06.08.2025.
Novostvorene sorte Srbije: Neka sila bude sa vama!
Ali i morava, probus, neoplanta...
U podnaslovu su samo neka od imena koja su u naše čaše i na vinske karte ušla tokom poslednjih decenija, kao rezultat napora istraživača da stvore sorte vinove loze prilagođene sve rafiniranijim zahtevima vinoljubaca, a u poslednje vreme i ubrzanim klimatskim promenama koje su akcentirale prednosti grožđa otpornog na štetočine i na sve hirovitije vremenske prilike. Sorte nastale ukrštanjem postoje svuda u svetu, ima ih na stotine, ali samo neke od njih izborile su se za svoje mesto pod suncem. Tako je i kod nas: naučnici i vinogradari uradili su svoj deo posla u prethodnim decenijama, ali tržište je to koje donosi konačnu presudu.
Za stvaranje novostvorenih sorti u našoj zemlji u najvećoj meri odgovorni su stručnjaci iz dve ustanove: Instituta za vinogradartstvo u Sremskim Karlovcima (koji zapravo pod tim imenom odavno ne postoji, danas je to insititucija dugačkog birokratskog naziva: Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu) i Oglednog dobra Radmilovac kraj Beograda, koje radi pri Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. A za same sorte vezuju se neka od imena za koja znaju svi poznavaoci domaćih vinskih priika – dr Sima Lazić (po kome je sila dobila ime), dr Vladimir Kovač, dr Petar Cindrić...
Novostvorene sorte se u našem vinskom prostoru šire pomalo stidljivo, ali uporno: pored kolosalnih, globalnih imena kao što su šardone, kaberne sovinjon i sovinjon blan, i autohtonih i regionalnih velikana poput prokupca i grašca, nije tako ni lako objasniti publici šta podrazumeva koncept novostvorenog i koliko je zapravo atraktivno pratiti njihov razvoj kroz decenije. Svi mi učestvujemo u njihovoj evoluciji maltene od “rođenja” sile, probusa i drugih sorti u sortimentu naših regija, uviđamo početničke greške u radu sa njima ali i svedočimo rađanju novih vinskih bisera.
Primer za način na koji ove sorte polagano zauzimaju mesto u našem vinskom imaginarijumu je nedavno održano ocenjivanje vina od sile na Salašu 137 kraj Novog Sada: žiri je nekako sakupio desetak uzoraka vina od sile, sorte koja daje vibrantna, aromatična vina “na prvu” razumljiva konzumentima, i odabrao najbolja, na događaju koji će, sigurni smo, u budućnosti samo jačati, zajedno sa silom i drugim sličnim sortama koje prežive izazove tržišta.
Probus: Deep Purple
Probus, dobijen ukrštanjem kadarke i kaberne sovinjona, obojen je poput mastila, i ima vrlo karakterističnu, većini ljudi potpuno nepoznatu aromu bobica zove – ako budete u prilici da ih probate, ne oklevajte da ih u glavi uporedite sa vinom od ove novostvorene sorte! – i, uopšte, pun je aroma crnog bobičastog voća. Potrebni su mu topla jesen i dobra berba da bi sazreo kako treba, i tada od sebe daje maksimum. Ponekad se kod njega prepoznaju karakteristične zeljaste herbalne note, ali tu je uvek crni dud, pomenuti sok od bobica zove, kupina, crna trešnja... Sav je sočan i pun, kao stvoren da ga svako lako zavoli. Odlično podnosi drvo, fino se kupažira sa bordovskim sortama i publika ga – zbog sveta toga - jako voli. Od hrane, probus zahteva pečena mesa, masne sireve i uopšte jače, moćnije zalogaje.
Oj, moravo
Morava je sorta koja je imala sreće da dobije ime koje potrošačima odmah uđe u uho. Morava – asocijacija na reku, na Srbiju i zvuči kao pravo narodno ime. Ipak, kod nje ništa nije jednostavno - ima jako kompleksnu genetiku i dobijena je ukrštanjem više sorti među kojima su i rajnski rizling, i traminac, i sovinjon, i sorta bjanka, kao i jedan složeni francuski hibrid. Zbog toga je veoma otporna u vinogradu i pogodna za organsku i ekološku proizvodnju. Daje hrskava, sveža i aromatična vina. I dalje traju rasprave na kog roditelja morava najviše podseća, a njen tip vina najviše podseća na rajnski rizling. Potencijali morave se i dalje istražuju, a vino ima odlične kiseline i strukturu, dobro podnosi drvo, odlična je sveža i mlada ali pogodna je i za oranžna i slatka vina. Sveža morava savršena je uz ribu, od slatkovodne ribe nežnijeg ukusa do plemenitih morskih vrsta, a dobro će ispratiti i azijske specijalitete poput sušija.
Sila: May the force be with you!
