionalne kuhinje, kafana u koju se ide kada vam se jede dobar roštilj, pre svega, a onda i sve ostalo što srpska kuhinja nudi.

Šef kuhinje je Dragan Savić Sava, majstor svog zanata. Za pripremu roštilja, koristi se domaće meso sa farmi iz organskog uzgoja, a koje se pre „bacanja” na roštilj dugo marinira, što mu daje savršen ukus. Za početak ovde će vam ponuditi domaći sir i kajmak, uz vruć, tek ispečen hleb, pa sve redom, po domaćinski - od savršeno začinjenih sočnih pljeskavica i ćevapa koji se izdvajaju od samog početka - do gulaša, koji nikako ne biste smeli da propustite: sočan, bogatog ukusa, vrlo aromatičan i topi se ustima. Vinska karta prati priču nacionalne kuhinje - raznolika je i sa domaćim etiketama u fokusu.

Atmosfera je ovde topla i prijatna, kao da ulazite u kuću kod prijatelja koji zna kako da vas nahrani i očara. Ambijent Bulevara nije fensi, ali jeste autentičan, i ono što ćete odmah primetiti - sa vrata, jeste gostoprimstvo, i ugostiteljstvo - u pravom smislu te reči, što uz odlično pripremljena jela nacionalne kuhinje, Bulevar svrstava u beogradske kafane kojima se rado vraćamo.

Sokače
Pavla Papa 11, Novi Sad
021/662 20 07
www.sokace.rs



U srcu Novog Sada nalazi se kafana Sokače, vrlo prepoznatljivo mesto lokalne ugostiteljske scene i restoran u kome se tradicija ne samo neguje, već i živi svakog dana kroz autentična jela atmosferu i gostoprimstvo. Prostor je ispunjen slikama i antikvitetima, ali bez etno motiva, već sa građanskim stilom uređenja enterijera autentično upakovanim u period između dva svetska rata. Sama ideja restorana oslanja se na dugogodišnju porodičnu ugostiteljsku tradiciju, koja seže unazad gotovo čitav vek, a nastavlja kroz moderni restoran otvoren početkom dve hiljaditih godina. Sokače je nepretenciozna kafana, baš onakva kakva bi kafana i trebalo da bude, mesto gde se dobro i obilno jede, sedi satima i filozofira, najčešće uz čašicu - dve domaće rakije.

Kuhinja je zasnovana na klasičnim jelima srpske nacionalne kuhinje, sa naglaskom na jednostavnosti i bogatim ukusima, a iako je roštilj ovde prva liga, u Sokače se ipak, prvenstveno ide na gurmanluke. Iznutrice sa roštilja, brizle u maramici i crevca na žaru se podrazumevaju, a ne propustite ni škembiće, jagnjeću kapamu i svadbarski kupus koji se kuva u tučanom ćupu sa tri vrste mesa i začina. I sve je pripremljeno onako kako tradicija nalaže, jako, zasitno i veoma ukusno. Ovde možete da probate i odličnu jagnjetinu u mleku koja se raspada pri prvom dodiru sa viljuškom, hrskave i sočne praseće bajadere, kao i znalački pripremljenu pastrmku i šarana. Vinska karta vrlo lepo prati priču kafane, sa domaćim etiketama u fokusu, a domaćini će učiniti sve da se ovde uvek osetite dobrodošlo i kao kod kuće.


Lep izgled
Koste Glavinića 31, Beograd
066/810 22 40
www.lepizgled1872.rs



Lep izgled je jedna od najstarijih kafana u Beogradu, otvorena 1872. godine. Posle kafane Znak pitanja, koja postoji od 1823. godine, ovo je druga najstarija kafana u Beogradu. Nalazi se na Senjaku, i u svom obnovljenom izdanju, Lep Izgled, pored sećanja na stare goste među kojima je bio i čuveni Arčibald Rajs, nudi poštenu domaću hranu, i „na kašiku” i sa roštilja. Domaća kuhinja ovde je oslonjena na proverene recepte i ukuse koji su decenijama oblikovali gastronomsku kulturu Srbije, a nakon Drugog svetskog rata preseljena je na sadašnju adresu, gde i danas predstavlja jedno od prepoznatljivijih mesta Senjaka.
Jelovnik je ovde oslonjen na ukuse juga Srbije, stara jela pripremljena na malo drugačiji način, a na meniju se izdvaja zapečeni burek, ili takozvana piroćanska pica, sa đubekom, kajmakom, dimljenim sosom, alevom paprikom i starenom sremskom šunkom.

