Nikola Nikolić: U Beogradu niko ne zaslužuje zvezdicu!

Poznati, ukusni i pomalo otkačeni zemunski street food koncept Pretop nedavno je uvršten u novo, Gault & Millau izdanje za 2024. godinu i proglašen za najbolji POP restoran. O novoj tituli koji je Pretop stekao, ali i o Mišlenovom vodiču, beogradskoj gastronomiji i manama domaćeg ugostiteljstva, grcikajući pečenje, rotkvice i mladi luk, razgovarali smo sa glavnim šefom Nikolom Nikolićem.

Da li si to očekivao, budući da i niste baš restoran, i koliko ti uopšte znače nagrade u poslu kojim se baviš?

Jesmo, lepo priznanje, i za celu ekipu iz Pretopa i mene lično, moram da priznam. Ne znam stvarno da li sam očekivao. Mislim da nikada ništa nisam radio zbog nagrada, priznanja, ali je postojalo razmišljanje da ima mogućnosti da se to desi kada su nas zvali iz Gault & Millau na gala svečanost i kada je Stefan iz Koordinate ubacio rovca. To što nismo restoran, nema veze, ionako smo u kategoriji POP koja je dosta široka i bogata raznim ugostiteljskim biznisima. Mi smo, za sada, jedinstven koncept i verujem da će u budućnosti zaživeti još gomila zabavnih modela u ugostiteljstvu i da će biti super jaka konkurencija i da će inspektori biti na teškim mukama, a gosti uživati u bogatoj ponudi.

Iako ne radim za nagrade i priznanja, one svakako dosta znače, kao potvrda da radimo pravu stvar i da idemo u pravom smeru, posebno ako je to priznanje došlo od renomiranog vodiča. Zahvaljujem im se još jednom u ime cele ekipe.


Prolećno uživanje u Pretopu, biseru Zemunske pijace

Po tvom mišljenju, gde je beogradska restoranska scena u odnosu na ostatak Srbije i jesmo li na dobrom putu da postanemo gastronomska destinacija?

Šta znam, daleko je. Velika je razlika, ali opet verujem da širom Srbije postoje takvi biseri kakvi u Beogradu ne postoje. Što se tiče sveta, naši restorani ne zaostaju značajno, možda samo u visokoj gastronomiji, ali zato street food i neki manji gastro koncepti…Zar nije bilo koje mesto ili barem veći grad u Evropi ili šire gastro destinacija? Posebno ako gledamo iz perspektive turiste. Nama je super kada odemo u Španiju pa na ulici pijemo vermut i jedemo sendvič koji ima samo dobar jamon ili u Italiji fritto misto i pivo, ali malo šta od toga praktikujemo ovde. Jednostavno, svaka destinacija donosi neku drugačiju energiju i neka druga gastro uživanja
.
Da li Beograd zaslužuje Mišlenovu zvezdicu?

Ne. Niko ne zaslužuje zvezdicu. Čak sam pričao i sa nekim kolegama koji su viđeni kao potencijalni dobitnici iste, i delimo isto mišljenje. Ima kod nas ogromnog potencijala i puno talentovanih i kreativnih kuvara, ali smo negde skrenuli sa puta. Utopila se scena u neku jednoličnost, deluje mi kao da se ne prate trendovi, nego smo zaboli u neku prošlost i ne mrdamo. Otvaraju se restorani sa primarnom idejom da dobiju zvezdicu! To nije održivo. Malo njih razmišlja o lokalnoj namirnici, o unapređivanju iste. Malo bez duše, nažalost.

Šta te najviše nervira u srpskom ugostiteljstvu?

Sve sam objedinio u prethodnom odgovoru. Bitno je da svi radimo najbolje što znamo i da istrajemo u tome, da ponudimo što raznovrsnije, da smo iskreni u tome što radimo, e onda ćemo i ubrzano da napredujemo, moći ćemo tada stvarno da razmišljamo i o više zvezdica, ne samo o preporuci. Imamo sve uslove za to, a i takođe talentovane kuvare.

Da moraš da izabereš jedno jelo koje bi do kraja života jeo, koje bi to bilo?

Sladak kupus sa teletinom, ali stvarno.