Dobijena ukrštanjem šardonea i kevedinke, sila daje lagana, aromatična vina čija aroma najčešće podseća na mladi šardone: puno žutog voća, citrusa i malo tropike. Dobre odležale sile razvijaju mineralni i medasti cvetni karakter koji ponekad može da podseti na furmint. Ipak, ova vina generalno ne odležavaju, ali praksa je pokazala da je sila odlična sorta i za predikatna, prirodna slatka vina (vinarija Milanović napravila je u par navrata izvanredne sile iz ledene berbe, ali nažalost, nikada nisu izašla na tržište – prim. ur.). Najviše sile popije se kao mlado sveže vino, a najveći broj proizvođača skoncentrisan je u Sremskim Karlovcima i na Fruškoj gori. Sila je odlična kao aperitiv i za uparivanje sa mezetlucima, salatama i lakim jelima od ribe, povrćem na žaru i sličnim laganim zalogajima.
Neoplanta: dete cveća i voća
Neoplanta je po stilskom izrazu mlađa sestra traminca, a nastala je ukrštanjem smederevke i traminca. Daje vina koja veoma podsećaju na njenog internacionalnog roditelja i u njenom mirisu često ćemo prepoznati egzotične arome ličija, divlje ruže, đumbira, meda, zove, tropskog voća... Vina od neoplante su srednjeg do punog tela, sočna, postojana i meka. Arome neoplante pozivaju na uparivanje sa aromatičnom hranom iz Azije, letnjim salatama i morskim plodovima. Ipak – dobru neoplantu probajte i uz dobar kulen i shvatićete zašto to preporučujemo.
Župski bojadiser: Paint it Black
Ova veoma zanimljiva, jedinstvena crna sorta dobijena ukrštanjem alikant bušea i gamea, daje izuzetno duboko obojena vina sa čvrstim kiselinama i dosta alkohola, što je čini veoma podesnim za kupažiranje sa drugim sortama, jer vinu daje dodatni karakter, snažnu boju i strukturu. Župski bojadiser najviše se gaji u rejonu Tri Morave, ali nećete ga pronaći kao čisto, sortno vino. Bar za sada...
Župljanka: belo od crnog, oranž od belog
Još jedna bela sorta nastala na Institutu u Sremskim Karlovcima, župljanka je – sasvim neočekivano - dobijena ukrštanjem dve crne sorte: prokupca i pino noara. Vina od župljanke često pate od niza problema jer je sorta sklona brzoj oksidaciji, a i nakuplja prilično visoku jabučnu kisleinu. Međutim, iz nekih vinograda i u rukama nekih vinara ume da zasija. Dobra župljanka je vrlo osvežavajuća, sa delikatnim karakterom citrusa i stonog voća. Vinograda župljanke najviše ima u Sremskom, Južnobanatskom i rejonu Tri Morave, ali vina su i dalje relativno retka. Vinar Aleksandar Todorović pokazao je da može da bude zanimljiva opcija za proizvodnju oranža.
Za stvaranje novostvorenih sorti u našoj zemlji u najvećoj meri odgovorni su stručnjaci iz dve ustanove: Instituta za vinogradartstvo u Sremskim Karlovcima (koji zapravo pod tim imenom odavno ne postoji, danas je to insititucija dugačkog birokratskog naziva: Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu) i Oglednog dobra Radmilovac kraj Beograda, koje radi pri Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. A za same sorte vezuju se neka od imena za koja znaju svi poznavaoci domaćih vinskih priika – dr Sima Lazić (po kome je sila dobila ime), dr Vladimir Kovač, dr Petar Cindrić...
Novostvorene sorte se u našem vinskom prostoru šire pomalo stidljivo, ali uporno: pored kolosalnih, globalnih imena kao što su šardone, kaberne sovinjon i sovinjon blan, i autohtonih i regionalnih velikana poput prokupca i grašca, nije tako ni lako objasniti publici šta podrazumeva koncept novostvorenog i koliko je zapravo atraktivno pratiti njihov razvoj kroz decenije. Svi mi učestvujemo u njihovoj evoluciji maltene od “rođenja” sile, probusa i drugih sorti u sortimentu naših regija, uviđamo početničke greške u radu sa njima ali i svedočimo rađanju novih vinskih bisera.
Primer za način na koji ove sorte polagano zauzimaju mesto u našem vinskom imaginarijumu je nedavno održano ocenjivanje vina od sile na Salašu 137 kraj Novog Sada: žiri je nekako sakupio desetak uzoraka vina od sile, sorte koja daje vibrantna, aromatična vina “na prvu” razumljiva konzumentima, i odabrao najbolja, na događaju koji će, sigurni smo, u budućnosti samo jačati, zajedno sa silom i drugim sličnim sortama koje prežive izazove tržišta.