Ovde ne propustite ni jagnjeću kapamu u lisnatom testu, nešto poput Velingtona, samo lokalno - dobro posloženo i veoma ukusno. Kao što možete i da primetite, đubek, tradicionalni pirotski sir, pojavljuje se u više jela i predstavlja jednu od karakterističnih namirnica ovog kraja. Ovde se sve, ne samo đubek, nabavlja lokalno, od proverenih proizvođača. Posebno mesto na meniju zauzimaju i Pirotske šušpe, suve paprike vrtke punjene mešanim mlevenim mesom, pirinčem i prazilukom, a iako je kuhinja zasnovana pretežno na mesu, ni vegetarijanci neće ostati gladni budući da je na meniju strašno dobar gulaš od šumskih pečuraka, i nikako ga ne propustite, pa čak iako ste „mesožder”.

Enterijer i atmosfera ostaju do kraja verni kafanskoj tradiciji Juga, sa pirotskim ćilimima u prostoru, gostoprimstvom kakvo najviše volimo, dobrim servisom i vrlo dobrom kartom rakije od preko trideset etiketa na koju su sadašnji vlasnici posebno ponosni.

Ima Dana
Skadarska 38, Beograd
062/515 136
www.imadana.rs



Malo koja beogradska kafana može da se pohvali činjenicom da je o njoj čak četiri puta pisao New York Times, a još je manji broj kafana koje više od pola veka predstavljaju jedna od najprepoznatljivijih mesta u Skadarliji. Kafana Ima dana otvorena je 1969. godine tokom obnove čuvene beogradske boemske četvti, a proteklih decenija postala je nezaobilazna stanica mnogih umetnika, glumaca, pesnika, putnika namernika i svih onih koji su želeli da upoznaju autentično lice Beograda. Danas je Ima dana jedna od najvećih kafana u Skadarliji sa kapacitetom do 400 gostiju. Prostor je organizovan kroz nekoliko enterijerski povezanih celina, sa fenomenalnom, prostranom baštom, ali uprkos veličini uspeva da sačuva atmosferu tradicionalne srpske kafane.

Na čelu kuhinje nalazi se sjajni šef Nedeljko Malić koji sa svojim timom neguje jelovnik zasnovan na domaćim namirnicama i receptima a koji su obeležili različite krajeve Srbije. Ima dana poseduje svoju mesaru, pekaru i poslastičarnicu, dok se meso za brojna jela priprema u okviru njihove proizvodnje, što omogućava potpunu kontrolu kvaliteta, od sirovine do tanjira. Među predjelima posebno se izdvajaju jela koja kombinuju tradicionalne recepte i savremeni pristup poput žive pljeskavice koja se priprema od najfinijeg dela junećeg buta, koji se ručno seče i meša sa sitno seckanim crnim lukom, senfom, vinjakom i uljem od dimljene paprike. Na kraju se dodaje kugla kajmaka preko, a služi se uz prepečeni hleb. Tu je i malidžano, namaz koji retko gde možete naći na jelovnicima domaćih restorana. Patlidžan i paprika peku se na ćumuru, zatim se kombinuju sa susamovom pastom, belim lukom, limunom i začinskim biljem, a služe uz pita hleb sa roštilja. Među favoritima ovde, ne propustite ni trljanicu, rustični namaz od starenog sira, praziluka, paprike i belog luka, preliven maslinovim uljem, kao ni sukanu pitu sa mladom pešterskom jagnjetinom, spanaćem i pešterskim sirom, perfektno posloženih ukusa. Kada su glavna jela u pitanju, kako kaže šef, ukusi domaćih i stranih gostiju često se razlikuju, pa se turisti ovde najčešće odlučuju za ćevape, pljeskavice i nezaobilaznu Karađorđevu šniclu, dok domaći gosti, češće biraju specijalitete poput teletine ispod sača koja je, potvrđujemo i mi, tanko sečena i perfektna, a na sto stiže uz mladi pečeni luk u sopstvenom sosu.

Tu su još i kao originalan srpski odgovor na bistro, dimljena pork chop krmenadla sa koskom, koja se služi uz papriku i sremski sir, rolovana jagnjetina sa pestom od sremuša, kao i pečena polovina pileta sa kremastim spanaćem. Desertima ovde predvode Reforma torta i sutlijaš sa sosom od borovnica, dok je vinska karta pažljivo kreirana sa fokusom na domaće etikete.