Probus: Deep Purple
Probus, dobijen ukrštanjem kadarke i kaberne sovinjona, obojen je poput mastila, i ima vrlo karakterističnu, većini ljudi potpuno nepoznatu aromu bobica zove – ako budete u prilici da ih probate, ne oklevajte da ih u glavi uporedite sa vinom od ove novostvorene sorte! – i, uopšte, pun je aroma crnog bobičastog voća. Potrebni su mu topla jesen i dobra berba da bi sazreo kako treba, i tada od sebe daje maksimum. Ponekad se kod njega prepoznaju karakteristične zeljaste herbalne note, ali tu je uvek crni dud, pomenuti sok od bobica zove, kupina, crna trešnja... Sav je sočan i pun, kao stvoren da ga svako lako zavoli. Odlično podnosi drvo, fino se kupažira sa bordovskim sortama i publika ga – zbog sveta toga - jako voli. Od hrane, probus zahteva pečena mesa, masne sireve i uopšte jače, moćnije zalogaje.
Oj, moravo
Morava je sorta koja je imala sreće da dobije ime koje potrošačima odmah uđe u uho. Morava – asocijacija na reku, na Srbiju i zvuči kao pravo narodno ime. Ipak, kod nje ništa nije jednostavno - ima jako kompleksnu genetiku i dobijena je ukrštanjem više sorti među kojima su i rajnski rizling, i traminac, i sovinjon, i sorta bjanka, kao i jedan složeni francuski hibrid. Zbog toga je veoma otporna u vinogradu i pogodna za organsku i ekološku proizvodnju. Daje hrskava, sveža i aromatična vina. I dalje traju rasprave na kog roditelja morava najviše podseća, a njen tip vina najviše podseća na rajnski rizling. Potencijali morave se i dalje istražuju, a vino ima odlične kiseline i strukturu, dobro podnosi drvo, odlična je sveža i mlada ali pogodna je i za oranžna i slatka vina. Sveža morava savršena je uz ribu, od slatkovodne ribe nežnijeg ukusa do plemenitih morskih vrsta, a dobro će ispratiti i azijske specijalitete poput sušija.
Sila: May the force be with you!
Dobijena ukrštanjem šardonea i kevedinke, sila daje lagana, aromatična vina čija aroma najčešće podseća na mladi šardone: puno žutog voća, citrusa i malo tropike. Dobre odležale sile razvijaju mineralni i medasti cvetni karakter koji ponekad može da podseti na furmint. Ipak, ova vina generalno ne odležavaju, ali praksa je pokazala da je sila odlična sorta i za predikatna, prirodna slatka vina (vinarija Milanović napravila je u par navrata izvanredne sile iz ledene berbe, ali nažalost, nikada nisu izašla na tržište – prim. ur.). Najviše sile popije se kao mlado sveže vino, a najveći broj proizvođača skoncentrisan je u Sremskim Karlovcima i na Fruškoj gori. Sila je odlična kao aperitiv i za uparivanje sa mezetlucima, salatama i lakim jelima od ribe, povrćem na žaru i sličnim laganim zalogajima.
Neoplanta: dete cveća i voća
Neoplanta je po stilskom izrazu mlađa sestra traminca, a nastala je ukrštanjem smederevke i traminca. Daje vina koja veoma podsećaju na njenog internacionalnog roditelja i u njenom mirisu često ćemo prepoznati egzotične arome ličija, divlje ruže, đumbira, meda, zove, tropskog voća... Vina od neoplante su srednjeg do punog tela, sočna, postojana i meka. Arome neoplante pozivaju na uparivanje sa aromatičnom hranom iz Azije, letnjim salatama i morskim plodovima. Ipak – dobru neoplantu probajte i uz dobar kulen i shvatićete zašto to preporučujemo.
Župski bojadiser: Paint it Black
Ova veoma zanimljiva, jedinstvena crna sorta dobijena ukrštanjem alikant bušea i gamea, daje izuzetno duboko obojena vina sa čvrstim kiselinama i dosta alkohola, što je čini veoma podesnim za kupažiranje sa drugim sortama, jer vinu daje dodatni karakter, snažnu boju i strukturu. Župski bojadiser najviše se gaji u rejonu Tri Morave, ali nećete ga pronaći kao čisto, sortno vino. Bar za sada...
Župljanka: belo od crnog, oranž od belog
Još jedna bela sorta nastala na Institutu u Sremskim Karlovcima, župljanka je – sasvim neočekivano - dobijena ukrštanjem dve crne sorte: prokupca i pino noara. Vina od župljanke često pate od niza problema jer je sorta sklona brzoj oksidaciji, a i nakuplja prilično visoku jabučnu kisleinu. Međutim, iz nekih vinograda i u rukama nekih vinara ume da zasija. Dobra župljanka je vrlo osvežavajuća, sa delikatnim karakterom citrusa i stonog voća. Vinograda župljanke najviše ima u Sremskom, Južnobanatskom i rejonu Tri Morave, ali vina su i dalje relativno retka. Vinar Aleksandar Todorović pokazao je da može da bude zanimljiva opcija za proizvodnju oranža.
